U novogodišnjem dvobroju: Početak novinarstva u SFRJ

Bilo jednom u Jugoslaviji

29. decembar 2022, 11:50 Ivan Ivanji

Velikani jednog vremena: Dobrica Ćosić, Mladen Oljača i Branko Ćopić

Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim

U redakciju lista “Omladina”, koji je izlazio tri puta nedeljno, došao sam 3. marta 1951. Novine koje su zvanično izlazile po nečijem nalogu zvali smo organima, pa je tako “Omladina” bila organ Narodne omladine Jugoslavije. Naravno da tada nisam shvatao koliko je taj naš jezik zapravo bio komičan…

Redakcija se nalazila na drugom spratu zgrade na uglu ulica Generala Ždanova (Resavska) i Titove (Kralja Milana). U prizemlju velika knjižara “Nopoka” (Novo pokolenje), koja je nastavila tradiciju predratnog, levo orijentisang “Nolita”, koji su bili osnovali braća Pavle i Oto Bihalji. Posle izvesnog vremena, izdavačkom preduzeću se vraća staro dobro ime, ali će još kao “Novo pokolenje” 1950. štampati moje pesme “Živeću uvek prolećem”. Sada se na mestu te knjižare nalazi jedna skupa radnja sa muškom modom, sasvim u duhu branitelja ćirilice koji posao zovu бизнис…

Moj novi šef Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja preuzmem mesto urednika kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, urednik kulturne rubrike jednog saveznog organa, novina od saveznog značaja. Imao sam 22 godine…

Iz rukopisa sa radnim naslovom “Bilo jednom u Jugoslaviji”

Pročitajte ceo tekst Ivana Ivanjija u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (29. decembra)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Tagovi:

branko bogunović branko ćopić Dobrića Ćosić Ivan Ivanji Jugoslavija jugoslovensko novinarstvo list omladina mladen oljača početak novinarstva u sfrj savetni organ SFRJ štampani mediji

Više iz rubrike Vesti

Studenti u blokadi

24.maj 2026. S. Ć.

Studenti zovu na opštu mobilizaciju

Vreme za čekanje je isteklo, poručuju Studenti u blokadi, preko mejlova koje su poslali građanima koji su im ostavili kontakt

Romi

24.maj 2026. S. Ć.

Unija Roma: Vučićević širi govor mržnje prema Romima

Unija Roma traži da regulatorna tela reaguju povodom izjave Dragana Vučićevića na TV Informer da su pred skup „Ti i ja, Slavija“ stali vozovi prema Beogradu zato što su Romi ukrali bakar

Studenti i EXPO

24.maj 2026. Vuk Nenadić

Da li EXPO pripada svima?

Kako je Expo 2027 pokušao da „preokrene“ nalepnice u svoju korist?

Vučić i region

24.maj 2026. S. Ć.

U Kumanovu ipak plaćena podrška Vučiću?

Prema makedonskoj opozicionoj stranci, podrška Vučiću u Kumanovu dogovorena prilikom posete Miloša Vučevića prošle nedelje

Protest na Slaviji

24.maj 2026. M. L. J.

Arhiv javnih skupova: Drugi najveći protest u Srbiji od pada Miloševića

Prema proceni Arhiva javnih skupova, na Slaviji je u subotu 23. maja bilo oko pet puta više ljudi nego što je objavio MUP

Komentar

Kraj prebrojavanja na ulici – sada „samo“ treba glasati

Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije

Nemanja Rujević

Komentar

Studentski memorandum o Kosovu i „svakosatno klepetalo”

Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića

Ivan Milenković

Pregled nedelje

Beograd u plamenu

Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova

Filip Švarm

Vidi sve

Poslednje izdanje

Slučaj Veselina Milića

Malo ubistvo među prijateljima

“VREME” istražuje: Ko obezbeđuje Klinički centar, kako i za koliko

Javna ustanova i privatna sila

Studentski pokret

Da li je Srbija napokon umorna od lidera?

Intervju: Aleksandra Krstić

Biće jako teško osloboditi medije

Intervju: Bojan Zulfikarpašić, džez pijanista

Vratiti muzici dug

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve

Vreme 1846 20.05 2026.

Vreme 1845 13.05 2026.

Vreme broj 1843-1844 29.04 2026.

Vreme 1842 22.04 2026.

Vreme 1840-1841 08.04 2026.

Vreme 1839 02.04 2026.

Vreme 1838 25.03 2026.

Vreme 1837 18.03 2026.

Vreme 1836 11.03 2026.

Vreme 1835 05.03 2026.

Vreme 1834 26.02 2026.

Vreme 1833 18.02 2026.

Povezane vesti

Sećam se

29.decembar Ivan Ivanji

Dobrica Ćosić: Pisac, član CK, „otac nacije“ i neposredan i prirodan čovek

Na današnji dan pre 100 godina rođen je Dobrica Ćosić. Bilo kao član CK, ili kao otpadnik i kasnije „otac nacije“ i predsednik države, uvek je bio neposredan i drugarski nastrojen. Rođen u Velikoj Drenovi, selu na Zapadnoj Moravi, srcu izvorne Srbije, bio je Srbin dušom i telom. Bio je stresao sa sebe plašt lažnog internacionalizma. Nisam se slagao sa politikom proizašlom iz njegovih nacionalnih ubeđenja koju je zastupao, ali sam uvek voleo tog čoveka

40 godina od smrti Josipa Broza Tita

29.april Ivan Ivanji

Tehnologija vladanja, ljubavi i straha

Tito nikada nije ishitreno donosio odluke. Uvek bi prvo saslušao šta drugi imaju da kažu, ne bi ih prekidao, ne bi se mešao u raspravu, ali kada bi izrekao svoj sud, to je bilo neupitno i konačno. Smatrao je da ne treba previše često da drži govore kako ne bi dosadio ljudima, stručne poslove je delegirao, na pamet mu nije padalo da se meša u sve i svašta, njegova prirodna harizma i autoritet bili su toliki da nije imao nikakvu potrebu da se bilo kome dokazuje

Iz istorije pozorišta

29.avgust Ivan Ivanji

Osvajanje nove publike

Nijedna od članica Pozorišne komune nije se ponašala kao današnji sponzori, nije se reklamirala da je omogućila gostovanje nekog slavnog umetnika. To nije bio odnos Lakoste sa Novakom Đokovićem, već saradnja u ime umetnosti