Građani treba da izađu na referendum i da zaokruže NE. Ovo je prilika da se kao građani suprotstavimo isključivanju iz ustavotvornog procesa. Vladajući režim želi da manjak demokratskog legitimiteta nadomeste “struka” i EU a da svi oni koji se protive i kritikuju budu predstavljeni kao zlonamerni protivnici reformi i evropskih integracija. Ništa od ovoga nije tačno.
I laici dobro shvataju da za obične građane i za političke i ekonomske elite na sudu ne važe ista pravila. Pobornici evropskih integracija shvataju da postoji opravdan zahtev EU za nezavisnim pravosuđem. Stručnjaci znaju koliko je podela vlasti važna i da sudstvo mora biti ravnopravan deo vlasti. Ono što građani i značajan deo stručnjaka ne vide je kako proceduralno i sadržinski loše pripremljeni ustavni amandmani vode ka ovom cilju. Imamo li razloga da verujemo predstavnicima vlasti i onima koji nas zajedno sa njima ubeđuju da je ovo najbolje moguće rešenje?
Stranke na vlasti urušile su demokratiju u Srbiji kako bi postale nesmenjive i disciplinovale pravosuđe koje bi moglo da ih kontroliše. One nisu želele širu javnu raspravu o stvarnim problemima pravosuđa, jer bi se otkrili brojni primeri političkog uticaja na sudije i tužioce koji ćute o kriminalnim aferama u vrhu vlasti. U Skupštini su blatile sudije i tužioce koji nisu postupali po volji vlasti.
Široka javna rasprava omogućila bi građanima da čuju ozbiljne zamerke na sadržaj ustavnih amandmana koje su istakli brojni profesori, sudije i tužioci, kao i njihove predloge kako da se rešenja poprave. Tu bi se moglo čuti da se izmeštanjem izbora sudija i tužilaca iz Skupštine u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva političko disciplinovanje pravosuđa može nastaviti drugačijim metodama: izborom istaknutih pravnika koji će verovatno moći da stave veto na svaku odluku pravosudnih saveta; zabranom političkog delovanja sudija i zabranom samo “neprimerenog” uticaja na sudije što ostavlja široki prostor za proizvoljno tumačenje šta je sudijama zabranjeno a šta je političarima dozvoljeno.
Saznalo bi se i da Vrhovnog javnog tužioca i dalje bira Skupština ili sporna petočlana komisija, da se broj tužilaca u tužilačkom savetu smanjuje, a da su javni tužioci i dalje okovani hijerarhijom. Bez uspostavljanja nezavisnog tužilaštva nema ni borbe protiv pljačke javnih, prirodnih i kulturnih dobara.
Oni koji plaše građane da će glasanjem protiv ustavnih amandmana izgubiti godine u procesu reformi sudstva i evrointegracija kažu i da je jedino ovaj sastav Skupštine zbog ogromne većine vladajuće koalicije mogao da usvoji ustavne amandmane. Biće ipak da zahtev EU nije samo puka promena teksta ustava već promena ponašanja političkih elita te da insistiranje na promeni ponašanja predstavlja dokaz spremnosti jednog društva za uspostavljanje nezavisnosti pravosuđa i tužilaštva.
Inače bismo mogli da se zapitamo zašto se ovako uspešna jednopartijska skupština raspušta kada je sposobna da sama i toliko brzo uspostavi podelu vlasti i završi posao evrointegracija.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
