U četvrtak će se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija glasati o produženju mandata misije EUFOR-a u Bosni i Hercegovini. Za produženje mandata potrebna je jednoglasna odluka svih šest stalnih članica, a još uvek je neizvesno kako će glasati Rusija. Ukoliko SB UN ne produži mandat EUFOR-u, nije isključena mogućnost da u BiH dođe misija NATO-a. O produženju misije EUFOR-a SB nanovo glasa svake godine u novmebru
Ruski zvaničnici pri UN-u više put ove godine su ponavljali da će blokirati rezoluciju o produžetku misije EUFOR-a zbog nadležnosti visokog predstavnika u BiH, koje odgovaraju nadležnostima protektora, a kojima se protivi Republika Srpska. Na to su zvaničnici EU i SAD odgovarali da će u slučaju da Rusija bude protiv izaći sa „alternativnim predlogom“.
„Jedna od tema o kojoj se razgovaralo je uloga NATO-a u BiH. Mislim da bi Vladimir Putin više preferirao da EUFOR nastavi svoj mandat nego da NATO dođe kao rezervna opcija“, izjavila je u aprilu ove godine za bosanski Glas Amerike američka senatorka zadužena za Evropu i regionalnu saradnju tokom svoje posete BiH.
Od 1992. kada su u BiH stigle snage UNPROFOR-a, u Bosni se smenjuju različite vojne misije sa različitim ciljevima. Krajem rata bilo je prisutno oko 60 hiljada vojnika misija IFOR-a. OD 2004. godine snage EUFOR-a raspoređene su u BiH, a to je ujedno i najduža kopnena misija EU. Trenutno je u BiH raspoređeno oko 1100 vojnika, iako je čitavoj misiji na raspolaganju njih 3500.
Da zamena EUFOR-a snagama NATO-a neće biti nikakav problem govori sporazum iz 2003, u kome stoji da NATO i EU mogu „u bilo kom trenutku“ rasporediti dodatni broj vojnika u BIH „ u slučaju bezbednosnih pretnji“. Za to im netreba odobrenje Saveta bezbednosti UN.
Da je NATO zainteresovan da pomogne jačanju odbrambenih kapaciteta BiH, lideri ove organizacije rekli su i tokom Samita u aprilu ove godine. Na sastanku posvećenom ratu u Ukrajini, u završnoj deklaraciji spomenuta je i Bosna. Rečeno je da je „Alijansa spremna da ponudi svim zemljama koje bi mogle biti ugrožene delovanjem Rusije“. U te zemlje spadaju prema viđenju NATO-a BiH i Gruzija.
Već godinama unazad Ruska Federacija ima drugačije stavove u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira (PIC). Tako su najavili da će prestati da finansiraju Kancelariju Visokog predstavnika Kristijana Šmita, kog smatraju nelegalno izabranim. Destabilizujuća uloga Rusije ogleda se i u podršci Miloradu Dodiku koji otvoreno spominje mogućnost odvajanja RS-a.
S.P./Radio Slobodna Evropa /Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
