Ministarstvo kulture: Srušenu Narodnu biblioteku treba obeležiti dostojno

Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo je Narodnoj biblioteci Srbije sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke na Kosančićevom vencu, srušene 6. aprila 1941. godine u nemačkom bombardovanju Beograda.

Ovo je  izuzetno lepa vest, ali i posredna informacija da je Ministarstvo kulture poništilo posao kojim se Grad Beograd bavi poslednjih pet godina, a i da mu je preuzelo projekat obnavljanja uspomene na bombardovanu biblioteku.

Grad je 2017. godine planirao da na ostacima temelja porušene biblioteke podigne Memorijalni park, po idejnom rešenju austrijskog arhitekte Borisa Podreke – masivne granitne kocke koje simbolizuju knjige i renesansu nakon bombardovanja. Nije predviđena gradnja novog objekta, već samo parterno uređenje prostora Kosančićevog venca gde se nekad nalazila Narodna biblioteka.

Upravo to je Podrekinom rešenju zamerala ovdašnja stručna i investiciona javnost. Parterno uređenje, naime, isključuje mogućnost zidanja neke zgrade, recimo poslovne, koja bi postavljanje Memorijalnog parka učinila isplativim. Zato je Grad, kako ne bi atraktivnu lokaciju potrošio samo na neprofitabilnu kulturu, izmenio Plan  detaljne regulacije između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac i otvorio prostor za eventualni konkurs za objekat uz Memorijalni park.

Zato je polovinom ovog februara, Marko Stojčić glavni gradski urbanista mogao konačno da najavi  da će „radovi na izgradnji Memorijalnog parka početi početkom. Iduće godine“ a da će se ove „pribaviti građevinska dozvola i formirati dokumentacija za javnu nabavku za izvođenje radova“.

Rekao je da će izgradnja Memorijalnog parka košti oko 60 miliona  dinara što odgovara iznosu od 500.000 evra koje je polovinom septembra prošle godine javno najavila tada kancelarka Nemačke Angela Merkel prilikom posete Beogradu, kao poklon njene države za obnovu srušene biblioteke.

Petnaestak dana nakon ovog poklona, ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Maja Gojković, najavila je da će joj upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo predstaviti planove za ponovno podizanje zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Memorijalni park nije ni pomenula.

Da će ova najava ministarke Maje Gojković biti realizovana, obnarodovao je Vladimir Pištalo 6. aprila prilikom obeležavanja bombardovanja Narodne biblioteke.

Šta se desilo sa Memorijalnim parkom i uloženim novcem u ovaj projekat tokom pet godina, recimo sa tri miliona dinara koje je Grad uložio za izradu projektne dokumentacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture?

„Nemam pojma“, kaže Vladimir Pištalo za „Vreme“, i naglašava da uspomena na srušenu Narodnu biblioteku „konačno treba ozbiljno da se obeleži“, te da treba otkloniti sve razloge za odlaganje. Smatra da je nedopustivo „da rupa već 80 godina zjapi na mestu jedne od najvećih tragedija srpske kulture“.

Podseća da su Poljaci obnovili stare zgrade Varšave koje je, kao i Beograd, uništio fon Ler. „Produžavajuči tradiciju, mi želimo da što više ličimo na tu tradiciju a ne što manje“, kaže, što bi se moglo shvatiti kao njegovo mišljenje o prethodnom predlogu obeležavanja uspomene na bombardovanu biblioteku, koji inače, ne želi da komentariše.

Predlaže da nova zgrada ima Memorijalni cerntar „sa zidom sećanja koji bi pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu“, podrum „u staklu kako bi se videli rimski temelji Beograda“ zato što je srušena zgrada zidana na temelju rimske vile, deo za „restauraciju starih, uglavnom crkvenih, knjiga“, deo za izlaganje legata kojih u “Beogradu ima pedesetak, manje-više nedostupnih javnosti“, salu na spratu sa „pogledom preko krovova na ušće“ u kojoj bi svakog meseca po jedna zemlja predstavljala svoju kulturu“. Poslovnu zgradu koja bi Memorijalni centar činila isplativim, ne predlaže.

Da rezimiramo: Grad nudi spomenik bombardovanoj biblioteci u formi memorijalnog prostora, koji je pred realizacijom, u koji je već uložena ne mala svota novca, i s realnom mogućnošću zarade vlasniku eventualne poslovne zgrade. Ministarstvo kulture baca sav taj novac, pa i nečiju eventualnu zaradu, i nudi spomenik bombardovanoj u formi nove biblioteke, neku vrstu uspomene s primenom. Šta mislite, ko postupa kako treba a ko kako ne treba?

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i inervjue na www.vreme.com