Berlinski proces: Nemačka šargarepa za otvorene Balkance 

Ako je suditi po reakcijama vlasti u Srbiji, poseta nemačkog kancelara odisala je mnogo oštrijim porukama nego što se očekivalo. Da je Nemačka stava da države koje se ne priznaju međusobno ne mogu da postanu članice Evropske unije poznato je, međutim, odavno. To je izgleda iznenadilo samo srpskog predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da je to prvi put  da čuje „od Evrope da se traži međusobno priznanje“.  A tu su bile i sankcije Rusiji.

Ova dva za Srbiju problematična akutna pitanja zamaglila su neke druge važne poruke koje je u Beogradu izrekao nemački kancelar.

Samo dva dana nakon samitovanja na Ohridu i opšte euforije što je Balkan sada otvoren, a ne krvav i u ratovima, Šolc je ponovo podsetio Vučiča na Berlinski proces. Za sve one koji to ne žele da čuju, on je jasno ponovio stav Nemačke, ali i Evropske unije, da Otvoreni Balkan nema njihovu podršku.

Razlozi za to nisu uvek očigledni usled intenzivne i agresivne kampanje na promociji Otvorenog Balkana.

Da bi tržište između zemalja regiona moglo da bude otvoreno nisu se prvi dosetili Rama i Vučić kada su 2019. godine pozvali Zorana Zaeva i pokrenuli tzv. „mini-Šengen“, danas Otvoreni Balkan. Na tome se radilo od 2014. godine, kada je Angela Merkel pokrenula Berlinski proces, najveću spoljnopolitičku akciju Nemačke koju je podržala Evropska unija. Usled stagnacije politike proširenja, čitava ideja bila je da se region bolje međusobno poveže i pripremi za članstvo u EU.

Da će na tome raditi lideri regiona obećali su Nemačkoj i EU prvo 2017. godine u Trstu kada je dogovoreno formiranje Višegodišnjeg plana za regionalno ekonomsko područje (MAP REA). Nakon toga i u Sofiji 2020. godine politička rukovodstva sa Zapadnog Balkana podržala su Akcioni plan za stvaranje Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM) koji je trebalo da bude kruna procesa stvaranja slobodnog tržišta i slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu. Četiri sporazuma kojim bi se uspostavile te čuvene četiri slobode ipak nisu potpisani u Berlinu na leto 2021. godine.

Na ogromno nezadovoljstvo Angele Merkel, koja je poslednje dane svoje kancelarske karijere odlučila da provede u Beogradu i Tirani kako bi ipak privolela Vučića i Ramu da potpišu te sporazume, umesto toga kampanja oko Otvorenog Balkana dodatno je intenzivirana.

Tako se predsednik Srbije na samitu u Ohridu zahvalio „Amerikancima što podržavaju inicijativu“, a komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju na“ hrabrosti“ što je došao u Ohrid, jer ne podržavaju svi Otvoreni Balkan. Prisutan je bio i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil koji je izjavio da Sjedinjene Američke Države podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan, jer stvara modele saradnje među zemljama Zapadnog Balkana.

Do danas niko od zagovornika Otvorenog Balkana nije odgovorio: zašto se odustalo od CRM-a, evropske inicijative u kojoj su želele da učestvuju sve države regiona, i šta je to što Otvoreni Balkan nudi a što nije ponudio Berlinski proces?

Možda je na ta pitanja odgovor dobio nemački kancelar Olaf Šolc, ali ako je jedini argument da „Balkan treba dati Balkancima“, onda je potpuno razumljivo zašto Nemačka, EU, ali i neke države regiona sa podozrenjem gledaju na Raminu i Vučićevu inicijativu kao na pokušaj da se uz podršku SAD zaobiđu evropski standardi zarad sitne ekonomske dobiti.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com