Foto: AP PhotoVladimir Putin razmešta rusko nuklerano oružje izvan svojih granica „zato što to čine i SAD“, a Aleksandar Lukašenko ga prihvata „da bi Belorusija odvratila potencijalne agresore“. Svet sa zebnjom posmatra nuklearno nadgornjavanje
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je izjavio da je njegova zemlja počela da preuzima rusko taktičko nuklearno oružje, od kojih je neko i tri puta snažniji od atomskih bombi koje su SAD bacile na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.
Ovo je prvi put od raspada Sovjetskog saveza da Rusija raspoređuje nuklearno oružje van svojih granica, piše Glas Amerike. To je, naravno, izazvalo vliku pažnju i negodovanje u SAD, članicama NATO-a, ali i u Kini koja je više puta od početka rata u Ukrajini upozoravala da ne treba zveckati nuklearnim oružjem.
„Imamo rakete i bombe koje smo dobili od Rusije“, rekao je Lukašenko u intervjuu za ruski državni TV kanal Rusija 1. „Bombe su tri puta snažnije od onih koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki“.
Najbliži strani saveznik predsednika Rusije Vladimira Putina je rekao da će ovo nuklearno oružje biti aspoređeno na teritoriji Belorusije „za nekoliko dana“ i da ima kapacitete da preuzme i rakete većeg dometa, „ako to bude bilo potrebno“.
Putin je još u martu saopštio da je pristao da razmesti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji obrazlažući ovaj potez time da su SAD raspoređivale takvo oružje u nizu evropskih zemalja tokom mnogo decenija, prenosi Glas Amerike.
SAD su kritikovale Putinovu odluku, ali su rekle da nemaju nameru da menjaju sopstveni stav o strateškom nuklearnom oružju i da nisu do sada primetile nikakve naznake da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.
Belorusija, koja se graniči sa članicima NATO-a Litvanijom, Letonijom i Poljskom, svoju odluku da preuzme rusko nuklearno oružje pravda odvraćanjem od potencijalnih agresora.
J.H./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ekonomista Milojko Arsić očekuje pad zaposlenosti u firmama koje su poslovale uz podršku odlazeće vlasti. Za „Vreme“ govori o tome kako sačuvati radna mesta i šta javnim finansijama preti zbog dugova grada Beograda i Telekoma
Studentski pokret i budući poslanici traže dogovor o tome ko odlučuje o sastavu i programu nove Vlade, piše „Vreme“ u novom broju. Dok traju konsultacije, program na više od hiljadu stranica već je spreman
Za Aleksandra Vučića posledice smene njegove vlasti će biti ekonomsko urušavanje, odlazak stranih investitora iz Srbije, masovna otpuštanja, ugrožavanje isplata penzija, nestabilnost bankarskog sistema, širenja kriminala. Sve u svemu - kataklizma
U jeku hapšenja političara i poslovnih ljudi nakon poraza režima Aleksandra Vučića na izborima, kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović otputovao je u Tursku.
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacuje izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva kao „maliciozan“ i „neutemeljen“, optužujući njene članove za prekoračenje ovlašćenja i zastrašivanje tužilaca
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
Ne postoji ratni cilj dovoljno veliki da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi – da se ne govori o daljim posledicama. Slučaj je takav da to važi na strani onog ko bude njome pogođen, ali i na strani onih koji bi atomsku bombu upotrebili. Može li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Ne samo da je reč „mir“ sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima, već je Rusija najavila povlačenje iz sporazuma koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava, tj. povećanje svog atomskog potencijala
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije
Moskva je obavestila Vašington da privremeno povlači svoje objekte iz međusobnog inspekcijskog nadzora koji je utvrđen Sporazumom o smanjenju strateškog naoružanja (START), jer ruski inspektori zbog sankcija koje su uvedene Rusiji ne mogu da vrše nadzor na adekvatnim američkim objektima, saopštilo je u ponedeljak rusko Ministarstva spoljnih poslova.
