Foto: Jaana Jolly/Pixabay
Na ovaj formalno-pravno orgromnoj ničijoj zemlji pretpostavljaju se strateški važna nalazišta sirovina. Tuda prolazi i sve važniji plovni put. Pažnja Zapada sve više se usmerava na krajnji sever planete, gde se Rusija ponaša kao da je sve njeno. Nazire se nova konfrontacija
Razvoj na ukrajinskom ratištu podsetio je administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena da je pred početak njegovog predsednikovanja na stolu bila i briga za krajnji sever planete, za područje Arktika. Ta tema je po već ustaljenoj praksi pod pritiskom važnijih svetskih žarišta bila pala u neki treći plan, iako američka savezna država Aljaska geografski ima mogućnosti da kontroliše region sve do severnog pola. Trenutno se, međutim, čini da Vašington u Ukrajini očekuje neku vrstu nedogovorenog primirja, pa pažnju polako usmerava ka severu. Američko ministarstvo odbrane objavilo je „Arktičku doktrinu“ kao kontrateg ruskim strateškim planovima u tom delu sveta u kojima se nazire moguća konfrontacija.
Osam država se oslanja na Arktik – Kanada, Island, Danska, Finska, Norveška, Švedska i, naravno, SAD i Rusija, ali doskora je samo Moskva pokazivala veće interesovanje. Rusi su mnogo investirali u tu oblast, ponašaju se gotovo kao da im pripada cela ta velika teriorija koja formalno-pravno nije ničija.
Rusija koristi 40 teških ledolomaca, SAD jedan jedini i to zastareli. Naručila je nove koji neće stići pre 2026. Odnos snaga donekle poravnavaju 9 kanadskih, 8 finskih i 4 švedska ledolomaca, ali je Amerika navikla da bude predvodnik, a ne da zavisi od svojih manjih saveznika. Bez tog tipa brodova ne može se razmatrati bilo kakva aktivnost u polarnom krugu.
Strateški značaj
Područje Arktika ima veliki značaj za transport između severa i zapada najkraćim putem – Severo-istočnim pasažom.
Poseduje i velika nalazišta uglja, nikla i drugih retkih metala. Pretpostavlja se da 30 odsto još neotkrivenih rezervi nafte i gasa leže na tom području prekriveno debelim slojevima leda. Nije pravno rešeno pitanje čije su to moćne rezerve.
Ne treba zanemariti ni ribolov, pa čak ni turizam koji se živo razvijao do sukoba u Ukrajini.
Pre svega je, naravno, zbog napete situacije u celom svetu veoma porastao strateški značaj severa zbog mogućnosti da se odatle najbrže i na svaki mogući način – avionima, dronovima, raketama – može stići na gotovo sva ratna stratišta na svetu. Ozbiljne baze na krajnjem severu do sada ima samo Ruska federacija.
Ulaskom Švedske i Finske u NATO Amerika je otvorila mogućnost da u postojećim severnim bazama tih zemalja, koje, doduše, nisu unutar samog polarnog kruga, stacionira svoje vojne potencijale. Čak i Nemačka pokazuje interes da tamo pošalje vojne snage, nemački ministar odbrane Pistorijus je u poseti baltičkim zemljama otvorno govorio o tome. Time se snage NATO-a i sa te strane približuju granici Rusije, što Moskvu svakako iritira.
Plovna staza
Plovidba Crvenim morem, pa kroz Suecki kanal, postala je opasna zbog stalnih napada Hutija iz Jemena. Tek sada SAD, ali i Nemačka, izrađuju planove za slanje svojih ratnih brodova u to područje. Jasno je da su tu umešani i prsti Saudijske Arabije, Irana, ko zna koga sve još, kao i da veza sa sukobom Izraela i Hamas postoji.
Oprezni trgovci svoje brodove sada šalju oko roga Afrika, što značajno usporava i poskupljuje transport. Zbog svega toga ponovo je porastao i značaj takozvanog Severo-zapadnog prolaza, najkraće destinacije između zapada i istoka, koji je pod kontrolom Rusije, njime upravlja institucija pod nazivom Severnij morskij put.
Rusija ima spremne ledolomce da prate trgovačke brodove i tankere, ali otkada su joj uvedene sankcije slabo se koriste. Prošle i u toku ove godine viđeni su brodovi sa Kipra, Bahamskih ostrva, iz Honkonga. Tim pasažom se može tranportovati 80 miliona tona tereta godišnje, nije objavljeno koliko je ove stvarno prošlo tim putem. Da li će ovim putem krenuti veći broj brodova, s obzirom da plovidba oko Afrike premašuje 26.000 kilometara, a severo-zapadni prolaz je dugačak 5600 kilometara? Vojno-strateški interesi su očigledno suprotstavljeni ekonomskim.
Nova situacija na severu zemljine kugle nije izvor neposredne ratne opasnosti, ali je pretnja o kojoj velike sile svakako razmišljaju. Kako se na prilike na krajnjem severu gleda u Pekingu javnosti nije poznato, ali je lako pretpostaviti da se tamošnje rukovodstvo ćutke zadovoljno smeši. SAD osim glavne zone potencijalnog sukoba sa Kinom, angažmana u Ukrajini i na Bliskom istoku mora voje snage da usmeri i prema severu.
J.H./Sputnjik /SWP/Magazin Loyal/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Najpoznatija plaže Australije pretvorila se u mesto horora kada su napadači zapucali na ljude koji su se tu zatekli. Njihov cilj: jevrejska zajednica. Prema najnovijim podacima poginulo je 16 ljudi, a ranjeno 38
Ukrajina je na insistiranje Rusije odustala od strateškog cilja da se priključi NATO-u. "To je kompromis sa naše strane“, rekao je Volodimir Zelenski uoči mirovnih pregovora sa američkim izaslanicima u Berlinu
Američka Filmska akademija je, svesno ili ne, nagradivši sa pet Oskara film „Anora“ otvorila diskusiju: šta znamo o prostituciji u svetu? Odakle i zašto dolazi oko 50 miliona, često maloletnih žena i dece prinuđenih na seksualnu eksploataciju? Kako taj problem može da se reši?
U grozničavoj potrazi za napadačem koji je ubio dvoje studenata, a devetoro njih ranio učestvuje više od 400 pripadnika snaga reda
SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Naučnici upozoravaju da bi Arktik do oktobra 2050. godine mogao da izgubi svu količinu leda
Ruska ekspedicija postavila je zastavu na Severnom polu, isto onako kao što to povremeno čine ekspedicije SAD, Kanade, Danske i Norveške – države između kojih ne postoji nesporna pravna podela Arktika
Nakon kolonijalnih borbi u XIX veku i svetskih ratova u XX, skoro cela planeta je omeđena. To ne važi za Arktik, koji nikome nije bio naročito privlačan sve dok se nije ispostavilo da u svojoj utrobi skriva 90 milijardi barela nafte, pa sada devet zemalja pretenduje na delove večitog leda
Posle vesti da se zbog globalnog zagrevanja otvorio morski prolaz kroz Arktik, koji skraćuje putovanje do Dalekog istoka za više od 5000 km, nemački pomorci objavljuju pobedu u viševekovnoj bitki sa ledom i uzgred, politički korektno, dodaju da je to sjajno jer štedi gorivo i smanjuje emisije CO2. Koliko dugo će brodovi ploviti severom dok se ne uštedi dovoljno CO2 da se prolaz ponovo zamrzne
