Foto: TanjugProsečna penzija u 2002. godini iznosila 73 posto od prosečne zarade, dok se danas došlo do stanja da je prosečna penzija 43 procenta od današnje prosečne zarade – navodi u Apelu držali penzioner Jugoslav Ristić
Apel državi koji je u „Kragujevčkim novinama“ prošle nedelje uputio Jugoslav Ristić, predsednik Udruženja građana „Nova svetlost“ iz Kragujevca, prikladno je čuti danas, na Svetski dan socijalne pravde.
„Privid poboljšanja standarda penzionera se nastavlja. Drugi deo, pre osam meseci najavljenog povećanja penzija upravo se realizuje, dok je standard penzionera sve gori“, kaže gospodin Ristić i objašnjava da „ ukupno povećanje penzija od oko 20 posto nije dovoljno da se zadrži standard penzionera na dosadašnjem nivou, ako znamo da je hrana poskupela više od 24 posto, u protekloj godini, dok su od hrane najviše poskupeli mleko, sir i jaja i to za 43,3 odsto. Meso je poskupelo za više od 20 procenata, dok je grejanje na čvrsta goriva poskupelo za 51 posto, u istom periodu. Tako se nastavlja plansko urušavanje standarda najstarijih, koje traje više od dve decenije.“
Kaže da o „istinitosti ove tvrdnje najbolje svedoči podatak da je prosečna penzija u 2002. godini iznosila 73 posto od prosečne zarade, dok se danas došlo do stanja da je prosečna penzija 43 procenta od današnje prosečne zarade.“
„Kako se u ovom periodu promenilo više Vlada i političkih partija na vlasti, zajedničko im je svima da su snižavali standard penzionera.“
Posebno ističe „težak položaj penzionera koji žive sami nakon smrti jednog od supružnika. Troškovi stanovanja, komunalni troškovi i drugi ostaju isti kao kada su u stambenoj jedinici obitavala oba supružnika. Nesuvisli saveti koji su dolazili od takozvane političke elite da penzioneri koji žive sami prodaju svoje stanove i kupe manje, jesu samo iritantni pokušaji prenošenja naučenih lekcija sa kurseva.“
Zato poziva „na izmenu zakona, kojim bi se omogućilo da supružnik koji živi sam, nakon smrti bračnog druga, pored svoje penzije ima pravo i na deo penzije preminulog bračnog druga, kakvo rešenje postoji u Evropskoj uniji.“
S.Ć./Kragujevačke
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ako je konačni iznos penzije manji od onog koji vam je određen privremenim rešenjem, PIO fond će vam svakog meseca oduzimati trećinu penzije dok ne naplati razliku, iako greška nije nastala vašom krivicom
Prema izveštaju o napretku Evropske komisije za 2022. godinu 46 odsto stanovnika Srbije sebe doživljava siromašnim. A po mnogim indikatorima ni kvalitet života osetljivih društvenih grupa - dece, osoba sa invaliditetom, starijih, žena, dugotrajno nezaposlenih lica, Roma i drugih manjina - nije na zadovoljavajućem nivou
