Ani Erno: Uskoro ćemo je opet upoznati

Kad je javljeno da je Nobelovu nagradu za književnost dobila Ani Erno, retko ko u Srbiji je znao ko je ona.

Razumljivo: njene jedine tri knjige na srpskom jeziku objavila je Prosveta još 1997. godine – Jednostavna strast, Mesto pod suncem i Nisam izašla iz svoje noći. Objavljena su, istina, i dva intervjua, u „Večernjim novostima“ 1997. godine prilikom njene posete Beogradu zbog promocije knjiga, i 2019. godine u NIN-u.

A onda se ispostavilo da Izdavačka kuća Štrik upravo priprema četiri knjige Ani Erno, i da će se za dve nedelje, na Međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu, pojaviti njen roman Zaposednutost a do kraja decembra Godine, Događaj, i Jedna žena.

Ljubica Pupezin, glavna urednica „Štrika“, za portal „Vremena“  kaže da je prošle godine prvo kupila autorska prava za roman Godine, da su joj zatim ponuđena još tri naslova Ani Erno i da ih je prihvatila. „Bilo je to, znači, u vreme kad kandidatura Ani Erno za Nobelovu nagradu nije bila aktuelna“.

„Godinama pričam da su knjige ženskih autora namenjene i muškarcima, sigurna sam da će ova nagrada Ani Erno to potvrditi“, kaže Pupezin i objašnjava da  „žene u književnosti  dominiraju u temama iz privatne sfere i da zato nisu vrednovane kako zaslužuju. Međutim, priznajmo da bez privatne sfere ne može da se gradi javna. U tom smislu, ovogodišnja odluka Nobelovog komiteta je civilizacijski pomak.“

Roman Zaposednutost  preveo je Bojan Savić Ostojić. Za portal „Vremena“ kaže da je Ani Erno upoznao preko knjige Jednostavna strast.

„Naišao sam na nju početkom 2019, na Kaleniću, po plemenitoj ceni od pedeset dinara, u izdanju Prosvete i prevodu Nade Bojić. To je pravi ’francuski roman’, bez traga od tradicije kakvu su baštinile Diras ili Sagan. Umesto da mašta na tragu svojih želja, ona ih oštro posmatra i iznosi pred nas ono najniže u njima, suštinsku opscenost koja se ne razotkriva u banalnoj pornografiji već u psihologiji.“

Nobel Prize Literature

Bojan Savić Ostojić kaže da Ani Erno, o čemu god da piše, „bilo o odnosu sa porodicom (poput Mesta pod suncem i Jedne žene), bilo da jenjena  tema razmatranje seksualnosti (Jednostavna strast, Zaposednutost i Devojačka priča), ona godinama meri svaku rečenicu i procenjuje da li se u njoj iole štedi. Ako se ispostavi da sebi povlađuje, to je dovoljan razlog da je izbriše. Glavna ritmička jedinica njene proze zato jeste sinkopa, tišina između stavova.“

Roman Zaposednutost koji će se pojaviti na Sajmu „silovito je ispisan, posvećen jedva prikrivenim stvarnim osobama“, kaže Savić Ostojić, i podseća da je „ovaj tekst koji opsesivno analizira ljubomoru ostavljene žene, doživeo i filmsku ekranizaciju – Druga žena, Patrik Mario Bernar i Pjer Trividik“.

Koliko je Ani Erno u Srbiji cenjena?

„Pa kao i sve ostalo: sezonski i bez preterivanja. Prevođena je krajem devedesetih, kada su se posle Strasti pojavile Mesto pod suncem i Nisam izašla iz svoje noći (dnevnik pisanja Jedne žene). Posle 2000. je naprasno zaboravljena. Kada je 2019. ušla u najuži izbor za međunarodnog Bukera (knjigom Godine), ona je u jednom delu srpske javnosti pozdravljena kao i svaka druga novotarija sa Zapada. Kao da niko nije čuo za nju. Zapravo, interesovanje javnosti su pobudile tek kladionice za Nobelovu nagradu. Nije prvi put da konstatujem da u našoj kulturi, ne samo onoj usko knjiškog tipa, među decenijama ne postoji kontinuitet. I moj iznenađeni susret sa Strašću na svoj način svedoči o tom jazu“, kaže Bojan Savić Ostojić.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com