Srbija je pozornica za rat preko posrednika (proksi) rat između Istoka i Zapada, izjavio je za Rojters predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to u trenutku kada traži, Srbija, “delikatniju poziciju balansa” između ambicija da se pridruži Evropskoj uniji i veza sa Rusijom i Kinom.
Vučić nije precizirao da li misli da Rusija i Sjedinjene Američke Države unutar Srbije pujdaju svako svoje pulene jedni na druge, ili ono drugo, što je više puta ponavljao, da neke zapadne zemlje ili službe podbadaju vlade u Zagrebu, Sarajevu i Prištini da napadaju Srbiju, verbalno, doduše, ne bi li je oslabile, iz kakvih god pobuda.
Obaška što Srbija nije u ratnom stanju, izraz “proksi rat” prvi put se koristio u ratu u Vijetnamu (1964–1975), a dobri primeri su i Jomkipurski rat (1973) kada je arapska koalicija predvođena Egiptom napala Izrael, sovjetski rat u Avganistanu (1979–1989), građanski rat u Siriji (od 2011.)
Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke je verovatno hteo da kaže da je Srbija žrtva odmeravanja snaga izeđu Rusije i Zapada, koji, ni jedni, ni drugi, nikako ne žele da shvate koji je zapravo interes Srbije.
“Proksi” ili “ne proksi” litija
Vučić je za Rojters govorio dan posle protesta protiv Europrajda u Beogradu pod nazivom “Litija za spas Srbije” na kojem su učesnici nosili i ruske zastave i postere sa Vladimirom Putinom (vladika Nikanor ga je, Putina, tom prilikom proglasio za “današnjeg svetskog cara”). Vučić nije mogao da kaže da li je taj protest bio “proksi napad” zato što je bilo “mnogo običnih ljudi”, ali da postoji “proksi konflikt” u Srbiji, a nema sumnje da ga ima i između Istoka i Zapada.
“Pokušavamo da preživimo sa što manje rana i ožiljaka”, rekao je Vučić.
Priština se igra sa regionalnim sukobom
Podvukao je da ne veruje da su vlasti u Prištini želele „ozbiljnu konverzaciju ili ozbiljan dijalog“, a verovale su da svoje planove mogu da nametnu uz podršku Zapada. Predsednik nije rekao da li je to “proksi nametanje”.
Ali jeste da on, Vučić, veruje da će zemlje koje štite takozvanu nezavisnost Kosova ubediti režim u Prištini da se ne igra sa sukobom u regionu koji je pun problema.
Predsednik Srbije rekao je za Rojters i da će se dodatni razgovori i šatl diplomatija EU i Sjedinjenih Država nastaviti narednih nedelja, kako bi se rešilo pitanje registarskih tablica za Srbe na Kosovu.
Rast srpskog BDP-a četiri odsto
I dalje, za Rojters: finansije Srbije su otporne, Srbija može da obezbedi alternativu ruskoj nafti, kako bi se nadomestile nestašice narednih meseci, a naftu traži gde god može, u Iranu, u Venecuali, gde god.
Aleksandar Vučić je objasnio da Srbija u domaćim skladištima i u onim iznajmljenim u Mađarskoj ima gasne rezerve za 60 dana, da pokušava da kupi oko dva miliona tona uglja od Kine i Indonezije i da “imamo novac za to”.
Ocenio je da bi rast srpskog BDP-a ove godine svemu uprkos trebalo da bude oko četiri odsto, a da je inflacija u Srbiji visoka uglavnom zbog rasta cena goriva zbog ruske invazije na Ukrajinu.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
