Svet

Rusija

Vojni udar na medije 2

KOBNA CENZURA: Radio Eho Moskve

foto: promo

Vojni udar na medije

Glavna prepreka izveštavanju o sukobu u Ukrajini je novi zakon koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za širenje “lažnih informacija o delovanju ruskih oružanih snaga”. Tako je većina nezavisnih medija blokirana, a od kraja februara nekoliko stotina novinara je napustilo Rusiju

Ruska “specijalna vojna operacija”, koja je počela 24. februara, zadala je, bez sumnje, najsnažniji udarac medijima u Rusiji otkako je Vladimir Putin došao na vlast 2000. godine. Vojnu kampanju prate dosad neviđena cenzura i jačanje propagande na svim nivoima. Većina nezavisnih medija je blokirana. Nekoliko stotina novinara napustilo je Rusiju od kraja februara. Rusija se nalazi na 150. mestu od 180 zemalja u Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2021. godinu. Pojačavanjem cenzure i zatvaranjem istaknutih medija, ruske vlasti nastoje da ućutkaju kritičke glasove i javne debate, da još više marginalizuju ostatke građanskog društva i nesistemske opozicije.

Od početka “specijalne operacije” ruske vlasti striktno ograničavaju način na koji mediji mogu da opišu događaje u Ukrajini. Reč “rat” je gotovo zabranjena. Brojne redakcije odlučile su da napuste Rusiju poslednjih sedmica ili da ne izveštavaju o ratu kako bi se izbeglo prisilno zatvaranje. Glavna prepreka izveštavanju o sukobu je novi zakon koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za širenje “lažnih informacija o delovanju ruskih oružanih snaga”. Oštre kazne uvedene su, takođe, za pozive na uvođenje sankcija Rusiji ili nedozvoljene proteste.

U ovom kontekstu treba posmatrati i izjavu ruskog tužilaštva da se pružanje finansijske, logističke, konsultantske ili druge pomoći stranoj državi, međunarodnoj ili stranoj organizaciji u aktivnostima usmerenim protiv bezbednosti Ruske Federacije smatra veleizdajom i predviđa zatvorsku kaznu do 20 godina.

BLOKIRANJE MEDIJA I SAJTOVA

Vojni udar na medije 3
KRAJ NOVE GAZETE: Urednik Dmitri Muratovfoto: ap photo

Proteklih sedmica u Rusiji je blokirano na desetine poznatih nezavisnih medija. Među poznatim ugašenim medijima su radio-stanica Eho Moskve, TV Dožd (TV Rain) i portal Znak.com. Neki nezavisni mediji, poput portala “Meduza”, zbog tehničkih ograničenja više nisu dostupni za mnoge korisnike u Rusiji. Nezavisni list “Nova gazeta”, čiji je urednik Dmitrij Muratov prošle godine dobio Nobelovu nagradu za mir, 28. marta saopštio je da suspenduje svoj rad do kraja vojne operacije. Blokirani su u Rusiji i najpoznatiji zapadni mediji – BBC, Glas Amerike, DW, Radio Slobodna Evropa. Na listi blokiranih nalaze se i brojni ukrajinski mediji, uključujući Korrespondent.net, Ukrajinsku pravdu, UNIAN, Gordon.

Prema portalu Roskomsvoboda, više od 1500 sajtova bilo je podvrgnuto u Rusiji vojnoj cenzuri i zabranama od početka rata. U većini slučajeva rusko Glavno tužilaštvo smatralo je njihove informacije nepouzdanim ili klevetničkim prema ruskoj vojsci. Rusko tužilaštvo je ovlašteno za ograničavanje pristupa određenim informacijama bez sudske odluke. Najčešće se radi o ekstremističkom i terorističkom sadržaju, veb-stranicama “nepoželjnih” organizacija, te “pozivima na nerede”. Nedavne zakonske dopune dodatno su proširile ovlaštenja nadzorne agencije u nastojanju da iz ruskog informacionog prostora ukloni “nezvanične” podatke o takozvanoj “specijalnoj operaciji”, uključujući i antiratne poruke.

Ruski regulator za medije Roskomnadzor je 24. februara 2022, odnosno prvoga dana invazije, obavestio medije da prilikom pripreme izveštaja o “specijalnoj operaciji” mogu koristiti isključivo informacije i podatke iz zvaničnih ruskih izvora. U suprotnom, mogu biti novčano kažnjeni do 5 miliona rubalja za širenje “svesno lažnih informacija”. Štaviše, takvi izveštaji će biti blokirani u skladu sa Zakonom o zaštiti informacija, koji je izmenjen krajem 2021. radi pooštravanja cenzure.

Ubrzo nakon toga Roskomnadzor je počeo sa ograničavanjem pristupa “netačnim informacijama” u najčitanijim nezavisnim medijima. Među razlozima za ograničenje navodi se da su njihovi novinari nazvali specijalnu operaciju “napadom”, “invazijom” ili “objavom rata”. Slično obaveštenje poslato je internet enciklopediji Vikipedija zbog njenog materijala “Ruska invazija na Ukrajinu (2022)”.

Što se tiče radio-stanice Eho Moskve i TV-a Dožd (TV Rain), oni su blokirani uz obrazloženje Glavnog tužilaštva da su širili informacije koje su sadržavale pozive na ekstremizam, nasilje nad Rusima, masovno narušavanje javnog reda i bezbednosti, te učešće ruskih građana u masovnim skupovima, usmerenim na nasilno rušenje ustavnog poretka. Slična obrazloženja dobile su desetine medija.

Interesantna je situacija oko studentskog časopisa “Doxa”, koji je blokiran zbog vodiča “kako razgovarati sa rođacima i kolegama koji veruju ruskoj propagandi”. Studentski časopis “Doxa” osnovali su studenti istaknute Visoke ekonomske škole. Neko vreme imao je službeni status studentske organizacije na univerzitetu, koji mu je rukovodstvo univerziteta oduzelo u decembru 2019. godine.

Ako su brojni mediji, poput TV-a Dožd, TV2, Znak.com, najavili samo privremenu obustavu rada u Rusiji, Eho Moskve je trajno prestao sa emitovanjem. Interesantno je da odluku o zatvaranju liberalne radio-stanice nije doneo urednički odbor, već upravni odbor koji je pod kontrolom državne korporacije Gasprom. Frekvenciju Eha Moskve dobio je državni Sputnjik, koji je pod sankcijama u evropskim zemljama, izuzev Srbije.

INOAGENTI SA ETIKETOMŠPIJUNA

Temelj za masovno blokiranje medija postavljen je poslednjih godina preko nekoliko zakona koji su omogućili ruskoj vladi da pojača kontrolu nad civilnim društvom i nadzire protok informacija na internetu. To su prvenstveno zakoni o “suverenom internetu”, “stranim agentima”, te o borbi protiv ekstremizma i terorizma, često sa vrlo nejasnim formulacijama.

Zakon o “stranim agentima” zaslužuje posebnu pažnju, jer taj termin nosi negativne konotacije iz sovjetskih vremena, a oni koji su navedeni kao strani agenti podvrgavaju se strogim zahtevima finansijskog izveštavanja. Pored toga, sve što se objavljuje na njihovim medijima ili društvenim mrežama mora da nosi oznaku “strani agent”. Kako to izgleda može se, na primer, pratiti na Fejsbuk stranici poznatog pisca i kritičara Putinovog režima Viktora Šenderoviča. Bilo koji medij ili novinar koji dobije sredstva iz inostranstva može biti prepoznat kao “strani agent”. Podložni su dodatnim revizijama, i ako ne obeleže svoj sadržaj na adekvatan način, prete im kazne.

Najpogođeniji medij u Rusiji je Radio Slobodna Evropa. Devet internet stranica RFE/RL na ruskom jeziku i 18 njegovih ruskih novinara označeni su kao “strani agenti”. Kompanija se suočava sa preko 13 miliona dolara kazni zbog odbijanja dodavanja oznake “strani agent” na većinu sadržaja za rusku publiku.

Hjuman rajts voč je u svom izveštaju naveo da je usvajanje zakona o stranim agentima vodeće ruske organizacije za ljudska prava shvatio kao deo kampanje kačenja etiketa “špijuna” ili “pete kolone” na grupe građana. Medijska kuća ili pojedinac mogu da lobiraju za uklanjanje iz registra “stranih agenata” pružajući dokaze da ne dobijaju strana sredstva. Međutim, nijedan medij ili pojedinac “strani agent” još uvek nije uspeo da dokaže svoju nevinost.

Ovih dana “crnoj listi” Ministarstva pravde pridružila se poznata novinarka Jelizaveta Osetinskaja, bivša glavna urednica nekoliko poslovnih novina koje su objavile izveštaje o finansijskim interesima ljudi bliskih predsedniku Vladimiru Putinu. U Rusiji je stotinjak novinara već proglašeno “stranim agentima”, polovina njih je napustila zemlju ili će to učiniti u bliskoj budućnosti zbog pretnji krivičnim gonjenjem.

PUTIN TV ZA VEĆINU GLEDALACA

Većina ruskih građana informiše se putem državnih TV kanala i retko koristi druge izvore. Međutim, ruska televizija nudi gledaocima isključivo provladine stavove. O ratu se izveštava kao uspešnoj i neophodnoj akciji koja je usmerena isključivo protiv “neonacista”, a ruski vojnici se prikazuju kao oslobodioci. Antiukrajinska histerija čini osnovni sadržaj brojnih emisija, u kojima se izgovaraju jedne te iste teze u prilog politike Kremlja i šire se iskrivljene informacije u vezi sa Ukrajinom, poput poznate lažne priče o “razapetom dečaku” u Donbasu. Mešavina mržnje i dezinformacija, uz ponižavanje ukrajinske države i ukrajinske nacije, jeste standardan sadržaj na državnoj televiziji od vremena ukrajinskog Majdana 2013. i početka pripreme Moskve za aneksiju Krima.

U vladinim ruskim medijima o Ukrajini se godinama govori kao o “veštačkoj tvorevini” koja “nema pravo na suverenitet”, a čija “nacistička” vlada nema nikakvu podršku od strane Zapada. Poznati prokremaljski politikolozi i novinari su pozdravili vojni napad i po svom izboru kače epolete heroja i patriota, ili etikete zločinaca i izdajnika. Neki od njih pišu reč “Ukrajina” pod navodnicima i malim slovom. Čak ni glavna novinska agencija RIA Novosti ne bira reči u svojim izveštajima o Ukrajini. Jedan od najnovijih “analitičkih” članaka nosi naslov “Zapad – Ukrajini: doktor je rekao ‘u mrtvačnicu’ – dakle u mrtvačnicu”.

Iako zvanično Rusija ne vodi rat već “specijalnu operaciju”, ruska državna propaganda radi punim kapacitetom. Televizije prikazuju samo informativne emisije zasnovane na brifinzima Ministarstva odbrane i drugim zvaničnim informacijama ili propagandne tok-šoue. Stanovništvu nameću priču kako se Rusija bori u Ukrajini protiv nacista, koji su pripremali napad na Donbas. Kako bi pojačali strah, govore o biolaboratorijama na teritoriji Ukrajine, u kojima su, navodno, uz podršku Sjedinjenih Država, pripremali biološko oružje protiv Slovena”, piše u svom blogu poznata novinarka Farida Rustamova.

Sociolog Igor Ejdman uporedio je televizijske emisije sa sudskim procesima u Staljinovo doba. “U istoriji Rusije samo je za vreme velikog terora propaganda bila tako apsurdno lažna i puna zverske mržnje. Staljinova otvorena suđenja bila su slična sadašnjim propagandnim emisijama. Jedan od glavnih zadataka staljinističkih procesa bio je prebacivanje odgovornosti za neuspehe vlasti na izmišljene “neprijatelje”. Putinu je takođe potreban “neprijatelj” koji bi bio kriv za poraze u Ukrajini, sankcije i krizu. Propagandne emisije iz televizijskih studija mogu se pretvoriti u sudnice iz doba Staljina i Višinskog. Pošteni ljudi u Rusiji opet imaju loš izbor: hitna emigracija ili zatvor.”

Iz istog broja

Rat u Ukrajini

U iščekivanju ofanzive na Donbas

Aleksandar Radić

Amerika i Kina

Glasno ćutanje Čajnatauna

Slobodan Kostić

Izbori u Mađarskoj

Opozicioni strah od letenja

Gabor Bodiš

Francuska: Predsednički izbori

Trka sa neizvesnim krajem

Bogdan Petrović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu