Svet

Reporter "Vremena" u Poljskoj

21. 8. 2002. / 17.49

Velika zemlja velikih ljudi

Poljska se svakako sprema za sledeću turu prijema u Evropsku uniju, što je i centralna tema političkih i ekonomskih planova za budućnost. Do tada, većina od 38 miliona Poljaka putuje na godišnji odmor, uživa u noćnim provodima i jede odličnu poljsku pitu

Velika zemlja velikih ljudi 1
SREDNJEVEKOVNA PRESTONICA: Krakov danas

Dve starije žene, tri muškarca podvijenih nogavica i jedna devojka zatvorenih očiju, zabačenih glava sede u ćošku dvorišta Kraljevskog dvorca u Krakovu, za koji se veruje da ima čudotvorne energetske moći. Navodno, prema lokalnoj legendi, dati ćošak jedna je od sedam bioenergetskih tačaka u svetu koje pomažu da starac dobije energiju mladića, bolestan zaleči sve rane, a zaljubljen pridobije naklonost nebesa. Dovoljno je samo sedeti, što je duže moguće.

Do srednjovekovne poljske prestonice Krakova sa juga se stiže kroz Slovačku, zemlju dobrog piva i plavih slovenskih očiju, preko planinskog venca Tatri, dok sa desne strane ostaju uzdignute Zakopane, a potom kroz visoravan ispunjenu planinskim vikendicama romanijskog tipa – drvenih kolibica sa šiljastim spuštenim krovovima i malim četvrtastim prozorima.

Čak i u devet sati uveče sunce se žilavo drži na horizontu, pa Kraljevski dvorac i njegove svetle žutozelene nijanse iznad obala Visle dominiraju gradom. Ulicama, između belih prodavačica pereca, gužvaju se gomile turista, a posebno kod limenog zmaja koji na svakih pet minuta iz rastvorenih čeljusti izbaci plameni sadržaj.

Na Glavnom pijačnom trgu stoje fijakeri, peva i svira romski orkestar, golubovi kljucaju mrvice zrnevlja. Na centru trga nalazi se Sukienice, stari gradski trgovinski centar i dve značajne crkve: crkva svetog Adalberta iz X veka i crkva svete Marije. U jednom delu trga izdiže se toranj gradske kuće, nažalost bez prateće zgrade. Impresivnu arhitekturu grada, jedinog grada u Poljskoj koji je pošteđen velikih razaranja tokom Drugog svetskog rata i od strane Tatara u XIII veku, čine gotovo svi arhitektonski stilovi, pa je Krakov danas jedno od značajnih mesta svetske kulturne baštine.

ŠINDLEROVA LISTA: Deo grada koji je preživeo najdramatičnije promene je Kažimierž distrikt – mesto koje je vekovima bilo centar jevrejske kulture, sve dok tokom Drugog svetskog rata nacisti većinu jevrejskog stanovništva nisu deportovali u krakovski geto Podgorce i 60 kilometara udaljen koncentracioni logor Aušvic – Birkenau. Stvaran život u ovom delu grada ponovo je udahnuo film Šindlerova lista, koji govori o naporima fabrikanta Šindlera da od egzekucije i sigurne smrti spase grupu Jevreja. Film je inspirisan događajima u Krakovu, a delom je sniman na lokacijama u Kažimieržu, nakon čega su kolone turista navalile u jevrejski distrikt.

Danas se odmah pored table, koja prolaznike obaveštava da se iz poštovanja prema ubijenima ne hoda levom stranom tog dela ulice, ispod koga su grobovi, nalaze načičkani restorani s kvalitetnom jevrejskom kuhinjom. Naravno, samo dva restorana smatraju se za prave jevrejske, dok su ostali prvenstveno mamac za turiste. Iz obližnjih kafića, koje drži i u kojima sedi studentarija, dopire muzika Kaje, pevačice koja obrađuje pesme u Poljskoj izrazito popularnog Gorana Bregovića. U samom Krakovu procenjuje se da živi i uči oko 100.000 studenata. Dok je Varšava administrativni, ekonomski i politički centar, glavni grad Malopoljske Krakov je kulturni i univerzitetski centar – uvršten je među devet evropskih gradova kulture, a Jagiellonian univerzitet je najstarija visokoobrazovna institucija u Poljskoj.

ZEMLJA NIBELUNGA: Kako su Poljaci veoma religiozni ljudi za koje crkva sem duhovnog ima i veliki istorijski značaj, u okolini Krakova nalazi se mnoštvo manastira. U neposrednoj okolini grada, u mestu Nova Huta je se ogroman metalurški kompleks, uz prateću arhitekturu komunizma, ali i značajne arhitektonske tragove otpora komunizmu. Na tek deset kilometara od centra Krakova nalazi se sedam vekova star rudnik soli Vjelička, ispunjen sa oko 300 kilometara hodnika, malim kapelama i bogomoljama, jezerima, kipovima znamenitih ličnosti poput naučnika Kopernika, kralja Kažimierža Velikog i poglavara rimokatoličke crkve pape Jovana Pavla II. Posebno se naglašava da je prvi slovenski papa u svom životu tri puta posećivao rudnik; prvi put još kao srednjoškolac. U međuvremenu papa je posetio Krakov i govorio pred oko dva miliona vernika. Katolička crkva već duži niz godina ističe zabrinutost zbog korupcije, iščezavanja tradicionalnih moralnih vrednosti zbog uticaja Zapada i negativnih posledica abortusa.

I zaista, komore i tehnika, koje su stotinama godina ranije koristili rudari na 300 metara ispod zemlje, podsećaju na male patuljke koji vredno rade kako bi održali život na površini zemlje. Sve što je u rudniku napravljeno, kristali na lusterima, kipovi svetaca i značajnih ličnosti, podovi i patuljci, napravljeno je od soli. Najimpresivnija, velika kapela svete Kinge na 101. metru u utrobi zemlje svojom impresivnošću svakako objašnjava zašto se ovaj rudnik, kao jedinstven u Evropi, nalazi u prvoj kategoriji zaštite UNESCO-a. Danas je ovo mesto gde se obaraju različiti rekordi, među kojima je najslavniji najviši bandži skok izveden ispod površine zemlje.

KANDIDATURA ZA EU: Poljska je jedna od prvih istočnoevropskih zemalja koja je još 1989. srušila komunistički sistem i uspela da, posle prijema u NATO 1999. godine, postane jedan od najozbiljnijih kandidata za prijem u Evropsku uniju. Poljaci su u to vreme otvoreno izražavali sumnju prema ulasku svoje zemlje u NATO, tvrdeći da će ih prvom prilikom Zapad izdati, kao što ih je izdao tokom dogovora u Jalti kada je Poljska stavljena u zonu ruskog uticaja.

U periodu tranzicije Poljska je, sprovodeći politiku ekonomske liberalizacije, doživela mnoštvo "izazova, problema i uspeha". Tokom 1999. godine napori vlade da izvrši potrebne promene u sistemu socijalne zaštite završeni su velikim protestima radnika na ulicama svih većih gradova. Generalno gledano, strukturne promene u zdravstvu, obrazovanju, penzionom sistemu i državnoj organizaciji doveli su do neočekivano velikih fiskalnih pritisaka. Ubrzo nakon toga Solidarnost potpuno nestaje sa političke scene, a na parlamentarnim izborima u oktobru 2001. godine na vlast dolazi koalicija postkomunističkog Saveza demokratske levice i Unije rada čiji je izborni slogan bio "Vratimo normalnost – osvojimo budućnost". Ovu koaliciju predvodio je sadašnji premijer Lešek Milerom, nekadašnji ministar rada i predsednik Poljske seljačke stranke. Podršku birača, nezadovoljnih učincima prethodne vlade, dobio je obećanjima da će Poljsku uvesti u Evropsku uniju i povratiti posrnulu ekonomiju. Kao jedan od mogućih kamena spoticanja programa njegove partije i zahteva za članstvo u EU-u 2004. godine jeste ukidanje direktnog subvenciranja zemljoradnika.

Velika zemlja velikih ljudi 2
MEĐU SVOJIMA: PApa Jovan Pavle II nedavno u Krakovu

Zvanični Brisel i te kako uvažava napore Poljske u tranzicijskom periodu. Privatni sektor učestvuje sada sa oko dve trećine u ukupnoj ekonomiji zemlje, što je rezultat privatizacije malih i srednjih preduzeća u državnom vlasništvu i liberalnog zakona o osnivanju privatnih preduzeća. Međutim, poljska poljoprivreda se još smatra slabom i nekonkurentnom, sa mnogo malih gazdinstava, nedovoljno radne snage i bez krucijalnih investicija. Procenjuje se da nezaposlenost u Poljskoj iznosi oko 14 odsto, a veliki problem su korupcija i kriminal na istočnim granicama sa Rusijom (Kalinjingrad) i Ukrajinom.

Prema najnovijim istraživanjima, 13 država kandidata za Evropsku uniju ove godine ostvariće veći privredni rast nego zemlje članice EU-a, iako će paralelno rasti cene roba i usluga. Prema datim procenama, Poljska će tokom ove godine ostvariti privredni rast od samo 1,4 odsto, dok će, na primer, privredni rast Slovenije iznositi oko 3,1 odsto. Tokom naredne godine, prema stopi privrednog rasta na začelju među kandidatima za EU biće Poljska sa najnižom stopom rasta od 3,2 odsto, a na prvom mestu Litvanija s prosečnom stopom privrednog rasta od šest odsto. Ne ohrabruje ni prognoza o broju nezaposlenih građana Poljske; u Briselu tvrde da se broj nezaposlenih neće znatno smanjiti u odnosu na prošlu godinu.

PUŠENJE ILI ZDRAVLJE: Tradicionalni uzgoj duvana, posebno na jugu zemlje gde su raširene sorte virdžinija i burli, oduvek je predstavljao jednu od značajnih privrednih grana. Međutim, ugovori sa inostranim kompanijama o minimumu od odsto korištenja domaćeg duvana istekli su još 1999. godine, a zaposlenost u ovom sektoru takođe opada. Veliki problem, na koji posebno ukazuju inostrane kompanije, jeste porast šverca cigareta, što beleže i zvanične statistike. Na tržište duvana u Poljskoj mnogo su uticali zakonsko ograničenje na reklamiranje duvana, velike kampanje protiv pušenja i uvođenje visokog poreza na duvan. Procenjuje se da je u drugoj polovini devedesetih oko dva miliona građana Poljske prestalo da puši.

Velika zemlja velikih ljudi 3
PODZEMNA ATRAKCIJA: Figure od soli u rudniku Vjelička

Poljska, koja ima izuzetan geografski položaj, dobro je povezana transsibirskom železnicom sa Istočnom i Zapadnom Evropom. Železnica je kamen spoticanja u odnosima Poljske i Češke, koja je očekivala izgradnju pruge širokog koloseka između Slavkova i Bohumina, kako bi dobila priključak ka Japanu i Južnoj Koreji. Količina robe koja se transportuje ovom rutom svim državama donosi velike profite jer je transport vagonima sa Istoka jeftiniji i brži nego morskim putem.

DRŽAVNI MONOPOL: Poljsko medijsko tržište jedno je od najznačajnijih u Centralnoj i Istočnoj Evropi i privuklo je veliko interesovanje inostranih medijskih grupacija. Najuticajnija televizija je i dalje nacionalna televizija (TVP), koja sa svoja dva nacionalna, 12 regionalnih i jednim satelitskim kanalom pokriva 47 odsto auditorijuma.

Vodeću privatnu televizijsku kompaniju Polsat prati oko 22 odsto auditorijuma, a imaju i digitalni kanal koji pokriva i auditorijum baltičkih zemalja. Procenjuje se da oko četvrtina Poljaka aktivno prati inostrane televizijske kanale. Radio stanice su u poslednje vreme izgubile na popularnosti, a broj slušalaca je prepolovljen. U Poljskoj postoji oko 300 dnevnih listova i gotovo svi se nalaze u rukama privatnika, a procenjuje se da oko 30 odsto populacije aktivno kupuje novine.

Poljska se svakako sprema za sledeću turu prijema u Evropsku uniju, što je i centralna tema političkih i ekonomskih planova za budućnost. Do tada, većina od 38 miliona Poljaka putuje na godišnji odmor, uživa u noćnim provodima i jede odličnu poljsku pitu. Onih 18 odsto socijalno ugroženih gotovo da se i ne primete.

Iz istog broja

Razglednica iz Istre

Sve je kao – nekad

Zoran Jevtović

Češko upozorenje

Stogodišnja katastrofa

Veljko Samolov

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu