Svet

Panamski dokumenti – Ko se krije iza ofšor računa

Uzbuna u poreskom raju 1

OD KAJMANA DO PANAME: Plaža u poreskom raju...

foto: wikipedia.org

Uzbuna u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom "Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofšor finansijskoj industriji" objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena više od 140 političara i zvaničnika kao vlasnika ofšor računa, 214.000 ofšor kompanija formiranih i gašenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine. To je više "iscurelih" dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine

ICIJ je međunarodna mreža od 160 novinara u šezdeset zemalja koju je 1997. ustanovio Centar za javni integritet, američka neprofitna organizacija koja je finansirana individualnim dobrotvornim prilozima i donacijama Fordove, Sorosove i fondacije Barbre Strejsend.

U najnovijem izveštaju ICIJ navedeno je da su ofšor kompanije kontrolisali mnogi istaknuti političari: premijer Pakistana, kralj Saudijske Arabije, deca predsednika Azerbejdžana, predsednik Argentine, bivši premijeri Gruzije, Iraka, Jordana i Katara, zvaničnici bliski bivšem venecuelanskom predsedniku Ugu Čavezu (koji je umro 2013), Deng Đijaguej, suprug starije sestre kineskog predsednika Si Đinpinga, kao i Li Sjaolin, ćerka bivšeg kineskog premijera Li Penga…

Izveštava se i o ofšor epizodi premijera Islanda Sigmundira Gunlaugsona, koji je, navodno, imao neprijavljeni interes u bankama koje je spasavala država, a koje su sklanjale novac u poreske oaze. On je odbio da podnese ostavku uprkos demonstracijama nekoliko hiljada ljudi nakon objavljenih izveštaja.

Pominje se pranje novca u Brazilu u skandalu vezanom za naftnu kompaniju Petrobras. Tu je i predsedavajući nacionalne avio-kompanije Alitalija, Luka Kordero di Montečemolo, i još 1000 italijanskih klijenata.

Slovenački list "Delo" je u Panamskim dokumentima uočio 78 slovenačkih kompanija i 74 Slovenca.

Uzbuna u poreskom raju 2
…i prostorije firme Mosak Fonsekafoto: ap

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, koja je učestvovala u istraživanju, objavila je 5. aprila da je usluge agencije Mosak Fonseka koristilo i stotinak građana Srbije, među kojima osamnaest zvučnih imena iz sveta biznisa (vidi tekst u okviru). Nabrojani su i akteri afere u FIFA koju je rasplamsao Departman pravde SAD. Pomenut je i Mišel Platini, kao i dvadesetak imena fudbalskih zvezda, među kojima su igrači Barselone, Real Madrida i Mančester junajteda, pa i NJ. v. Lionel Mesi.

Tu su i 33 osobe i kompanije koje je vlada SAD stavila na crnu listu zbog njihovog poslovanja sa meksičkim dilerima droge, terorističkim organizacijama poput Hezbolaha ili sa Severnom Korejom i Iranom.

PANAMSKA VEZA: Prema navodima ICIJ, firma Mosak Fonseka & Co. jedna je od pet najvećih advokatskih kuća specijalizovanih za ofšor biznis. Ima više od 500 zaposlenih i saradnika u 40 ofisa širom sveta, uključujući tri u Švajcarskoj i osam u Kini.

Među deset banaka koje su od te kompanije zahtevale najviše ofšor usluga jesu: Experta Corporate & Trust Services banque; J. Safra Sarasin (Luksemburg), S.A.Credit Suisse, Channel Islands Limited, HBS Private Bank (Monako); S.A. HSBC Private Bank (Švajcarska – demantovala da za svoje klijente krije novac po poreskim rajevima tvrdeći da im samo omogućuje uslove poslovanja kakve traže), Coutts & Co. Trustees (Džerzi, SAD); Limited société Générale, Bank & Trust Landsbanki (Luksemburg), S.A. Rothschild, Trust Guernsey Limited

Firma Mosak Fonseka posredovala je najviše za klijente iz Hongkonga, Švajcarske, Velike Britanije, Luksemburga, Paname, Kipra, Urugvaja, sa britanskog kraljevskog poseda Ostrvo Čoveka, iz Singapura i iz Rusije. Svoje klijente upućivala je na niz poreskih rajeva od Kariba do Pacifika: Britanska devičanska ostrva; Panama, Bahama, Sejšeli, Samoa, Britanska Ankila, Nevada, Hongkong, Velika Britanija. Posle 2000. najviše klijenata opsluživala na Britanskim Devičanskim Ostrvima i u Panami.

Direktor advokatske kancelarije Mosak Fonseka, Ramon Fonseka Mora, izjavio je da je njegova kancelarija oformila više od 240.000 firmi u legitimne svrhe preko posrednika za krajnje klijente koje ne poznaje. Ističe da njegova advokatska kancelarija nije odgovorna za aktivnosti kompanija.

Saopštava da je krađa njenih dokumenata krivično delo. ICIJ, naravno, štiti izvor. Po jednoj, prilično naivnoj, verziji dokumenti su navodno iscurili tako što ih je ukrala bivša ljubavnica jednog od zaposlenih iz advokatske firme Mosak Fonseka.

IDEJE NAŠE, NOVAC VAŠ: Mosak Fonseka je inače došla u centar američke pažnje 2014. u Nevadi, kada je odbila da se povinuje nalogu suda iz Las Vegasa da učini dostupnim papire 123 kompanije koje je otvorila u Nevadi, a koje su osumnjičene da prijateljima bivšeg argentinskog predsednika Nestora Kirčnera služe za krađu miliona dolara iz državnih fondova.

Firma je počela da radi 1986, kada je Ramon Fonseka spojio svoju malu advokatsku firmu u Panami sa lokalnom advokatskom firmom na čijem je čelu bio Jirgen Mosak, panamski građanin nemačkog porekla. Ramon Fonseka, rođen u Panami 1952. godine, studirao je pravo i političke nauke na Univerzitetu u Panami i u Londonskoj školi ekonomije. Navodno je radio za UN u Ženevi, a onda je osnovao advokatsku firmu.

Jirgen Mosak, rođen u Nemačkoj 1948, preselio se u Panamu ranih šezdesetih godina. Nakon sticanja diplome pravnika u Panami 1973. radio je u Londonu, zatim je u Kanadi pokrenuo firmu koja je kasnijim spajanjem ušla u Mosak Fonseka & Ko.

Jirgenov otac je tokom Drugog svetskog rata bio član nacističkog Waffen-SS, a posle rata navodno je ponudio usluge vladi SAD da kao doušnik iz Paname špijunira komunističke aktivnosti na Kubi.

DRŽ’TE PUTINA: ICIJ u uvodnom videu za Panamske dokumente šalje veoma jaku propagandnu poruku: govori se o povezanosti posledica ofšor industrije i smrtnosti dece u Ugandi, o devojčicama koje siluju ruski biznismeni koji ni na sudu ne otkrivaju svoj ofšor račun, ali prvo o tome kako snage Bašara el Asada bacaju bombe koje raznose decu, a snabdevači Asadovih snaga gorivom su klijenti kompanije Mosak Fonseka.

Glavna poruka s kojom je kampanja lansirana ipak je bila "Drž’te Putina!" Da treba vršiti pritisak na Putinove prijatelje i pouzdanike kako bi se ovaj naveo da promeni politiku prema Krimu i Ukrajini, govorili su u prethodnom periodu u nebrojeno prilika razni zapadni političari i analitičari. O njemu je u tom kontekstu i ranije u talasima izveštavano da ima jahte (s tajkunskim registracijama), avione i skupi sat, što je iz Moskve ponekad opovrgavano.

Da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin preko prijatelja kroz banke i pojedine ofšor kompanije oprao oko dve milijarde dolara, do široke javnosti je došlo kroz izveštaje nemačkog lista "Zidojče cajtung" i britanskog "Gardijana".

Uzbuna u poreskom raju 3
UJEDINJENI U NOVCU: Vladimir Putin sa prijateljem Sergejem Rolduginom…fotografije: ap

"Gardijan" se posebno fokusirao na čelistu Sergeja Roldugina, najboljeg Putinovog prijatelja iz mladih dana i kuma njegove starije ćerke Marije Vladimirovne, navodnog vlasnika kompanija Sonet oversis, Internešenel medija oversis, Sanburn i Sandalvud kontinental, koje su navodno dobijale pozajmice koje su otpisivane za jedan dolar, kupovale imovinu za manje od dolara i prodavale je posle tri meseca za 133 miliona dolara; dobile zajam od ruske državne banke od 800 miliona dolara bez garancija. Na pitanja o imovini Rodulgin je pre objavljivanja izveštaja rekao da je to osetljiva stvar i da bi morao da vidi papire, a kada su ga saradnici ruskog sajta RBK pozvali radi razjašnjenja, njegova supruga je rekla da je maestro na probi.

Jedini sadržajan demanti došao je od predstavnika biznismena Arkadija Rotenberga (na listi zapadnih sankcija kao pripadnik Putinovog užeg kruga), koji je izjavio da je firma Sandalvud kontinental dobila komercijalni kredit za konkretnu stvar, po uobičajenim uslovima, čiji rok ističe 2023. godine.

Veza je dokazivana indirektno: Sandalvud "zlatnog čeliste" pozajmio je novac kompaniji koja je vlasnik ski-centra "Igora" (u vlasništvu Igora Kovaljčuka) koji je Putin otvorio 2006. i u kome je skijao 2011. i 2012, a njegova ćerka Katarina se 2013. tamo venčala.

Uzbuna u poreskom raju 4
…i predsednik Ukrajine Petro Porošenko

Materijal u kome se sugeriše da su Putinovi prijatelji zapravo staratelji nad njegovom imovinom, u Rusiji je prvo objavila opoziciono usmerena "Nezavisimaja gazeta", koju je osnovao Gorbačov. Na društvenim mrežama su zatim kolali komentari kojima se zahteva da Putin bude izložen impičmentu, ali teško da to ugrožava Putina, koji uživa podršku 85 odsto građana Rusije. Iz Kremlja je došla poruka da Panamski dokumenti neće uticati na prilike u Rusiji. Posle objavljivanja izveštaja, Putinov portparol Dmitrij Peskov, koji je pre nego što je štampa počela da objavljuje izveštaje najavio da predstoji novi propagandni napad, kratko je rekao: "Putin je glavna meta, ali on nije umešan ni u kakve nedozvoljene radnje."

U Panamskim dokumentima spominje se i sadašnja Peskovljeva supruga kao vlasnica ofšor računa, što su oboje negirali. Ruskim državnim činovnicima i članovima njihovih porodica je inače zakonom iz 2015. zabranjeno da imaju novac na ofšor računima. Posle Kiparske krize 2013, Putin je istupao protiv toga da ruski biznismeni drže novac u poreskim rajevima, prebacivao je Zapadu što ih iz tih rajeva koje kontroliše ne istera i obećao amnestiju onima koji vrate novac u Rusiju. U novogodišnjem intervjuu u decembru 2015. on je ponovio da se njegova uža familija ne bavi biznisom.

TV Rusija danas je na svom sajtu objavila nekoliko opsežnih odgovora u kojima se objašnjava da Putina lično u tim papirima nema, a da su optužbe iznete na njegov račun plod spekulacija i nove ofanzive "putinofobije" pred ruske parlamentarne izbore, koji treba da se održe u septembru 2016. Uzgred se kaže da su među finansijerima i neke organizacije koje su povezane s američkom vladom, a da među istraživačkim novinarima ima agenata CIA.

ISTRAGE I ODBIJANJA: Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je često pozivao na borbu protiv utaje poreza, nije želeo da komentariše sadržaj dokumenata koji pokazuju da je njegov pokojni otac Ijan Kameron izbegao plaćanje poreza preko ofšor kompanija, ali je zatražio kopije svih dostupnih dokumenata. Džeremi Korbin, laburistički lider u usponu, izjavio je kad je pukla afera da bi britanska vlada trebalo da razmotri da naredi prekomorskim teritorijama i kraljevskim posedima da prestanu da deluju kao poreska utočišta.

Australijske poreske vlasti objavile su da istražuju više od 800 klijenata te advokatske kancelarije i da su ih povezale sa 120 ofšor firmi u Hongkongu. Istragu su počele i poreske vlasti Novog Zelanda. Francusko tužilaštvo za privredni kriminal saopštilo je da pokreće preliminarnu istragu o velikoj utaji poreza.

Za aktuelnog predsednika Ukrajine Porošenka je glavni tužilac Ukrajine odmah rekao da nema dokaza da je umešan u bilo kakve nezakonite radnje. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova odbio je da komentariše izveštaje i kaže da li će imenovani pojedinci biti ispitani.

Ovo inače nije prvi slučaj da je pokrenuta kampanja za razotkrivanje tajni poreskih rajeva. Na primer, pre dve godine, u aprilu 2013. ICIJ je objavio spisak 122.000 ofšor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme u poreskim rajevima.

Pisali smo u "Vremenu" o fenomenu poreskih rajeva u nekoliko navrata (Of-šor destinacije, "Vreme" br. 955, 23. april 2009; Dosije – Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju, "Vreme" br. 1162, 11. april 2013). Poređenje nalaza u tim tekstovima i sadašnjih na osnovu Panamskih dokumenata pokazuje da se nije promenilo ništa. Možda malo kontekst, koji je sada poluhladnoratovski.

Nakon kratke moralističke euforije, nekoliko političkih obećanja pa i nekoliko svetskih samita, kampanja je ubrzo utihnula. Mnogi političari su se tada, kao i sada, sablažnjavali, ali Devičanska Ostrva i bliže kraljevske posede nisu dirali. Antikorupcijske kampanje SAD su koristile za pritisak na slabe režime. Računi su se selili s jednih na druge destinacije. Advokatske firme su se ubile od posla.

Članovi grupe svetskih lidera G-20 složili su se tada na papiru da se pooštre zakoni koji se odnose na fiktivne kompanije i da se proveri ko su pravi vlasnici, ali, kako piše "Njujork tajms", zakonodavstva na nacionalnom nivou zaostaju za tim obećanjima. Prema "Njujork tajmsu", upotreba ofšor registrovanih kompanija povećana je nakon što je 2005. Evropska unija uvela propise kojima se zahteva da države razmenjuju informacije o porezu na fizička lica, ali ne i za preduzeća. Mnogi računi, međutim, od tada su zatvoreni.

EU je pooštrila pravila o ofšor kompanijama svojom Četvrtom direktivom protiv pranja novca, koje nacionalne vlade i lokalni zakonodavci treba da se pridržavaju od 26. juna 2017. Nova pravila će, navodno, pooštriti uslove za kompanije, koje će biti dužne da vlastima daju tačne informacije o tome ko su njihovi pravi vlasnici.

Srbi u panamskim dokumentima

U okviru istraživanja "Panamski dokumenti" učestvovao je i srpski KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije. KRIK je u utorak 5. aprila objavio tekst pod nazivom "Najpoznatiji Srbi koji se pojavljuju u Panamskim papirima", u kome donosi spisak 18 državljana Srbije.

Prvi na listi KRIK-a je Vladimir Delić, poslovni partner i porodični prijatelj gradonačelnika Beograda Siniše Malog, za koga KRIK navodi da je zajedno sa gradonačelnikovim ocem Borislavom svojevremeno privatizovao fabriku vagona Bratstvo, a da je zbog sumnji da je oštetio ovu firmu protiv Delića vođena istraga u Srbiji. U tekstu KRIK-a eksplicitno se navodi da se ime Siniše Malog ne nalazi među "iscurelim" dokumentima firme Mosak Fonseka, ali se dodaje da je gradonačelnik Beograda pre više od deset godina sarađivao sa predstavnikom panamske agencije za Srbiju Markom Harisonom. U vreme dok je Mali bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju, Mark Harison je, piše KRIK, bio angažovan kao savetnik Agencije za privatizaciju Beopetrola, a u isto vreme je, po navodima ove mreže, Siniša Mali bio zadužen za privatizaciju Beopetrola. KRIK navodi i da se, nakon njihovih tekstova od pre pola godine o ofšor kompanijama Siniše Malog i kupovini 24 stana u Bugarskoj, Mark Harison mejlom raspitivao kod Mosak Fonseka o poslovanju pomenutih ofšor kompanija.

Među poznatim srpskim biznismenima u Panamskim dokumentima, između ostalih, nalaze se Vuk Hamović, Zoran Drakulić, Miodrag Kostić, Filip Cepter, Vojin Lazarević i Milan Popović.

Prema pisanju KRIK-a, Zoran Drakulić je bio "punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije" – pominje se da je Slobodan Milošević, dok je bio predsednik Srbije, preko ofšor kompanija iz Srbije izneo više od milijardu tadašnjih nemačkih maraka na Kipar. U tekstu KRIK-a navodi se da se Vuk Hamović pominje u Panamskim dokumentima kao poslovni partner Zorana Drakulića.

KRIK, pozivajući se na Panamske dokumente, dovodi Filipa Ceptera u vezu sa "sumnjivim advokatom i trgovcem naftom Alainom Biondom iz Švajcarske". Biondo je, prema KRIK-u, kontaktirao sa agencijom Mosak Fonseka da bi otvarao ofšor kompanije za Ceptera, a ujedno je bio i "direktor u Cepterovim firmama".

U tekstu KRIK-a navodi se i da je u ime Miodraga Kostića sa računa jedne ofšor kompanije na Panami prebačeno 368.000 evra na račun firme Venturer Management AG, koja je posedovala akcije u AIK banci, gde Kostić ima većinsko vlasništvo. Takođe se navodi i da je Vojin Lazarević preko svoje kompanije Rudnap Group 2007. kupio jednu ofšor firmu sa Sejšela, a da je biznismen Predrag Lučić kupio dve ofšor kompanije u ovoj ostrvskoj državi. Prema pisanju KRIK-a, jedna od najmoćnijih osoba u medijima, Srđan Šaper, je tri miliona evra zarađenih od prodaje prostora za oglašavanje na RTS-u i Pinku prebacio iz Srbije u svoju ofšor kompaniju Mediapool.

Novinari KRIK-a navode da je "kontroverzni srpski biznismen" Igor Sabo izgradio mrežu ofšor kompanija, uz napomenu da su u Mosak Fonseki znali da je Sabo bio osuđen za zloupotrebe u privatizaciji kompanije Zvezda, a ipak su odlučili da nastave saradnju s njim. I Milan Popović je napravio mrežu ofšor kompanija, piše KRIK, sarađujući sa ruskim državljanima koji se nalaze na listi lica kojima je EU uvela sankcije.

Na listi KRIK-a nalaze se još i tri pilota sa ofšor firmama – Slobodan Stričević i Đorđe Jovanović, koje KRIK povezuje sa švercom cigareta u Crnoj Gori i Italiji, i Vladimir Banjac, za koga KRIK piše da je, nakon dobijanja tendera Ministarstva energetike 2014, čime je firma u kojoj je suvlasnik "postala jedina kompanija za markiranje goriva u Srbiji", sa poslovnim partnerom osnovao ofšor kompaniju na Sejšelima.

Na listi osoba koje imaju ofšor firme nalaze se i Slobodan Anđić, koga mediji dovode u kumovsku vezu sa Slobodanom Miloševićem, dizajnerka Roksanda Ilinčić, građevinski inženjer Zoran Florić, bivši fudbaler Darko Kovačević, a pominje se i da je Ljiljana Mišković, supruga Miroslava Miškovića, tokom 2014. kontaktirala sa agencijom Mosak Fonseka u vezi sa otvaranjem ofšor kompanije.

KRIK piše i da je 2013. Železara Smederevo potpisala ugovor sa jednom ofšor kompanijom u vlasništvu ukrajinskih državljana koji su "bili pod istragom finansijske agencije Britanskih Devičanskih Ostrva zbog sumnje na pranje novca". KRIK navodi da ofšor kompaniju ima i Jordanac Abdrabu Dahlan, rođak Muhameda Dahlana koji ima državljanstvo Srbije, i kojeg je Tomislav Nikolić odlikovao 2013. godine. KRIK piše i da je Abdrabu Dahlan 2006. osnovao kompaniju koja je, prema pisanju BIRN-a, iste godine kupila 50 hektara zemlje pored autoputa Beograd–Zagreb. Takođe, KRIK navodi da ofšor firmu ima i indijski biznismen Nandi Ahudža, koji je član nadzornog odbora u kompaniji Victoria Group.

R. Marković

Iz istog broja

Sećanje na Hansa Ditriha Genšera

Čovek sa ušima u žutom džemperu

Ivan Ivanji

Izbeglička kriza – Sprovođenje sporazuma o deportaciji izbeglica

Ostrvo Elis bez Kipa slobode

Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Brazil – Ekonomska i politička kriza

Savršena oluja u zemlji sambe

Uroš Mitrović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu