Svet

Neonacisti u Grčkoj

Uspon Zlatne zore 2

ZIG HAJL: Pripadnici Zlatne zore / foto: reuters

Uspon Zlatne zore

"Dolazimo kao neprijatelji. Kao vuk kad upada u stado ovaca, tako dolazimo" (Jozef Gebels, 30. april 1928)

Za "Vreme" iz Soluna

Grčko društvo, teško pogođeno štednjom, dugogodišnjom recesijom i sve većom nezaposlenošću, tone sve dublje. U takvoj atmosferi jačaju dva pola političkog spektra: na jednoj strani levica koja doseže do 40 odsto podrške glasača, a sa druge ultradesnica. Mnoge ne čudi što je došlo do tako naglog uspona neonacističke stranke Zlatna zora, koja do pre nekoliko godina nije mogla da pređe cenzus, da bi na izborima juna 2012. dobila 425.990 glasova, što je 6,92 odsto i 18 mesta u grčkom parlamentu. Njihovi poslanici se između sebe pozdravljaju fašističkim pozdravom, a njihovi članovi su organizovani u tzv. jurišne bataljone nacističkog tipa koji napadaju strance – imigrante.

Imidž im je prepoznatljiv: obrijanih su glava, nabildovani, sa izrazom na licu u stilu Mein Kampf, obučeni u crne bluze sa simbolom koji je neka kombinacija starogrčkog meandra i nacističke svastike.

Posle godina provedenih na margini, grčki neonacisti su počeli da "čiste" atinske trgove od tamnoputih imigranata, koristeći pesnice, palice ili noževe, ali i da skrnave jevrejska groblja i spaljuju džamije.

POLITIČKI AKTIVIZAM: Istovremeno prodaju zaštitu Grcima: prate bakice u samoposlugu i do bankomata da bi ih zaštitili od lopova. Takođe, pomažu stanodavcima da izbacuju imigrante iz iznajmljenih stavova u slučaju da sa plaćanjem kasne makar mesec dana, proganjaju sitne trgovce imigrante koji pokušavaju da prežive prodavajući raznu robu po ulicama i pijacama. Sve to nazivaju "političkim aktivizmom".

Kako bi privukli sebi još veći broj očajnih Grka, organizuju besplatnu distribuciju hrane, narodne kuhinje, dobrovoljno davanje krvi, ali sve to isključivo građanima grčkog porekla: jednu staru ženu su, na primer, oterali iz narodne kuhinje pošto se ispostavilo da je iz Gruzije.

Odsustvo grčke države, odsustvo zakona, pokušavaju da nadomeste svojim terorom. Neonacistička organizacija Zlatna zora, koja je istovremeno i politička partija, vešto koristi praznine stvorene nedovoljnim rešavanjem bezbednosnih problema, koje je grčka država zbog paralisanosti ekonomskom krizom ostavila po strani. Zlatna zora je takođe i glavni predstavnik supkulture društva sa organizovanom mrežom u policiji, koja ih uostalom otvoreno podržava, jer, kako pokazuju statistike na poslednjim izborima, jedan od dva grčka policajca je glasao za Zlatnu zoru. Mnogi imigranti koji su prijavili policiji zlostavljanje od strane članova Zlatne zore, umesto da budu zaštićeni, našli su se u zatvoru, jer nisu imali dozvolu boravka.

KO GLASA ZA NACISTE: Iz istorijskih razloga u Grčkoj krajnja desnica do skora nije uspevala da se razvije u koherentnu političku silu. Poznato je da je od svog postanka povezana sa diktaturom Ioanisa Metaksasa (1936–1941), sa nacističkom okupacijom (1941–1944) i sa vojnom huntom (1967–1974), znači sa crnim periodima odsustva sloboda i demokratije u kojima je grčki narod patio.

Za Zlatnu zoru u većem broju su glasali mladi ljudi koji nisu doživeli huntu. Ali, nisu svi Grci glasali za Zlatnu zoru zato što su neonacisti. Bilo je tu glasova iz protesta, pokušaj kažnjavanja vlasti, pun ogorčenja i besa, ali i antisemitskih pobuda. Očajnički tražeći pomoć, ljudi su se okrenuli Zlatnoj zori, koja je u poslednje vreme izgradila " revolucionarni mit" pozivajući se na naciju i rasu, obraćajući se ljudima bez perspektive, koji su naseli na fašističku retoriku.

FIRER: Ovakav razvoj događaja sigurno nije očekivao ni generalni sekretar organizacije Nikos Mihaloljakos, vođa grčke radikalne desnice još od 1970, kada je u decembru 1980. počeo da izdaje časopis " Zlatna zora", po kome je partija kasnije dobila ime. Nije mogao ni da sanja da će njegova partija 2012. godine imati toliki uticaj na narod poražen ekonomskom krizom.

On je u svojim člancima otvoreno pisao da je pristalica nacionalsocijalizma i superiornosti Hitlerove "arijevske rase". Opravdavao je Nemce u svojim člancima za masovna streljanja grčkog stanovništva za vreme okupacije, govoreći da je to jednostavno "osveta" zbog otpora naroda. Optužen je za učešće u jednoj desničarskoj terorističkoj organizaciji koja je 1976. izvršila bombaški napad u kome je bilo žrtava, a optužen je i za saradnju sa državnom informativnom službom, od koje je kao tajni agent dobio i tajno ime "Astianaks". Sve to ga nije sprečilo da 1985. osnuje Nacionalni narodni pokret – Zlatna zora, o kojoj se pročulo kada se početkom devedesetih uključila u demonstracije oko imena "Makedonija".

Neki od članova organizacije kao dobrovoljci su učestvovali i u jugoslovenskom ratu na strani bosanskih Srba i kasnije bili optuženi kao "ratni zločinci".

Iako je decembra 2005. generalni sekretar Zlatne zore Nikos Mihaloljakos objavio prestanak samostalnih političkih akcija organizacije, aktivirao se ponovo 2007, a 2010. je izašao na grčke lokalne izbore, i uspeo, zahvaljujući antiimigrantskoj retorici, da u Atini bude izabran za skupštinskog savetnika. Do tada njegova stranka u celoj Grčkoj nije imala više od 30.000 pristalica. Zahvaljujući otrovnoj kombinaciji sve veće masovne nezaposlenosti i ksenofobije, te nedostatka perspektive i sve veće rasprostranjenosti teorija zavere, mala neonacistička partija je sve više rasla.

BOJNO POLJE: Česti slučajevi rasističkih zločina na teret imigranata od strane članova Zlatne zore postali su deo grčke svakodnevice u kriznim vremenima, a policija im često gleda kroz prste. Uz parolu "svaki strani radnik je jedan nezaposleni Grk", Zlatna zora sprovodi pogrom protiv imigranata.

Neki delovi Atine, kao što je Agios Panteleimon, pretvorili su se u bojna polja između zlatnozoraša i imigranata, koji u velikom broju stanuju u tom kraju. Batinanja, ubodi noževima, paljenje i rušenje radnji čiji su vlasnici stranci, svakodnevne su akcije koje organizuju "aktivisti" Zlatne zore. Uglavnom se prevoze na motorima i idu grupama, obavezno sa kacigama koje im skrivaju identitet.

Organizovani napadi su sve češći i na vašarima i pijacama, sa ciljem da prognaju strane prodavce. U Rafini, jednoj od atičkih luka, početkom septembra na vašaru Svete Gospe pedesetak članova Zore, na čelu sa dvojicom poslanika u parlamentu, napali su neke imigrante – sitne trgovce, vređajući ih i uništavajući im štandove i robu – sve to pred televizijskim kamerama objašnjavajući kako su "iz opticaja povukli ilegalne proizvode kojima su trgovali takođe ilegalni imigranti". Taj čin je podržao i Stamatis Melos, predsednik sindikata malih trgovaca, govoreći da "ne samo da podržavaju Zlatnu zoru nego im i aplaudiraju".

U luci u Patri, gde se skuplja hiljade ilegalnih imigranata, u nadi da će uspeti da se tajno ukrcaju na neki od brodova za Italiju, članovi Zlatne zore su preuzeli na sebe zadatak da "očiste" područje, sukobljavajući se pritom i sa policijom. Poslednjih meseci primećuje se sve veća aktivnost neonacističkih grupa i u unutrašnjosti Grčke.

U oktobru se stotinak članova Zlatne zore zajedno sa fanatičnim pravoslavcima skupilo oko pozorišta Hitirio (Livnica) u Atini, kako bi sprečili održavanje pozorišne predstave Hristovo telo, koju su proglasili blasfemičnom. Preko puta njih se okupilo desetine ljudi koji su vikali "dole ruke sa kulture i slobode govora". Danima je trajala borba oko pozorišta dok na kraju organizatori i učesnici predstave nisu bili prinuđeni da sve obustave.

Najnovija inicijativa Zlatne zore je da kroz Ministarstva i državne škole "udahnu deci nacionalne ideale".

ODGOVOR DRŽAVE: Krivična dela i "politički aktivizam" Zlatne zore su izazvali brojne reakcije. Ministar za zaštitu građana Nikos Dendias, koji pripada desnom centru, izjavio je kako je "objavio rat napadačkim bataljonima Zlatne zore". Negirao je optužbe da Grčka policija prikriva akcije grčkih neonacista.

Pod pritiskom stranaka levice Dendias je odlučio da osnuje policijsku jedinicu specijalizovanu za borbu protiv rasističkih zločina i drugu grupu zaduženu za odnose policije i ultradesničarskih organizacija. Do sada te specijalne jedinice još nisu aktivirane.

Za nagli porast fašizma levica smatra odgovornim mere stroge štednje koje nameće Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka, MMF), koje iscrpljuju Grke i "nose zmijsko jaje iz koga se izleže fašizam". Za Levicu je Zlatna zora štaka sistema koji propada, koja bes naroda okreće ka "žrtvenom jarcu", a to su u ovom slučaju imigranti, umesto ka odgovornima za krizu. Međutim, podeljena su mišljenja da li bi tu partiju trebalo zabraniti.

I mitropolit Siatiste Pavlos je nazvao Zlatnu zoru "Crna noć", a njene članove "neopaganima" koji nemaju nikakve veze sa učenjem Jevanđelja. I drugi grčki crkveni dostojanstvenici u Grčkoj i Americi govorili su da "krst i nasilje ne mogu da se mešaju", osuđujući rasizam i sve njegove pojave. Nasuprot tome američka rasistička organizacija Kju kluks klan je ponosno nazvala Zlatnu zoru "bratskom partijom" i s njom najavila blisku saradnju.

Ambasada SAD u Atini je nedavno objavila uputstvo američkim građanima koji dolaze u posetu Grčkoj, upozoravajući ih na opasnosti od suočavanja sa rasističkim nasiljem, posebno one koji su afričkog ili azijskog porekla.

Administratori Fejsbuka su posle hiljada žalbi njegovih korisnika izbrisali sve profile poslanika Zlatne zore, uz obrazloženje da narušavaju nenasilnu i antirasističku politiku.

Najveći broj Grka je potresen zbog naglog uspona Zore, koja je skočila na čitavih deset odsto i predstavlja po snazi treću partiju u Grčkoj. Najveća je bojazan da Zlatna Tora postane deo vladajuće elite koja bi ponudila neko "rešenje" i "izlaz" iz slepe ulice u kojoj se grčko društvo našlo, da bi ova neonacistička organizacija mogla, u ime nacionalnog vanrednog stanja u državi, da bude pozvana da podrži neki novi autoritarni oblik vlasti.

"Sa Huntom si znao ko ti je neprijatelj", izjavio je poslanik Demokratske levice Vasilis Mastrojanis, "a ovi ljudi deluju u društvu i podrivaju sistem iznutra. Ovakva situacija može da potraje 15-20 godina, dok na kraju Demokratija ne popusti."

Grčka postaje dužnička kolonija

Prošle nedelje održana su dva kritična glasanja u grčkoj skupštini: jedno za odobravanje novog paketa mera štednje u visini od 17,5 milijardi evra za 2013–2014. godinu, a drugo za odobrenje budžeta za 2013. Ovo "minsko polje" uspešno je prešla trostranačka vlada saradnje (Nova demokratija, Pasok i Demokratska levica) kako bi dobili zeleno svetlo od Trojke i za isplatu mamutske rate od 44 milijarde evra, koja bi trebalo da bude uplaćena 5. decembra. Najveći deo ove sume će otići za rekapitulaciju grčkih banaka, a jedan deo za otplatu dugova prema kreditorima i javnim preduzećima, ali i da pruži potrebnu likvidnost grčkoj privredi. Da bi došlo do isplate ove rate zemlja mora da ispuni sve preostale Trojkine oštre uslove koji obuhvataju i nova smanjenja plata i penzija i novo uvećanje poreza.

Zbog ove situacije je danima pola Grčke štrajkovalo, demonstriralo i okupiralo državne službe. Za vladu saradnje i premijera Adonisa Samarasa zemlja "ponovo gradi svoj kredibilitet koji je izgubila", iako će njen državni dug narasti na 180 odsto od BDP-a 2013. što ga čini nerentabilnim, pa se zbog toga priča o novom "šišanju" duga.

Sada je lopta u rukama Brisela. "Grčka je ispunila sve svoje obaveze i sad je vreme na našim partnerima da donesu konačne i čvrste odluke, jer niti Grčka, a niti većina zemalja u evrozoni ne mogu da izdrže kašnjenja i nejasnoće", izjavio je predsednik Pasoka Vagelis Venizelos. Aleksis Cipras, šef glavne opozicione stranke i predsednik Sirize, optužuje vladu kako žurno napreduje glasajući za zakone koje nameće Trojka, zaobilazeći parlamentarne demokratske procese, "kao da se zemlja nalazi u ratnom stanju, ili pod opsadom. Ovde je reč o jednoj postepenoj transformaciji zemlje u neku drugu zemlju. Zemlja nam postaje kolonija duga." Predsednik Sirize, koji vodi po svim anketama, obećava da će, kada njegova stranka dođe na vlast, jednim zakonom ukinuti memorandum kojim se Grčka obavezala na sprovođenje mera štednje, kao što ga je isto tako jednim zakonom današnja vlast natovarila na leđa Grcima.

Iz istog broja

Energetska politika SAD

Zakon održanja nafte

Slobodan Bubnjević

Izrael i Gaza

Prolaz kroz vrata pakla

Borivoj Erdeljan

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu