Svet

Politička instrumentalizacija Fejsbuka

Svi predsednikovi prijatelji 1

Svi predsednikovi prijatelji

Na Fejsbuku se okupljaju mladi ljudi, koji po pravilu nisu previše zainteresovani za politiku. Međutim, ako im se pristupi na mestu koje je njihovo "prirodno stanište", na način koji im je interesantan i uobičajen, od tih mladih ljudi može se napraviti armija simpatizera i glasača

Piše: Marija Vidić

Na Fejsbuku su svi političari prijatelji. Kako i ne bi bili, kad je to tako prirodno mesto za njih? Ovo je još pre tri godine dokazao Barak Obama, koji je u svojoj predsedničkoj kampanji internet iskoristio na sve zamislive načine. Njegov profil na Fejsbuku napravili su fanovi, ali su ga ubrzo, uvidevši kakav bi to resurs mogao postati, preuzele vođe Obamine kampanje.

Svi predsednikovi prijatelji 2

Prvu izbornu kampanju zasnovanu na internet aktivnostima vodio je američki demokrata Hauard Din, dugogodišnji guverner Vermonta. On je 2004. u kampanji za demokratskog kandidata krenuo u pionirski "onlajn" pohod sakupljanja novca. "Mi slušamo. Obraćamo pažnju. Ako održim govor i blogerima se ne dopadne, sledeći put govorim drugačije", objašnjavao je tada Din za magazin "Wired", dodajući da su socijalne grupe koje su okupljale simpatizere bile dragocena podrška.

"NOVI PROSTOR": Din je tokom kampanje skupio mnogo više novca od ostalih demokrata – prikupljajući na "sitno", u proseku 80 dolara po donatoru, inkasirao je ukupno oko 50 miliona dolara. Takođe mu je pošlo za rukom i da angažuje mnogo više volontera za promociju stranke od ostalih. Međutim, ni to mu nije pomoglo – kažu da je glavna mana njegove kampanje bila to što se suviše koncentrisao na internet.

Obama je četiri godine kasnije učio na Dinovom slučaju – nije zaboravio ni konzervativne glasače kojima se obraćao uživo i preko TV-a. No, dobar deo kampanje i on je vodio na društvenim mrežama, posebno na Fejsbuku. Do danas je njegov profil na Fejsbuku "lajkovalo" blizu 19 miliona fanova.

To mesto je kao stvoreno za lobiranje bilo koje vrste, a idealno je za vođenje kampanje: na Fejsbuku se najbrže vidi šta ljudi misle o nekoj akciji, govoru, potezu – oni "lajkuju" ili kritikuju, raspravljaju se i postavljaju pitanja, pokazujući šta im je bitno. Komunikacija je brza i teče u svim pravcima – ne razgovara samo političar sa simpatizerima već i simpatizeri međusobno, i tako se stvara čvršća zajednica.

Drugo, na Fejsbuku se okupljaju mladi ljudi, koji po pravilu nisu previše zainteresovani za politiku. Međutim, ako im se pristupi na mestu koje je njihovo "prirodno stanište", na način koji im je interesantan i uobičajen, od tih mladih ljudi može se napraviti armija simpatizera i glasača.

Kampanjom na Fejsbuku se jednostavno upravlja, ona može vrlo precizno da se dozira, a dosta toga se može – ako je potrebno – uspešno cenzurisati. Političari koji imaju Fejsbuk profil i aktivni su na njemu (ili je makar neko drugi aktivan umesto njih), "kul" su i "trendi", a još i stavljaju do znanja da im je tehnologija bitna. Oni su prijatelji svima koji to žele. Treba li još neki razlog u prilog upotrebe Fejsbuka u političke svrhe?

Međutim, kada je politika jednom uplovila u društvene mreže, korisnici Fejsbuka uvideli su da mogu i bez političara i njihovih PR-ova. Shvatili su da ne moraju samo da gledaju i čitaju ono što im političari serviraju – počeli su da na jednako jednostavan način vode svoju politiku. No, taj Fejsbuk aktivizam prvo je bio povezan sa akcijama druge prirode, poput humanitarnih. To smo imali prilike da vidimo nakon velikog zemljotresa na Haitiju, kada su Fejsbuk i druge društvene mreže iskorišćene za komunikaciju o tome šta se u tom trenutku događa. Te informacije širile su se mnogo brže nego kroz klasične medije. Takođe, Fejsbuk je značajno doprineo da se prikupe velika sredstva za pomoć stanovnicima Port o-Prensa.

FEJSBUK REVOLUCIONARI: Poslednjih meseci Fejsbuk je sredstvo revolucionara. Od njega su krenule, ili su se zahvaljujući njemu bar rasplamsale mnoge pobune. Na primer, ovogodišnja pobuna u Egiptu bila je, između ostalog, bunt Fejsbuk generacije koja je kroz grupu pokreta mladih "Šesti april", na ovoj socijalnoj mreži pozivala na proteste. "Šesti april" postoji tri godine i bori se za demokratizaciju i slobodu govora, a protiv je autoritarnog režima. Trenutno ima oko 105.000 članova koji su uključeni u debatu na Fejsbuk stranici gde se ujedno informišu o rezultatima i planovima za borbu. U njihovom slučaju najvažnije je bilo to što mogu da komuniciraju bez cenzure, slobodno i u realnom vremenu.

Na sličan način, odnosno sa sličnog mesta, pokrenuti su i protesti u regionu – u Hrvatskoj je Fejsbuk poslužio za organizovanje događaja koji su u početku imali slab odziv, da bi kasnije narasli u ozbiljniju uličnu pobunu. U Crnoj Gori je nešto slično počelo ove nedelje (vidi okvir "Protest u susedstvu") i deluje kao da bi moglo da naraste.

"Fejsbuk demokrate" ne bore se, međutim, samo za drugačiju vlast. Postoji niz vrlo popularnih grupa koje zahtevaju, na primer, podršku u borbi protiv roditeljskih zabrana i kažnjavanja, podršku za borbu protiv ilegalnih emigranata u Americi, podršku za bojkot velikih međunarodnih korporacija, podršku za borbu protiv fašizma… Naravno, mnogi od tih ljudi ne zalažu se zaista za pomenute ciljeve – pre pokušavaju da utroše vreme i da urade nešto što bi njihovi prijatelji "lajkovali".

Dragi naš predsedniče

Veliki broj srpskih političara ima profil na Fejsbuku, ali ih koriste nimalo kreativno. Oni obično samo postavljaju linkove koji vode ka nekim tekstovima u kojima se pominju, ili daju sopstvena saopštenja, ali ne pokušavaju da na druge načine komuniciraju sa simpatizerima. Na profilu Borisa Tadića u utorak je najčitanija vest bila da je predsednik Srbije čestitao Novaku Đokoviću pobedu na turniru u Indijan Velsu. Predsednik je dobio tri reakcije: "Dragi predsedniče, svaka Vam čast. I ja iskreno želim da i Vi budete nepobedivi u 2011, 2012, 2013, 2014…", napisao je jedan simpatizer, a njegov komentar "lajkovala" je 21 osoba.

I uopšte, na Tadićevom profilu, koji obiluje fotografijama, upisuju se uglavnom "hardkor" obožavaoci koji pišu: "Bravo predsedniče", "To je naš dragi Tadić…. to samo on može…", "Najlepši predsednik do sada", "Vi ste najbolji predsednik" i sve u tom stilu. Poneko pita šta je sa ovim ili onim zakonom, i može li se popraviti položaj neke grupe, na primer Srba koji su na radu u Italiji. Naravno, odgovora nema – ipak je to predsednički profil.

Mada su po pitanju internet aktivizma veoma zaostali za kolegama u Americi ili u zapadnoj Evropi, i srpski političari su uočili neke blagodeti Fejsbuka. Mnogi od njih – a naročito ministri u Vladi Srbije, kao i omladina političkih partija – imaju svoje stranice na ovoj društvenoj mreži. Među njima su Oliver Dulić, Jasna Matić, Božidar Đelić, Slavica Đukić-Dejanović, Vuk Jeremić, Čedomir Jovanović… koji imaju stotine ili hiljade prijatelja.

U masi raznih stranica političara, nekad je na prvi pogled teško uočiti jesu li zaista autentične, ili su ih kreirali simpatizeri, ili čak kritičari. Na primer, ministar Milutin Mrkonjić ima više od 2500 prijatelja, ali deluje kao da profil tek s vremena na vreme servisira neki od fanova. Profile, na primer, nemaju premijer Mirko Cvetković, niti jedan od lidera opozicije Aleksandar Vučić. Međutim, Vučić jeste popularniji na Fejsbuku, što pokazuju brojne njemu posvećene stranice poput "<3 <3 <3 Aleksandar Vučić je najbolji političar" <3 <3 <3 (<3 je srce, iskrivljeno udesno) ili "Aleksandar Vučić – najiritantniji čovek u Srbiji". Stranica Božidara Đelića deluje najličnije – neko bi pomislio da potpredsednik stvarno "visi" na Fejsbuku i ostavlja svoje komentare i impresije. Čedomir Jovanović je verovatno najpopularniji (Fejsbuk je prirodno stanište njegovih glasača), a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ima samo lažni profil na kome stoji poruka: "Jedva sam našao vremena da napravim moj profil... Odavde ću vas obaveštavati šta se sve događa u vladi kao i u miliciji... Trenutno smo na tragu Ratku Mladiću i ubrzo će biti uhvaćen, u to budite sigurni 100 posto." Što se opozicije u Srbiji tiče, ona još nije prihvatila Fejsbuk kao oružje političke borbe. Najdominantniji opozicionari, naprednjaci, slabo komuniciraju na mreži, a većih organizacija koje bi dizale nekakvu buku – nema. No, postoje desetine sitnijih interesnih grupa koje pokušavaju da proguraju neku svoju politiku – o jednoj od njih, pod nazivom "Reci NE ukidanju Ministarstva nauke", "Vreme" piše u ovom broju.


Protest u susedstvu

Svi predsednikovi prijatelji 3

PREKO MREŽE NA ULICU: Protesti u Hrvatskoj

"Crna Gora: Daleko su Tunis i Egipat?", glasi naslov koji je osvanuo na sajtu "Dojče vele". Članak se odnosi na nedavni protest (21. marta) održan ispred zgrade crnogorskog parlamenta u Podgorici. Organizator je Fejsbuk grupa "Uličnim protestima protiv mafije". Taj ambiciozni poduhvat započeo je okupljanjem oko 500 građana u crnogorskoj prestonici. Inicijator Fejsbuk grupe i okupljanja je nevladina organizacija Libertas na čijem je čelu Robert Velašević.

Građani su na skupu kazali da ih je ujedinilo siromaštvo i beda. Tražene su promene, smena vlasti i borba protiv mafije. U dnevnom listu "Pobjeda", koji je prorežimski orijentisan, elegantno je objašnjeno da pomenuta Fejsbuk grupa "okuplja istomišljenike nezadovoljne ekonomsko-socijalnim stanjem u državi", a zatim je novinar poklonio pažnju "osobi koja je organizovala protest", misleći na Velaševića, iznoseći podatke o njegovoj sumnjivoj prošlosti. Opozicioni "Dan" je u pobedonosnom tonu članak naslovio sa "Šamar za Mila", najavljujući novi protestni skup.

Okupljanje je prošlo mirno, oduzeto je nekoliko transparenata, a građani su uzvikivali "Lopovi", "Ostavke", "Ua foteljaši". Za sat vremena, koliko je trajao, niko iz vladajućih redova nije ušao ili izašao iz Parlamenta. U jednom trenutku, Velošević je govorio kako crnogorski narod ne traži milione, već život dostojan čoveka. "Nećemo poslove koje nam oni nude. Nećemo da dilujemo narkotike, švercujemo cigarete niti da se bavimo prodajom žena", nakon čega se zaorilo "Milo Moldavko".

Okupljeni su pozvali predsednika Vlade Igora Lukšića da im se pridruži. On je kasnije izjavio da protest vidi kao podršku Vladi da se izbori sa korupcijom i kriminalom, ali da isti nije doneo ništa novo i da je bio loše posećen.

Iz vladajuće Demokratske partije socijalista stigla je procena da je na skupu bilo "nekoliko desetina građana". Portparol te stranke smatra da je "maksimalno desetak ljudi" mobilisano putem Fejsbuka, a da su ostatak činili slučajno zatečeni. Skup je nazvao neozbiljnim, ali je zaključio da nema ništa protiv toga, jer je gradski mobilijar ostao neoštećen.

No, broj ljudi koji okuplja Fejsbuk grupa "Uličnim protestima protiv mafije", na čijem je profilu slika Ernesta Če Gevare, raste iz sata u sat. U trenutku zaključivanja ovog broja iznosi više od 2300.

J. Jorgačević
foto: reuters

Iz istog broja

Srpsko-evropska posla

Konobar nikada ne spava

Jelena Jorgačević

Katastrofa u Japanu

Život posle

Slobodan Bubnjević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu