Supermoći Super Marija

Za „Vreme“ iz Rima

Prvi slučaj zaraze kovidom 19 zabeležen je 21. februara 2020. u bolnici u Kodonju blizu Milana. Godinu dana kasnije, Italija odaje počast blizu 100.000 žrtava pandemije i nada se da se ovom košmaru konačno vidi kraj.

Upravo je okvir pandemije ključ za razumevanje nove promene vlade u Rimu koja je bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija dovela na njeno čelo. Italijanske političke krize često su opskurne, a njihova rešenja ponekad se čine još opskurnijim, kako za italijanske građane tako i za strane posmatrače. Kriza koja je proizvela treću vladu u tri godine na početku je izgledala kao svađa između bivšeg premijera Matea Rencija i šefa vlade Đuzepea Kontija. Sredinom januara bilo je jasno da se nešto sprema: Mario Dragi, „Super Mario“, merkao je kako da se ubaci u italijansku politiku još otkako je napustio stolicu ECB-a pre nekoliko meseci.

SVI ZA JEDNOG

Posle nekoliko dana političkih previranja i pritiska iz Rima i Brisela, Dragi je prihvatio da formira novu vladu i zatražio glasanje o poverenju u parlamentu. Pobedio je velikom većinom: jedina stranka koja je glasala protiv bila je krajnje desna Frateli d’Italija (Braća Italije, SDI).

Nova vlada je čudan politički mozaik: tu su ministri iz desničarske Lige koju predvodi Mateo Salvini, iz Demokratske stranke levog centra, pa iz Berluskonijeve Forca Italija i levičarske LeU, sve do Pokreta 5 zvezda koji i dalje ima najveću poslaničku grupu. Ukratko: sve stranke koje su se u poslednje tri godine nemilosrdno borile jedna protiv druge, sada su zajedno podržale Dragija. Čak je i Salvini odjednom nekim čudesnim obrtom odustao od svih prethodnih kritika Evropske unije i evra, jedino je ostao pri podršci Bregzitu (i „Italegzitu“), Trampu i brazilskom predsedniku Bolsonaru, Orbanu i Putinu.

Kako je to moguće? Italijani zbijaju šale na račun supermoći Marija Dragija, čije čuveno „šta god da treba“ postaje popularno poput čarolije. Šalu na stranu, uticaj virusa korona na Italiju je ključ za razumevanje onoga što se trenutno događa između Alpa i Sicilije.

NEMA MAGIJE, SAMO KEŠ

Nakon što je bila prva zemlja EU teško pogođena pandemijom, Italija je uspela da obezbedi najveći deo sredstava iz fonda Evropske komisije za naredne godine. Takozvani Fond za oporavak koji stiže u Rim iznosi 209 milijardi evra: 81,4 milijarde su pokloni, 127,6 su zajmovi sa veoma povoljnim kamatnim stopama ispod tržišne vrednosti. Ovaj priliv novca biće usmeravan od 2021. do 2023. godine, ali će se koristiti za finansiranje sveobuhvatnog plana koji treba da sledi smernice Evropske komisije. Suštinski, Italija ima drugu najbolju šansu u novijoj istoriji: prva je bila Maršalov plan nakon Drugog svetskog rata – da sa neverovatnom količinom dodatnog novca pokuša da izleči neke od svojih hroničnih bolesti. To je dovoljno novca da zalepi najveću i najčudniju većinu ikad viđenu u italijanskom parlamentu. Nema tu nikakve magije, samo keš.

Dragi ima potrebno iskustvo i za njega je i pitanje ličnog prestiža da izradi sveobuhvatan plan za izlazak iz krize, ali je pitanje da li će moći da ga realizuje. Pokušavajući da dâ ton narednim mesecima, „Super Mario“ je imenovao nestranačke ličnosti na neka od ključnih mesta. Naročito težak posao imaće Roberto Čingolani i Vitorio Čolao. Čingolani je šef novostvorenog ministarstva za ekološku tranziciju, proširenog ministarstva za zaštitu životne sredine čija će uloga biti koordinacija i nadgledanje svih projekata u italijanskoj verziji zelene ekonomije. On je fizičar i bivši predsednik Italijanskog tehnološkog instituta i šef inovativnog Tima Leonardo, jednog od najvažnijih italijanskih državnih odbrambenih i vazdušnih postrojenja. Njegov kolega Čolao dolazi iz visoko profilisane IT kompanije: deset godina, od 2008. do 2018, bio je izvršni direktor italijanske podružnice Vodafona.

SVE DUŽI I TOPLIJI DANI

Iako će fokus nove vlade verovatno biti na budućnosti zemlje, prva hitna situacija koja se mora rešiti je naravno ona koju je prouzrokovao kovid 19. Masovna vakcinacija ne ide dovoljno brzo. Nedostatak vakcina, loše upravljanje i dezorganizacija lokalnih regionalnih vlasti i nepoverenje javnog mnjenja usporavaju vakcinaciju. Nova vlada radi na izradi plana za ubrzavanje vakcinacije, koristeći i porodične lekare i velike javne prostore poput kasarni, sportskih centara, pa čak i tržne centre. Cilj je da se za nekoliko nedelja vakciniše pola miliona ljudi dnevno, ne bi li se do leta vakcinisala većina stanovništva. Sa do sada ukupno vakcinisanih oko tri miliona ljudi, to je ambiciozan cilj.

U govorima pred glasanje o poverenju njegovoj vladi, Mario Dragi je naglasio njene prioritete: sveobuhvatnu reformu fiskalnog sistema; negovanje zelene transformacije ekonomije; zalaganje za smanjenje rodne neravnopravnosti u društvu i ekonomiji; podrška tehnološkoj transformaciji italijanske ekonomije i suzbijanje ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.

Dugačka je lista problema sa kojima se italijanske vlade najmanje poslednjih dvadesetak godina nisu hvatale u koštac. Ipak, čini se da neka vrsta optimizma počinje da provejava iz rimskih palata u šire društvo. Prema nedavnoj anketi, 60 odsto Italijana veruje Dragiju, čiji trezven život i stil komunikacije rashlađuju uzavrelu političku raspravu poslednjih nekoliko godina. On ima mnogo političkog prostora za manevrisanje. Izbori su zakazani za 2023. godinu – osim ako ponovo ne dođe do nekog naglog obrta – što je dovoljno vremena da se iskoristi veći deo novca EU i zemlja vrati na pravi put nakon strmoglavog pada ­BDP-a uzrokovanog pandemijom.

Dragi bi mogao da ostavi dubok trag u postojećem političkom sistemu. U naredna četiri meseca biće dodeljen ogroman broj visokih javnih funkcija. Između ostalih, nova vlada će morati da imenuje šefove nacionalne naftne kompanije ENI i nacionalne kompanije za električnu energiju Enel. Pre toga moraće biti imenovani novi šefovi unutrašnjih i spoljnih obaveštajnih agencija, zajedno sa direktorom obaveštajnog koordinacionog tela. Pride, početkom 2022. godine Parlament će morati da izabere novog predsednika Republike, nakon što šefu države Serđu Matareli istekne mandat.

„Otkad Dragi vodi vladu, dani postaju sve duži i topliji“, kaže jedna od najpopularnijih šala. Ona izražava nadu da će se, nakon protekle strašne godine, stvari ubrzo promeniti nabolje. Ipak, verovatno se ništa spektakularno neće pomeriti do Uskrsa, koji bi sa pokretanjem prave masovne vakcinacije mogao da bude prekretnica.

POSLEDNJE UTOČIŠTE ESTABLIŠMENTA

Pa da li su onda svi srećniji ili makar ne previše tužni? Ne baš. Teško je u mejnstrim medijima pronaći osnovanu kritiku nedavne krize i još manje opcije koju predstavlja Dragi. Moramo se, dakle, okrenuti na neku drugu stranu tražeći neku radikalniju perspektivu.

Istraživač sa Univerziteta Oksford Đaiko Gabuti na stranicama radikalno levičarskog časopisa „Jacobin Italia“ piše da je Dragi nova, možda poslednja dostupna opcija, koja omogućava da italijanske elite zadrže svoj položaj u zemlji. U istom časopisu kolumnista Lorenco Zamponi podseća čitaoce da „tehničke vlade“ nisu novost u novijoj italijanskoj istoriji: 2011. godine pozvan je još jedan bankar, Mario Monti, da predvodi vladu koja je morala da primeni politiku štednje kako bi umirila evropske institucije i međunarodna finansijska tržišta na vrhuncu krize suverenih dugova koja je označila kraj Berluskonijeve vlade. Stoga, piše Zamponi, „izgleda da niko zaista nije želeo ovu vladu, ali se niko ne usuđuje da je ospori, i može se zaključiti da se sve stranke slažu da je bolje izbegavati preuzimanje direktne odgovornosti u tako teškoj situaciji“. Mario Dragi bi tako mogao biti krajnje utočište, ne za samu zemlju, već za politički establišment koji se u nestabilnom okruženju pogođenom pandemijom sve teže nosi sa složenim društvom, sa izazovima poput klimatskih promena koje se naziru pred nama.

BEZ PRESEDANA

Ipak, neka politička čuda su se već dogodila. Iako nespremne, italijanske političke stranke bile su primorane da pronađu način, bez presedana, da sarađuju. Za razliku od drugih „tehničara“ koji su u prošlosti zakoračili na scenu kako bi Italiju izvukli iz duboke političke krize, Dragi je bio dovoljno pametan da u svoje rukovodstvo upiše mnoge predstavnike mnogih partija, držeći pritom čvrsto kormilo vlade u svojim rukama. Poruka jasno glasi da je odgovornost podeljena. To podrazumeva, naravno, i zajedničku odgovornost za neuspehe, ukoliko eksperiment propadne. Ali i zajedničku slavu ako bi Italija, promene radi, sve pozitivno iznenadila.

Uskoro će doći do presudnih testova: pomenuta kampanja vakcinacije, naravno, ali i još više plan za oporavak koji treba da bude dostavljen vlastima EU u narednih nekoliko meseci, kako bi se dobio prvi deo odobrenih sredstava. A u aprilu ili maju, ako to dozvoli virus korona, lokalni izbori u nekim važnim gradovima (između ostalog i u Rimu) meriće u glasačkim kutijama kako Italijani osećaju kurs kojim ih je poveo Dragi. Prekid vatre između glavnih stranaka tada će biti gotov i primoraće Dragija da koristi sve supermoći koje mu budu bile na raspolaganju da ih smiri.