Svet

Politička kriza u Keniji

Sukob u plemenskim bojama

Do najžešćih sukoba došlo je na zapadu zemlje i u luci Mombasa na istoku, gde su pristalice Odinge odmah po objavljivanju rezultata izbora počele da napadaju pripadnike plemena Kikuju, kome pripada i predsednik Kibaki. U provinciji Rift Vali, na zapadu zemlje, blizu grada Eldoreta, u jednoj crkvi je 3. januara zapaljeno 30 osoba

Piše: Marko Savić
Sukob u plemenskim bojama 1

Dok se čitav svet pripremao da proslavi Novu godinu, Kenija se gotovo preko noći našla u haosu, nakon što su saopšteni konačni rezultati presedničkih i parlamentarnih izbora, održanih 27. decembra. Do sukoba većih razmera došlo je 30. decembra, kada je zvanično saopšteno da je aktuelni predsednik Mvai Kibaki odneo tesnu pobedu nad kandidatom opozicije Railom Odingom. U talasu međuetničkog nasilja do koga je potom došlo, prema zvaničnim informacijama poginulo je oko 500 osoba, a prema nezvaničnim i više od 1000, uz oko 250.000 raseljenih.

Samo sat vremena nakon objavljivanja rezultata priređena je Kibakijeva svečana inauguracija, što je dodatno razljutilo opoziciju. Besne pristalice Odinge odmah nakon toga izašle su na ulice i sukobile se sa policijom, tvrdeći da su izbori lažirani. Opozicija je zatražila održavanje novih izbora u roku od tri meseca, dok je kenijski predsednik izjavio da će ponovo izaći na izbore samo ukoliko to potvrdi sud. Kenijski vrhovni tužilac Amos Vako zatražio je prošle nedelje ponovno prebrojavanje glasova uz prisustvo međunarodnih posmatrača, ali se opozicija još nije oglasila o njegovom predlogu, smatrajući ga bliskim predsedniku. Posmatrači iz Evropske unije smatraju da je bilo neregularnosti, iznoseći podatak da je u jednoj oblasti gde predsednik Kibaki ima pristalice glasalo 115 odsto birača.

SUKOBI I RAZLIKE: Do najžešćih sukoba došlo je na zapadu zemlje i u luci Mombasa na istoku, gde su pristalice Odinge odmah po objavljivanju rezultata izbora počele da napadaju pripadnike plemena Kikuju, kome pripada i predsednik Kibaki. U provinciji Rift Vali, na zapadu zemlje, blizu grada Eldoreta, u jednoj crkvi je 3. januara zapaljeno 30 osoba. Eldoreto je poznati sportski centar u kome se pripremaju atletičari. Tu se u vreme izbijanja sukoba nalazila i naša atletičarka Olivera Jeftić, koja je uspela na vreme da se skloni iz Kenije. Prema navodima stranih medija, nasilje u luci Mombasa izbilo je manje-više spontano, dok je na zapadu zemlje, stiče se utisak, organizovano jer su, prema izveštajima, primećeni kamioni i autobusi sa bandama iz plemena Kalembe, naoružanim motkama i strelama. Prema informacijama koje je u ponedeljak objavila kenijska vlada, u sukobima je nastradalo 486 osoba, dok ih je više od 250.000 bilo prinuđeno da napusti svoje domove. Opozicija je saopštila da je poginulo oko 1000 ljudi i pri tom treba reći da se broj žrtava povećava iz dana u dan. U mnogim delovima zemlje već je došlo do nestašice hrane i lekova, a međunarodna pomoć, koje prema informacijama UN-a i Crvenog krsta ima dovoljno, teško može da stigne do njih zbog opšte nesigurnosti i barikada na putevima, i stoji zarobljena u lukama i velikim gradovima.

Između političkih programa i orijentacije predsednika Kibakija i opozicije postoje velike razlike. Kibaki predvodi koaliciju NARC, koja važi za konzervativnu, dok Narandžasti demokratski pokret Raila Odinge podržavaju partije koje se zalažu za federalizaciju zemlje. Odingu podržavaju, između ostalih, i narodi Kalembe i Luo, koji žive u razvijenijim područjima Kenije.

Mvai Kibaki došao je na vlast 2002. godine, sa programom borbe protiv korupcije i siromaštva i ujednačenog ekonomskog razvoja. Od svega toga, za vreme njegove dosadašnje vladavine, zemlja je zadržala stabilnu stopu ekonomskog rasta, ali to još uvek nisu osetili širi slojevi stanovništva. Što se borbe protiv korupcije tiče, Kenija tu veoma loše stoji: zemlja se nalazi na 144. mestu na listi najkorumpiranijih (15 iznad poslednje), i do sada nijedan pripadnik političke elite nije osuđen zbog toga.

Ubrzo po dolasku na vlast, Kibaki je došao u sukob sa svojim nekadašnjim saveznicima iz opozicije, koje sada predvodi Odinga. Za vreme prvog mandata oni su ga optuživali da nije poštovao džentlmenski sporazum o podeli vlasti, i da je forsirao pripadnike svog plemena Kikuju u upravljačkim strukturama. Iako je sadašnja opozicija imala nekoliko ministara u prvoj Kibakijevoj vladi, svi su oni otvoreno nastupali protiv predsednika. Do najvećeg sukoba došlo je 2005, kada je opozicija istupila protiv donošenja novog ustava koji je predložio predsednik, i pozvala svoje pristalice da na referendumu glasaju protiv njega. Kibaki je potom napravio čistku u vladi i smenio "neposlušne" ministre. Narandžasta koalicija imala je i parlamentarnu većinu, ali ne dovoljnu da do izbora zatraži smenu predsednika.

Sukob u plemenskim bojama 2
PUSTOŠ: Stanovnici Najrobija u bekstvu iz spaljenog slama

ZAKASNELA REAKCIJA: Međunarodna diplomatija dočekala je nespremna kenijsku krizu. SAD su među prvima čestitale Kibakiju na pobedi, da bi ubrzo saopštile da su zabrinute zbog situacije u Keniji. U prvih nekoliko dana reagovale su i Evropska unija i Amerika, ali, čini se ipak sa zakašnjenjem. Britanski premijer Gordon Braun prvi je izašao sa stavom da je Keniji potrebna vlada nacionalnog jedinstva, i pravična podela vlasti, što su potom podržale i EU i SAD. Još uvek nije poznato dokle su SAD i EU spremne da idu u naporima da pomire suprotstavljene frakcije. U zajedničkoj izjavi 2. januara SAD i Velika Britanija pozvale su na kompromis. Međutim, za razliku od Velike Britanije, koja je otvoreno zagovarala stav o vladi nacionalog jedinstva, SAD su nešto kasnije najavile da ne žele unapred da predviđaju konačan ishod. U medijatorski proces uključila se i Afrička unija, čiji predsedavajući, predsednik Gane Džon Kufur, nije uspeo da doputuje u Keniju i sastane se sa liderima suprotstavljenih strana. On će se u toku nedelje u Akri sastati sa specijalnim izaslanikom predsednika Kibakija, Mozesom Vetangulom. Vlada Velike Britanije ocenila je da posredništvo Afričke unije daje najviše nade da se postigne napredak. U napore da približi suprotstavljene strane uključio se i Dezmond Tutu, južnoafrički nadbiskup i dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Kenijski predsednik Mvai Kibaki je u početku, posle proglašenja pobede, odbijao međunarodno posredništvo, nazivajući ga mešanjem u unutrašnje stvari Kenije. Međutim, posle sastanka sa američkim izaslanikom i pomoćnikom državnog sekretara za Afriku Džendaijem Frejzerom prošlog petka, Kibaki je u televizijskom obraćanju naciji najavio "da je spreman da formira vladu nacionalnog jedinstva koja će ne samo ujediniti Kenijce već pomoći i u procesu nacionalnog pomirenja". Prema informacijama od utorka (dan nastanka ovog teksta), pritisku SAD podlegao je i Odinga, koji je pristao na pregovore o podeli vlasti sa Kibakijem. Strane diplomate su zauzele stav da ulični neredi i nasilje nisu dobar način da se sukob reši. Tako se može reći da se Kibaki nalazi u prednosti u odnosu na opoziciju jer je, bar formalno, prihvatio međunarodni predlog o formiranju vlade nacionalnog jedinstva, uz nadu da će neredi i ulični protesti vremenom oslabiti. Kenijska vojska i policija uspevali su do sada da spreče masovne proteste postavljanjem barikada i razbijanjem manjih grupa Odinginih pristalica. Opozicija je potom bila primorana da otkaže proteste. Predsedniku ide naruku i činjenica da se vojska i policija, iako sastavljene od pripadnika različitih nacionalnosti, ipak nisu podelile po etničkim linijama. Bez obzira na to, predstavnici opozicije stalno izjavljuju da neće odustati od svojih zahteva, i da se nadaju da međunarodno posredovanje može rešiti krizu. Oni su u više navrata ponovili da nemaju poverenja u Kibakija i da ne veruju da bi vlasti ispoštovale bilo kakav dogovor sa njima bez stranih garancija.

Sukob u plemenskim bojama 3
KO JE POBEDIO: Opozicionar Oding ili…

ISTROŠENI MODEL: Prema procenama analitičara, treba očekivati da će se diplomatski napori za nalaženje rešenja još više pojačati. U međunarodnim krugovima Kenija decenijama važi za model na koji bi trebalo da se ugledaju i druge zemlje podsaharske Afrike. Gotovi svi njeni susedi, poput Etiopije, Sudana, Ugande i Ruande, iskusili su građanske ratove, kojih je Kenija ostala pošteđena. SAD su najveći donator Kenije, sa gotovo milijardu dolara godišnje. Režim predsednika Kibakija izručio je proteklih godina nekoliko desetina osoba osumnjičenih za terorizam. Njena prestonica Najrobi postala je jedan od najvažnijih diplomatskih centara u Africi, sa sedištem raznih međunarodnih organizacija, i kao mesto gde su rešavani problemi drugih država, poput Sudana i Ugande. Luka Mombasa važi za glavnu luku na obali Istočne Afrike, značajnu i za ekonomije okolnih država. Osim toga, Kenija je jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u Africi, poznata po safariju i lepim plažama na obali Indijskog okeana.

Sukob u plemenskim bojama 4
…Kibaki

Sa ponovnim uvođenjem višepartijskog sistema 1992, stvoreno je mnoštvo političkih stranaka, uglavnom po etničkim linijama. Kako je vrhovna vlast koncentrisana u funkciji predsednika, svaki ozbiljan kandidat mora da računa na široku koaliciju u kojoj se nalazi više plemena. Zato se može reći da Kenijom dominiraju dva politička bloka – Nacionalna koalicija duga (NARC) predsednika Kibakija i Narandžasti demokratski pokret Raila Odinge. Svi dosadašnji izbori bili su praćeni sukobima u kojima je bilo i mrtvih, ali oni, sve do aktuelnih, nisu narasli do nivoa da destabilizuju zemlju. Pitanje je da li se u siromašnim i multietničkim državama poput Kenije uopšte može održati savremeni demokratski višepartijski sistem bez stalnih međuetničkih trvenja.

Kratka istorija nezavisnosti

Kenija je nazavisnost stekla 1963. godine. Britanska kolonija postala je krajem XIX veka, ali su Britanci zagospodarili čitavom teritorijom i dali Keniji aktuelne granice tek nakon Prvog svetskog rata. Pre Britanaca, njenim primorskim oblastima upravljali su jedno vreme Portugalci, koji su izgradili luku Mombasa, a potom emiri iz Omana. Aktuelni predsednik Mvai Kibaki tek je treći kenijski šef države od sticanja nezavisnosti. Prvi kenijski predsednik bio je Džomo Kenijata, koji se smatra ocem nacije. Od dolaska na vlast 1963, Kenijata se odlikovao vizijom i mudrošću da u upravljačke strukture uključi pripadnike svih kenijskih plemenskih zajednica, i tako bar pokuša da stvori nacionalni identitet zemlje. U prvih nekoliko decenija od sticanja nezavisnosti, Kenija je bila stabilna i ekonomski prosperitetna zemlja, u poređenju sa ostalim državama iz regiona.

Posle Kenijatine smrti 1978, na čelo zemlje dolazi Danijel Arap Moi, koji će na mestu predsednika ostati pune 24 godine. Početak njegove vladavine odlikovala je stabilnost i program footsteps (tragovi), koji je naznačio da Moi namerava da ide Kenijatinim stopama. Međutim, već u prvoj deceniji njegove vladavine pala je cena kafe (glavni izvozni proizvod zemlje) na svetskom tržištu, i ekonomija je polako počela da se urušava, a zemlja da zapada u dugove. Suočen sa velikim pritiscima, Moi je počeo da naginje ka autoritarizmu, i 1982. je zabranio delovanje svih političkih partija osim svoje, tako da je Kenija postala jednopartijska država. Pod pritiskom stranih donatora, pre svih SAD i Svetske banke, Moi je 1992. ponovo uspostavio višepartijski sistem. Koristeći sukobe unutar opozicije, uspeo je da dobije još dva predsednička mandata, iako nijednom nije dobio apsolutnu većinu na izborima.

U vreme njegove vladavine unutrašnji, međuplemenski sukobi počinju sve jače da izbijaju na videlo. U Keniji živi četrdesetak etničkih grupa, dok oko 85 procenata stanovništva pripada jednom od sedam najvećih plemena. U prošlosti je među njima dolazilo do sukoba oko podele zemlje, a kasnije i oko podele vlasti. U siromašnoj zemlji poput Kenije, većina stanovnika, naročito u ruralnim predelima, sigurnost traži najpre u porodici, a potom i u plemenu, što političari izgleda jako dobro znaju da iskoriste. Ukoliko se pripadnik jedog naroda nalazi u vrhu vlasti, njegovi sunarodnici to vide kao izvor sigurnosti, i mogućnost dobijanja posla u državnoj administraciji. Predsednika Mojia, pripadnika naroda Kalembe, svojevremeno su optuživali da forsira razvoj onih oblasti u kojima živi njegov narod. Početkom devedesetih godina prošlog veka došlo je do sukoba između plemena Kalembe i Kikuju. Međutim, sve se završilo relativno brzo i bez sukoba širih razmera.

Iz istog broja

Nastavak krize u Pakistanu

Smrt u prisustvu vlasti

Momir Turudić

Predsednički izbori u Gruziji

Kavkaz i demokratija

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu

Zahuktavanje izborne kampanje u Americi

Čarolija novog strujanja

Duška Anastasijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu