Svet

Španija

Šta je pesnik hteo da kaže

Nesmotrenošću nadležnih, u zbirci pesama 32 zatvorenika iz katalonskih zatvora, našla se i jedna poema u kojoj "pesnik" veliča ubistvo sopstvene žene i jedino žali što to "nije učinio ranije"

Šta je pesnik hteo da kaže 1

Ideja je, naravno, bila dobra: u okviru socijalne reintegracije zatvorenika iz katalonskih zatvora, Ministarstvo pravde Đeneralitata (autonomna katalonska vlada) izdalo je zbirku pesama 32 "autora". Umetnički i pesnički nivo je, naravno, manje bitan, malo ko bi se na zbirku i osvrnuo da se u njoj ne nalazi i jedna poema u kojoj autor teškog zločina ubistva sopstvene žene – veliča svoje nedelo i jedino kajanje koje iskazuje jeste što to "nije učinio ranije". Podigla se velika "frka", 1000 primeraka zbirke je povučeno, ali su neki primerci ipak stigli do novina koje su od svega napravile slučaj. Ministarstvo pravde priznaje "veliku grešku" uz priznanje da "neko nije obavio svoj posao", ali sada je kasno.

U Španiji je, inače, veoma prisutna tema lošeg tretmana žena. Gotovo da nema dana da se u nekom od brojnih televizijskih programa ne govori o slučajevima prebijanja i svakojakog maltretiranja žena, a sada je ova "oda zločinu", ispisana rukom hladnokrvnog ubice, dolila ulje na vatru.

Iza naslova "Romansa za stolicu" može se kriti svakojaki sadržaj, ali kada se zna da je reč o stolici kojom je dotični mlatnuo po glavi svoju bivšu ženu, tema prestaje da bude poetična. Ubica je u 12 strofa detaljno, gotovo sadistički, opisao svoj zločin za koji je dobio 30 godina robije i utoliko je čudnije kako se u uvodu knjige našla i rečenica gospođe Mercedes Sančez Gomez, direktorke programa za rehabilitaciju zatvorenika, koja doslovce glasi: "Treba čestitati autorima na ovom poetskom delu koje zaslužuje sva moja priznanja." Jedino logično objašnjenje je da ni ona ni njeni najbliži saradnici nisu pročitali šta je napisao "pesnik" Huan Bambuje, robijaš koji se pod tim pseudonimom pojavljuje kao autor "balade o zločinu".

Poezija je teška i često nezahvalna za prevođenje i onima kojima je to profesija, pa zato "stihove" koji slede treba gledati kao informaciju, nikako ne kao "prepev" onoga što je "pesnik hteo da kaže".

Pokajnik? Da, jesam
Zato što je ranije mlatnuo nisam

Samo Bogu izvinjenje dugujem
Zato što obavih posao njegov

Tužilac reče: Kakva svirepost
Moj advokat: Kakav bes
Sudski lekar: Kakvo ubistvo
Optužba beše: Hladnokrvan zločin
Rekoše takođe: Rođeni ubica
A niko i ne pokuša da shvati:
Ubiti je, beše jedino rešenje

U krevetu je bila dosadna
U kuhinji prljava
Spodoba smešno obučena
Prožrdljiva, debela i oznojena
Hodala je kao ćopavo magare
Njeno lice bilo je prokleto
A najgore od svega beše
Što ona verovaše da je lepa

Morao sam sebi dati rok
Da završim sa tom morom
Da se razvedem od tog kamena oko vrata
Ili da je mlatnem stolicom, jednom za svagda

Proverih da li je još disala
Nije se mrdala
Zapalih cigaru i uzdahnuh
Dok sam čekao policiju
Počinjao je jedan lepši dan
Bez značaja beše
Ono što me čeka u policiji

Razvod beše rešen
Moje nasledstvo sačuvano
Mom teškom životu došao je kraj
Kakva propast beše moja "ex"!

Iz istog broja

Grčka

Medijska gužva

Sonja Seizova

Amerika

Proces domaćem talibanu

Slobodanka Ast

Uoči francuskih izbora

Širak, Žospen ili “treći čovek”

Frano Cetinić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu