Svet

Kultura bez granica

Srpska truba u Albaniji 1

I DALJE NAJPOPULARNIJI: Lepa Brena i... / foto: fonet

28. 12. 2010. / 21.45

Srpska truba u Albaniji

Nekada su Albanci iz Albanije pravili tajne antene od limenki i tako gledali televiziju i slušali radio-stanice na srpsko-hrvatskom jeziku. Neki pevači iz Srbije su još uvek popularni u Albaniji, a nekada je postojao i način šišanja na – "jugoslovenski"

Piše: Idro Seferi

Folk muzika iz Srbije u kafićima na albanskom primorju nije ništa neuobičajeno. U dobrom raspoloženju, Albance sa Kosova, pošto znaju srpski, neretko "kuća časti" još kojim pivom.

Srpsko-jugoslovenske pesme u Albaniji postale su popularne još u godina komunizma. Nekada je ova zemlja imala samo nekoliko sati TV programa, a na televiziji se uglavnom pojavljivao dugogodišniji diktator Enver Hodža. On je Albaniju izolovao od sveta. Sve što je dolazilo sa Zapada bilo je zabranjeno: filmovi, muzika, knjige… Inače, sam Hodža je napisao svoju biografiju u osamdeset knjiga, tako da je smatrao da ljudi imaju šta da čitaju. Istakao se i gradnjom na stotine hiljada bunkera po celoj zemlji…

Srpska truba u Albaniji 2
…Goran Bregovićfoto: reuters

Ipak, uprkos svim svojim naporima, Enver Hodža nije uspeo da hermetički zatvori Albaniju. Više niko ne zna ko je i kada smislio da od limenki piva napravi neku vrstu antene preko koje su se, uz dodatne kablove, mogle pratiti strane radio i televizijske stanice. Činjenica da se za "krivično delo" izricalo i po deset godina zatvora, nije mnogo pomogla režimu Envera Hodže: jedan stanovnik Tirane je slomio nogu pokušavajući da na krovu postavi antenu da bi na jednoj od jugoslovenskih televizija gledao Lepu Brenu.

Najslušanija muzička emisija u to vreme u Albaniji bila je "Pozdrav" (moguće da je emitovana iz Podgorice). A kako svetski sport uopšte nije beležen u albanskim medijima, posebno se slušao Radio Jugoslavija i, uopšte, razni sportski prenosi na srpskom, na jugu i na italijanskom. Čak i danas mnogi znaju da kažu "gde si druže", a neretko u komunikaciji koriste izraze kao što su "jedanaesterac", "prečka", "stativa", "korner", "žuti karton" itd.

Najpoznatija pevačica posle Lepe Brene bila je Zorica Brunclik. Slede Ana Bekuta, Lepa Lukić itd., a kasnije i Ceca, Dragana Mirković i druge. Po uzoru na jugoslovenske pevače u Albaniji – Miroslav Ilić je bio najpoznatiji – postojao je i način šišanja koji se zvao jugoslovenski: duga kosa napred i pozadi, a kratka sa strane.

Gledajući televiziju i slušajući radio, jedan deo ljudi je naučio srpski i italijanski jezik.

Karaoke klubovi danas su jako moderni u Albaniji. Centar Tirane, a naročito deo koji je poznat kao "blok", pun je kafića, diskoteka i lepih restorana. Tu su nekada imali vilu Enver Hodža i neki od državnih službenika.

U karaoke klubu "Flarens" pevaju se i srpske pesme. Na vrhu top-liste je već mnogo decenija pesma Lepe Brene "Čik

pogodi" – u Albaniji skoro nema svadbe da se ne peva ta pesma.

U karaoke klubu "Paradise" u Skadru takođe imaju iste pesme. U kombiju koji putuje na relaciji Skadar–Tirana jedan od vozača sluša "Južni vetar".

Iako su kraj devedesetih godina obeležili sukobi na Kosovu, Albanci iz Albanije su nastavili da slušaju, traže i kupuju srpsku muziku. Kao posledica toga i drugih veza, mnogi od njih uprkos lepoti albanske obale idu u Crnu Goru makar na kraći odmor nekoliko puta godišnje.

Na albanskim radio-stanicama poslednjih godina naročito je bio popularan Željko Joksimović posle učešća na Evroviziji sa njegovom pesmom "Lane moje". Dosta pevača koji pevaju na svadbama među ostalim pesmama izvode i srpske. Mlađi pevači uglavnom ne znaju srpski i ne razumeju tekst, ali umeju da otpevaju pesme.

Zbog velikog interesovanja u Albaniji, a takođe i na Kosovu, jako je poznat reditelj koji se potpisuje kao Aleksandar iz Makedonije. A u Albaniji je neko vreme, kako se misli, živeo i reditelj spota pesme "200 na sat" Ivana Gavrilovića koji je radio nekoliko pesama albanskim folk-pevačima.

Jedan od najvećih koncerata u poslednjih nekoliko godina bio je koncert Gorana Bregovića sa njegovim Orkestrom za svadbe i sahrane. Bregovićev koncert održan je 1. i 2. aprila 2006. u Palati Kongresa u Tirani. U toku ta dva dana sala je "gorela" od vike i pevanja: sve karte po ceni od oko 30 evra bile su rasprodate.

Bregović je tada šetao Tiranom i sve novine su pisale o njegovom dolasku. Ludilo je trajalo nekoliko dana, a gradonačelnik Tirane Edi Rama primio je Orkestar za svadbe i sahrane u svom kabinetu. Bregoviću je tada dodeljen ključ grada za doprinos razvoju kulture Balkana i time je postao počasni građanin Tirane. Od srpskih medija skoro niko nije pisao o tome, a dobijanje te nagrade je naljutio kosovske Albance koji su ga povezali sa vremenom Slobodana Miloševića.

Albanci često pitaju gde je Lepa Brena i šta radi, i onda vole da ispričaju svoju verziju srpske muzike i slušanja televizije. Mnogo njih su tada videli Jugoslaviju kao zemlju slobode – ona je kulturološki za njih bila Zapad. Sada Albanija ima dobre televizije i digitalne mreže, ali sa Srbijom gotovo da nema kontakta sem ambasada i biznismena. Međutim, u Albaniji se još uvek slušaju srpske pesme, a na svadbama se čuje srpska truba.

Iz istog broja

Rafael Nadal, tri grend slema i još ponešto

Ukroćena snaga

Slobodan Georgijev

Lari King, barometar svetske politike

Kraj jedne epohe

Tamara Skrozza

Lju Sjaobo, borac za ljudska prava

Ta sveta reč revolucija

Andrej Ivanji

Džulijan Asanž, Lupen decenije

Lovac na državne tajne

Marija Vidić

Na licu mesta – Albanija

Privatna inicijativa i sećanje na tvrda vremena

Zoran Majdin

Razglednica iz Egipta

Da li ste čuli za Nasera?

Dragoljub Žarković

Dilma Rusef, prva žena na čelu Brazila

Dama de ferro

Jovan Hiršl

Ličnosti iz sveta 2010.

U senci Vikiliksa

Andrej Ivanji

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu