Svet

Nemačka između svetskih sila

Srebrni ibrik dinastije Tang 2

PARTNERI: Kancelarka Angela Merkel i premijer Kine Ven Điabao / fotografije: reuters

Srebrni ibrik dinastije Tang

Posle puta kancelarke Angele Merkel u Rusiju i Kinu nazire se promena odnosa u svetu. SAD za Nemačku jeste i ostaje najvažniji politički i vojni saveznik, ali na privrednom planu Amerika je konkurent, tu i tamo, kao u automobilskoj industriji ili poljoprivredi, čak i protivnik. S druge strane, sve moćnije zemlje na istoku, Rusija i Kina, nisu više politički i vojni protivnici ili čak neprijatelji, a u privrednom pogledu postaju najvažniji partneri

Piše: Jovan Hiršl

Posle pada Berlinskog zida pre više od dve decenije i ujedinjenja zapadne i istočne Nemačke ta je zemlja nesumnjivo postala najveća ekonomska snaga u Evropi, lokomotiva Evropske zajednice, partner najvećih svetskih sila. Selidbom državne uprave iz idilične, univerzitetske varošice Bon u Berlin, velegrad čije je ime simbol pruskog militarizma, nemačkog carstva i Hitlerove imperije, državnici te zemlje su pokazali da su i te kako shvatili svoj novi položaj. Međutim, upravo poslednjih meseci sve više se postavlja pitanje nije li današnja Nemačka džin na staklenim nogama? Nemačka jeste najveća privreda Evrope, ali Evropa odavno nije centar planete kakvim se vekovima smatrala. Pogledom ne samo na geografsku kartu nego i na ekonomsku snagu, čitavu Evropu možemo videti i kao poveće poluostrvu Azije.

Čini se da je nemačka kancelarka Angela Merkel bila svesna i te činjenice kada je prošle nedelje krenula da poseti Rusiju i Kinu. Povela je sa sobom čitav "erbus" pun privrednika, finansijskih stručnjaka, trgovaca. Valjalo je pokazati da je nova Nemačka jednako sposobna da razgovara, trguje i stvara politiku rame uz rame sa svetskim silama, koje nisu samo na drugoj strani Atlantika, kao SAD, nego i istočno od Urala.

PAKT PUTINŠREDER: Prethodnik Merkelove, Gerhard Šreder, negovao je izvesne lične odnose sa prvim čovekom Rusije, Vladimirom Putinom. Koliko su bili intimni pokazalo se odmah nakon što je Šreder sa svojom Socijaldemokratskom partijom izgubio izbore, te je postao predsednik firme za izgradnju naftovoda ispod Baltičkog mora između Rusije i Nemačke, na neki način činovnik moćnog Gasproma, svakako mnogo bolje plaćen od nemačkog predsednika vlade.

Šta su Šreder i Putin još sve tajno dogovarali i dogovorili zasada ne znamo i možda nikada nećemo saznati. Poneko veruje da je uvođenje nemačke marke kao platežnog sredstva u Crnoj Gori, baš blagovremeno da bi ona mogla da uvede i evre, rezultat njihovog tajnog sporazuma. U Crnu Goru, tada još jednom od "dva oka u glavi" Miloševićeve Jugoslavije, stigla su iznenada preko aerodroma u Dubrovniku dva specijalna transportna aviona puna nemačkih maraka u svim apoenima. Za divno čudo, do sada niko nije detaljno objasnio, pa čak ni javno ispitivao, kako je to bilo moguće, ali bez znanja nemačke vlade svakako nije zamislivo. Posle je lako bilo marke zameniti u evre. Neke zemlje EU se muče i bogorade da uvedu evro, a ne daju im, a Crna Gora je uspela formalno bez ičije političke odluke, osim njene interne. Evro kao crnogorska valuta odgovarao je i ruskim biznismenima, koji su u talasima kupovali sve i svašta po Crnoj Gori.

DEVOJKA SA ISTOKA: Angela Merkel do sada nije mogla da se pohvali intimnim, "muškim" prijateljstvom sa Putinom ili Medvedevim, ali u odnosu na Šredera ima određenu prednost, jer je odrasla u istočnoj Nemačkoj. Kao devojčica, pa članica tamošnje omladinske organizacije, učenica, koja od malih dana uči i ruski, i najzad dobra studentkinja u "onom" poretku, rano, i to ne iz knjiga i službenih izveštaja, shvatila je kako se "tamo" misli i emotivno reaguje.

Srebrni ibrik dinastije Tang 3

Svakako je zanimljivo da Merkelova izvrsno govori ruski pa, je sa Medvedevim lepo mogla da se sporazumeva na njegovom maternjem jeziku. Ranije je između Putina i Šredera bilo obratno, bivši nemački kancelar ruski ne zna, ali Putin nemački govori perfektno. Nimalo nije beznačajno ako vrhunski političari mogu da se razumeju i bez usluga prevodioca.

Novinari su Merkelovu u Jekaterinburgu (bivšem Sverdlovsku) pitali da li je sada njen odnos prema ruskom predsedniku isto tako dobar kao prema Obami? Diplomatski odgovor bio je:

"U politici nije kao u školi. U školi imaš najboljeg prijatelja, u politici je lepo ako ih imaš nekoliko…"

Srebrni ibrik dinastije Tang 4

OBAMA NEMA VREMENA: Međutim, jasno je da između Nemice i Afroamerikanca postoji pravi ljudski jaz. On se pokazao već kad je Obama u junu 2009. došao u Nemačku, ali nije hteo da poseti Berlin i vladu, nego je noćio u Drezdenu da bi posetio koncentracioni logor u Buhenvaldu. To je bio znak da mu je odavanje pošte onima koje je jedna nemačka vlast ubila bilo važnije od današnje vlasti. Sa Džordžom Bušom se Merkelova odlično slagala, ali novi predsednik SAD predsednicu vlade iz Berlina nije hteo da primi; kad se ona prvi put ponudila, nije imao vremena za nju. Kao što je konstatovao veliki, nemački ilustrovani časopis "Štern", čak je predsednik Kostarike pre stigao do Obame nego Merkelova.

LJUDSKA PRAVA: Bilo je jasno da će Merkelova sa Medvedevom prvenstveno razgovarati o privrednoj saradnji, ali nešto je bila dužna i očekivanju svojih birača, odnosno, nemačkih medija. Postavila je pitanje "ljudskih prava". Naročito je naglasila neophodnost da se ispita ubistvo novinarke Natalije Estemirove, koja je kritički pisala o Kremlju. Medvedev je rekao da se "radi na tome", da je "svakako otvoren za ukazivanje na probleme ljudskih prava", ali da se ona rešavaju "…na bazi naše istorije."

O ljudskim pravima će Merkelova pričati takođe i u Kini, ali mi te dijaloge možemo zamišljati i ovako:

Angela Merkel (javno): "Mi insistiramo da se kod vas uvede više demokratije, sloboda medija, da se poštuju ljudska prava!" Mikrofon se isključuje. "Izvinite gospodine predsedniče, morala sam to da kažem zbog javnog mnjenja u svojoj zemlji, inače baš me briga, predlažem da pređemo na ekonomsku saradnju!"

Ruski ili kineski sagovornik (javno): "Mi odbijamo svako mešanje u naše unutrašnje probleme!" Mikrofon se isključuje: "Izvinite, gospođo kancelarko, morao sam to da kažem zbog javnog mnjenja u svojoj zemlji, inače baš me briga što protestujete, ali slažem se da pređemo na ekonomsku saradnju!"

STRATEŠKO PARTNERSTVO: Merkelova nije krila da je Rusija za Nemačku veoma atraktivna kao tržište. Nemački menadžeri su joj dali da na put ponese pozicioni papir sa jasnim akcentom: "Nemačka privreda ima najveći mogući interes da se razradi strateško partnerstvo sa Rusijom." Iako je svetska ekonomska kriza i Rusiju pogodila veoma bolno, jer je ona bogata sirovinama za koje za vreme krize postoji manja potražnja, sada cene nafte i zemnog gasa ponovo rastu. Očekuje se da će ruski dohodak ove godine porasti za četiri procenata, znači, biće više novca za modernizaciju sopstvene slabe infrastrukture, drugim rečima, da se naručuje i roba i tehnologija i know how, a Nemačkoj na tom tržištu ozbiljno konkurišu ne samo SAD i Francuska, nego čak i Italija.

Kad je Merkelova pre pet godina postala šefica nemačke vlade još je zbog svojih ranijih antikomunističkih predrasuda imala velike rezerve prema Moskvi. To se promenilo. Sada naglašava da u svom kabinetu na zidu drži veliki portret ruske carice Katarine (Jekaterine) Velike, koja je bila nemačkog porekla. Na Ti je i sa Putinom, i sa Medvedevim. Uostalom, tempo kontakata dokazuje i da se Merkelova i Medvedev sreću već drugi put za mesec dana, ruski predsednik je u junu bio u Merzeburgu, u Nemačkoj.

U političkom pogledu Rusija želi jači i neposredniji dijalog sa EU odvojeno od NATO-a (znači, bez mešanja Amerike), a za uzvrat je spremna da razgovara o rešavanju konflikata u Moldaviji sa Transnistrijom, na Kavkazu između Azerbejdžana i Jermenije oko oblasti Nagorno-Karabah, ali ne i u vezi sa Gruzijom.

Zajednička izgradnja naftovoda Severni tok kroz more mimo Ukrajine i Poljske ostaje interes obeju strana. Nemačka želi i nudi i druge zajedničke poduhvate, volela bi da Rusija investira na Rajni i Elbi. I Berlin i Moskva žale što nije uspela ideja da ruska firma preuzme fabriku automobila Opel, koju je na kraju ipak zadržao američki koncern Dženeral motors, ali nadaju se novim prilikama.

PITANJE VIZA: Rusija se žalila da je ekonomska saradnja otežana zbog muka ruskih građana i privrednika da dobiju nemačke vize. Nemačka kancelarka je obećala da će se na tom polju nešto učiniti, ali da ne može mimo Šengena i EU da potpuno ukine vize za građane Rusije.

Zanimljivo je da je pitanje viza, odnosno slobode kretanja i putovanja kao poseban problem naglasila i Kina. Ranije je jedna od najoštrijih zapadnjačkih zamerki na račun istočnih zemalja bila ta da zbog "gvozdene zavese" za njene građane ne postoji mogućnost da posete Zapad. Pošto je ta gvozdena zavesa do te mere zarđala da se raspala, zapadne zemlje su podigle birokratsku "papirnatu zavesu".

KINA NAVIJA ZA NEMAČKU: Kina je očigledno oprostila Merkelovoj što je pre tri godine primila dalaj-lamu, što se u Pekingu uvek smatra neprijateljskim gestom. Sada se njen kolega Ven Jibao pokazao oduševljenim pristalicom Nemačke i već u svom uvodnom govoru za divno čudo hvalio nastup nemačkih fudbalera na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi: "To je mlad i strastven tim, Kina je bila veoma impresionirana, navijali smo za vas!"

Bilo je zajedničkih kritičkih tonova na račun Vašingtona. U kominikeu šefova vlada Kine i Nemačke odbijene su optužbe da dve zemlje svojim viškom izvoza remete ravnotežu svetske privrede. "Proizvodi se mogu prodati samo ako su konkurentni. Nemačka je ponosna na svoju konkurentnu sposobnost!", rekla je Merkelova. Ven Jibao se nadovezao: "Naše dve zemlje su doprinele stabilizaciji svetske privrede posle krize. Ne bi trebalo da nas kritikuju, nego da nam odaju priznanje."

TVOJ VOZ, MOJ VOZ: Zna se da je bilo razgovora o tome do koje mere Kina poštuje – odnosno, ne poštuje – patentno pravo. Bolni primer je izgradnja brzog, "lebdećeg" voza transrapid između šangajskog aerodroma i Šangaja, koji je krenuo 2002. godine brzinom od 450 kilometara na sat. U prvoj garnituri se vozio i prethodnik Merkelove, Šreder. Umesto 45 minuta autobusom sada se od aerodroma u centar Šangaja stiže za osam minuta. U vazduhu je lebdelo obećanje da će Nemačkoj biti poverena i izgradnja takve saobraćajnice sve do Pekinga. To je 1400 kilometara, računa se da će izgradnja koštati do 13 milijardi – drugi izvori govore čak o 22 milijarde – dolara. Ali Kina sada kaže da će na toj novoj pruzi, koju će sama izgraditi, saobraćati vozovi "made in China". Tek će se videti šta su sve Kinezi "prekopirali" u pogledu tehnike. Negativna iskustva u tom pogledu ima i automobilska industrija, posebno Mercedes. Za utehu Nemačka ima šansu da na izgradnji železnica učestvuje bar izvozom signalizacije.

Sticajem okolnosti, Angela Merkel je baš u Kini proslavila svoj 56. rođendan. Tim povodom joj je kineski kolega poklonio kopiju srebrnog ibrika za vino iz vremena dinastije Tang (618. do 907. nove ere), koja je ukrašena likom konja. Ven Jibao joj je objasnio da je ona po kineskom horoskopu rođena "u znaku konja".

Kinez verovatno nije mogao da zna da neki zlobni satiričari Merkelovu smatraju "pomalo konjastom".

Održan je zajednički sastanak šefova vlade sa brojnim privrednicima iz dve zemlje na kome su se ne samo za kineske prilike veoma otvoreno iznosile uzajamne kritičke primedbe i predlozi za bolju saradnju. Na kraju tog skupa Merkelova je izjavila: "Imamo u potpunosti nove temelje za naše međusobne odnose." A Ven Jibao se saglasio da "sedimo u istom čamcu…"

Posle puta Angele Merkel u Rusiju i Kinu mogla bi da se utvrdi pomalo promenjena situacija u svetskim odnosima. SAD za Nemačku jesu i ostaju najvažniji politički i vojni saveznik, ali na privrednom planu Amerika je konkurent, tu i tamo, kao u automobilskoj industriji ili poljoprivredi, čak i protivnik. S druge strane, sve moćnije zemlje na istoku, Rusija i Kina, nisu više politički i vojni protivnici ili čak neprijatelji, a u privrednom pogledu postaju najvažniji partneri.

Slaba vlada

Angeli Merkel je ovog trenutka i te kako bio potreban spoljnopolitički uspeh, koji je postigla putovanjima u Rusiju i Kinu. Izveštaji o njenim korisnim razgovorima i prijateljstvu, na koje je naišla, skrenuli su pomalo pažnju sa lošeg, gotovo bi se moglo reći očajnog stanja kod kuće. Koalicija, koju predvodi, kao da je na izdisaju već godinu dana posle izbora.

Nedavno izvedeno ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da 63 procenata Nemaca smatra da ona više ne ume da predvodi svoju vladu i da ne pokazuje rukovodeće sposobnosti. Ako bi sada došlo do parlamentarnih izbora, njena koalicija sa liberalima imala bi ukupno 39 procenata glasova, a koalicija socijaldemokrata i zelenih, koja je vladala do pre pet godina, 43 procenta. Tendencija pokazuje pad popularnosti hrišćanskih demokrata, čija je predsednica Angela Merkel, a pogotovu liberala, na čijem je čelu potpredsednik sadašnje vlade i ministar inostranih poslova Gvido Vestervele, dok popularnost socijaldemokrata raste polako, a zelenih čak naglo. Popularnost "Leve partije", sa kojom zasada niko ne želi da stvara koaliciju, takođe je u porastu.

Osim toga, Merkelovu je za poslednjih nekoliko meseci napustilo nekoliko značajnih političkih partnera. Proteklog vikenda gradonačelnik Hamburga, (Hamburg je u rangu pokrajine, gradonačelnik je zapravo isto što i predsednik pokrajinske vlade) Fon Bojst dao je ostavku. Njegovo obrazloženje bilo je začuđujuće, izjavio je da je "umoran od politike". Ostavku su dali i predsednik vlade pokrajine Hesen, Roland Koh, i predsednik pokrajinske vlade Tiringije, Diter Althaus, predsednik pokrajinske vlade iz Baden-Virtemberga, Ginter Etinger, prešao je u Komisiju EU, dok je predsednik vlade Severne Rajne-Vestfalije, Jirgen Ritgers, izgubio lokalne izbore.

Umesto tih istaknutih i poznatih političara za partiju koju Merkelova predvodi, dolaze anonimusi.

Predsednik Republike Horst Keler, koji, doduše, nije bio član njene partije, ali koga je njena partija bila predložila na tu protokolarno najvišu funkciju u zemlji, dao je iznenada ostavku pre mesec i po dana.

Iako to niko od njih nije direktno rekao, mediji smatraju da su se svi ti političari povukli nezadovoljni stilom vladavine Angele Merkel, a neki od njih očijukaju sa povratkom u politiku i na vlast, kad se ona bude povukla ili izgubila većinsko poverenje.

Stiče se utisak da još nijedna vlada Nemačke posle rata na unutrašnjem planu nije bila toliko slaba kao što je danas vlada Angele Merkel.

Iz istog broja

Srpsko-evropska posla

Kraj pušačkog Eldorada

T. Skrozza

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu