Svet

Kenija – mesec dana posle

Smirivanje strasti

S obzirom na to šta se sve događalo od početka godine, verovatno je malo onih koji bi se u dogledno vreme odlučili da odu na safari, po čemu je Kenija najpoznatija

Piše: Marko Savić
Smirivanje strasti 1
NEZADOVOLJAN: Vođa opozicije Raila Odinga

U poslednjih dva meseca Kenija je prešla put od jedne od najstabilnijih afričkih zemalja, preko opasnosti potencijalnog građanskog rata, do postepene normalizacije života u zemlji poslednjih dana. Sukobi su izbili uoči novogodišnjih praznika nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora, na kojima je zvanično pobedio dosadašnji predsednik Mvai Kibaki. Lider opozicije Raila Odinga tvrdi da su izbori lažirani, i da mu je ukradena pobeda. Iako su obe strane ostale na početnim pozicijama, čini se da su u poslednje vreme odlučile da izlaz iz krize potraže u razgovorima, umesto u uličnim borbama.

Međunarodni pritisak bio je ključan za smirivanje sukoba u zemlji. Nasilje je izbilo u vreme novogodišnjih praznika i smene na čelu EU-a, tako da je, prema ocenama, njena reakcija malo zakasnila. Kenija je inače važila za jednu od najstabilnijih država u regionu, tako da je sukob takvih razmera, koji je možda mogao da preraste i u građanski rat, predstavljao iznenađenje. Ulogu glavnog medijatora u sukobu preuzeo je Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN-a, uz mnoge druge ugledne Afrikance, poput južnoafričkog nadbiskupa i dobitnika Nobelove nagrade za mir Dezmonda Tutua i ostalih. U proces se uključila i Afrička unija. Na Ananovu inicijativu, uz pritisak SAD i Velike Britanije, opozicija i predsednik Mvai Kibaki pristali su početkom februara da okončaju sukobe i formiraju vladu nacionalnog jedinstva, mada ima još mnogo spornih pitanja u odnosu na to kako bi ona trebalo da izgleda. Nasilja je bilo i posle zaključenja dogovora, ali se situacija u zemlji normalizuje iz dana u dan. Ipak, pretpostavki za sukob još uvek ima, tako da posrednici insistiraju na što bržem postizanju konačnog dogovora.

NAJRACIONALNIJE REŠENJE: U Keniju je prošlog ponedeljka doputovala i američki državni sekretar Kondoliza Rajs, u nastojanju da "pogura" pregovore. Od početka kenijske krize, SAD su, uz Veliku Britaniju, bile glavni zagovornik rešenja zasnovanog na formiranju vlade nacionalnog jedinstva i podeli vlasti između Odingine i Kibakijeve koalicije. Predsednik Kibaki u početku nije želeo da prihvati strano posredništvo, smatrajući da je pošteno dobio na izborima. Pojedini kenijski ministri su optužili SAD i Rajsovu da se mešaju u njihove unutrašnje stvari, što je ona odbacila. "Koalicija je neophodna da bi Kenijom moglo da se vlada. To ne sme biti iluzija o podeli vlasti, ona mora biti stvarna", izjavila je Kondoliza Rajs. Ona je ponudila i novi paket pomoći Keniji kada se jednom sukob okonča. To se uklapa u politiku nagrađivanja zemalja koje uvode demokratiju i prihvataju američke razvojne programe, politiku koju zastupa predsednik Džordž Buš, koji se i sam nalazio na afričkoj turneji.

Podela vlasti prihvaćena je kao najracionalnije rešenje za kenijsku krizu. Bilo je zahteva i predloga da se ide na nove izbore, ili da se ponovo prebroje glasovi, ali je na kraju preovladao stav da bi to moglo izazvati nov talas nasilja. Polovinom februara britanski BBC je objavio da je postignut dogovor o donošenju novog ustava u narednih godinu dana. Prema važećem ustavu, glavne poluge vlasti nalaze se u rukama predsednika, koji postavlja sve važnije državne činovnike i istovremeno je i vrhovni komandant vojske. Institucija premijera za sada ne postoji. Dogovor o ustavu ukazaće na koji način će biti formirana zajednička vlast. Dogovoreno je da bi Kibaki trebalo da zadrži položaj predsednika, dok bi Odinga, prema novom ustavu, dobio položaj premijera, koji tek treba da bude uveden. Treba reći da, ukoliko opozicija ne dobije odgovarajuću ulogu u upravljanju zemljom, lako može doći do ponovne eskalacije sukoba. Novi protesti već su najavljeni za četvrtak, u slučaju da ne budu usvojeni amandmani na aktuelni ustav, koji bi ozvaničili podelu vlasti.

Drugi veliki problem su i dalje sporni decembarski izbori. I jedna i druga strana ostale su pri početnim stavovima, Kibaki da je legalno pobedio, dok Odinga smatra da mu je pobeda oduzeta i da su izbori lažirani. Prema zvaničnim rezultatima, Kibaki je pobedio sa vrlo malom razlikom. Međutim, opozicija, kao i posmatrači iz EU-a tvrde da je na izborima bilo krupnih neregularnosti. Na pojedinim mestima glasalo je više ljudi nego što je upisano u biračke spiskove. Takođe, na parlamentarnim izborima koji su se istovremeno održavali, opozicija je više nego ubedljivo trijumfovala. Na kraju su se i države koje učestvuju u smirivanju sukoba na neki način prećutno složile da su izbori sporni, ili, kako je Kondoliza Rajs diplomatski formulisala, "nisu proizveli rezultat koji bi vodio ka uspostavljanju vlasti u Keniji". Kofi Anan je objavio da je dogovoreno da se formira mešovita komisija od kenijskih i stranih stručnjaka, koja bi ispitala sve okolnosti oko izbora.

VEKOVNI SUKOB: U plemenskim sukobima koji traju od 30. decembra prošle godine poginulo je oko 1500 ljudi, a njih oko 600.000 je raseljeno. Kenijska policija i vojska uspevale su sve vreme da situaciju u većim gradovima koliko-toliko drže pod kontrolom, dok je u ruralnim oblastima nasilje bilo nekontrolisano. Suprotstavljene strane optuživale su se međusobno za etničko čišćenje. Sukobi su nastavljeni i posle stvarnog početka pregovora pre tri nedelje, ali u manjem obimu. Medijski izveštaji iz Kenije govore o postojanju nekoliko velikih bandi, za koje se pretpostavlja da imaju političku podršku i koje su sve vreme sukoba ubijale i proterivale, tj. "čistile" pojedina područja od pripadnika "neprijateljskih" plemena.

Opoziciona Narandžasta koalicija Raile Odinge optuživala je predsednika Mvaija Kibakija da je lažirao izbore, zatim za korupciju i nepotizam, kao i da je u upravljačkim strukturama zemlje forsirao pripadnike svog Kikuju plemena. U Keniji živi ukupno četrdesetak različitih plemenskih grupa, među kojima su sedam najbrojnijih. Međutim, aktuelni sukobi se ne mogu svesti samo na lažirane izbore i etničke napetosti. Među plemenima vekovima postoji sukob oko zemlje, u kome su narodi Kikuju i Masai najviše profitirali, naselivši najplodnije delove Kenije. Etničke podele političari su dobro znali da iskoriste, tako da je do sukoba uglavnom dolazilo u vreme izbora, ali nikada u ovako velikom obimu.

Život u Keniji polako se vraća u normalu. Prema pisanju stranih medija blokade na putevima su uklonjene, dok su u većim gradovima poput Mombase i Najrobija već otvorene prodavnice, banke, hoteli itd. Nasilje koje je trajalo mesec i po dana ostaviće velike posledice kako na svest običnih ljudi tako i na slabašnu ekonomiju zemlje. Kofi Anan pozvao je početkom februara na formiranje Komisije za istinu i pomirenje, koja bi pomogla da se kriza reši. Zemlji je potrebna pomoć u hrani i lekovima za najugroženije. Što se ekonomije tiče, najveću štetu pretrpeo je turizam, jedna od glavnih privrednih grana zemlje. S obzirom na to šta se sve događalo od početka godine, verovatno je malo onih koji bi se u dogledno vreme odlučili da odu na safari, po čemu je Kenija najpoznatija.

Iz istog broja

Smena na Kubi

I posle Fidela – Kastro

Vladimir Stanković

Uoči predsedničkih izbora u Rusiji

Putinovo kremaljsko nasleđe

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu