Svet

Izbori u Grčkoj

Smena generacija

Opšti zamor koji se ne ograničava stranačkim okvirima potvrđen je na izborima u nedelju 7. marta: 50 od ukupno 300 poslanika prvi put ulazi u skupštinu, dok mnogi od starijih (politički i biološki) partijskih kadrova, pa čak i bivši ministri, nisu uspeli da uđu. Time se potvrdilo da je Papandreuov glavni adut u kampanji – poziv na promene – bio apsolutno pogođen, ali očigledno ne dovoljno argumentovan, i da promena za mnoge znači promenu stranke na vlasti, sa liderima nove generacije i razumljivim obećanjima

Piše: Sonja Seizova
Smena generacija 1

"Biće ovo izbori koje ćemo zapamtiti", tvrdio je u jeku kampanje grčki kolega na jednoj od mnogih stanica iscrpljujuće predizborne kampanje. Uz hladno meze s nogu, obezbeđeno, kao i svuda, da se novinarska svita održi u radnom stanju i izdrži bar koliko i pretendenti na premijersko mesto, tvrdio je da ništa više neće biti isto.

Ozbiljnije diskusije o tome šta se tačno desilo i šta to znači za Grčku na duži rok nisu još ni počele. Za sada nema sumnje u to da se pobeda Nove demokratije (ND) Kostasa Karamanlisa sa više od pet procenata razlike u odnosu na PASOK Jorgosa Papandreua zasniva koliko na negativnom glasu prema stranki koja je vladala zemljom od 1981, sa intermecom od samo četiri godine, toliko i na čvrstom utisku koji je uspeo da ostavi Karamanlis: nema novih iznenađenja, hoćemo da zavedemo red u ovom što imamo.

Smena generacija 2
ODLAZAK: Jorgos Papandreu

NOVOSIROMAŠNI: Osećaj sigurnosti koji je uspeo da prenese biračkom telu od gotovo deset miliona, bio je pravi odgovor na višegodišnju iscrpljujuću ekonomsku i socijalnu nesigurnost kojom su plaćene reforme vlade Kostasa Simitisa. Osiromašenje srednjih i nižih slojeva formiralo je novi, široki sloj novosiromašnih, kao suprotnost terminu nouveau rich koji je dobro opisivao grčku kulturu izgrađenu na godinama prosperiteta koje su prethodile. Na političkom planu, stara podela na levicu i desnicu, duboko obeležena podelom iz građanskog rata od pre pola veka, odavno je prestala da izražava grčku stvarnost. ND, kao predstavnik konzervativaca, i PASOK, kao zastupnik najširih slojeva levice posle pada hunte (1967–74), postali su desni, odnosno levi centar gotovo nerazlučive linije podele, komunisti su ideološki ostali gde su, dok koalicija evrolevice nikako da nađe pravi izraz za antiglobalističku politiku koju zastupa.

Opšti zamor koji se ne ograničava stranačkim okvirima potvrđen je na izborima u nedelju 7. marta: 50 od ukupno 300 poslanika prvi put ulazi u skupštinu, dok mnogi od starijih (politički i biološki) partijskih kadrova, pa čak i bivši ministri, nisu uspeli da uđu. Time se potvrdilo da je Papandreuov glavni adut u kampanji – poziv na promene – bio apsolutno pogođen, ali očigledno ne dovoljno argumentovan, i da promena za mnoge znači promenu stranke na vlasti, sa liderima nove generacije i razumljivim obećanjima.

REDEFINISANjE POLITIČKE AGENDE: Vreme je da se stane na loptu i uhvati dah posle vrtoglavih devedesetih, i da se redefinišu političke agende u odnosu na novu stvarnost. Jedna faza tranzicije Grčke ka novom, globalizovanom svetu je završena, novu će formirati političari rođeni posle građanskog rata (1948). Koliko će u tome uspeti zavisi, između ostalog, i od toga da li će biti u stanju da se sami odreknu jedinog političkog nasleđa nepromenjenog od početka XX veka: svog pripadništva dvema od tri najveće političke dinastije. Uz lozu bivšeg premijera Micotakisa, imena glavnih rivala Papandreua (51) i Karamanlisa (47) za mnoge simbolišu duele između progresa i konzervativizma koje su vodili njihovi očevi, stričevi i dede.

Kostas Karamanlis: prošlost u ime budućnosti

Smena generacija 3

Novi i najmlađi premijer u poslednjih 50 godina istorije Grčke jeste profesionalni političar Kostas Karamanlis (47); diplomirao je prava u Atini 1979, a na Univerzitetu Tafts u Bostonu, SAD, magistrirao je političke i ekonomske nauke i doktorirao diplomatsku istoriju (1980–84).

Član je Nove demokratije od kada ju je 1974. osnovao njegov stric i imenjak, bivši predsednik Republike. Za poslanika je prvi put izabran 1986, a 1997. i za predsednika ND-a, u godinama koje slede obuzdao unutarstranački frakcionaški rat. Od 1998. je potpredsednik Evropske demokratske unije (EDU), a od 1999. i Evropske narodnjačke stranke (EPP).

Autor je ili koautor knjiga Elefterios Venizelos i međunarodni odnosi Grčke 192832 (1986), Duh i doba Gorbačova (1987), Imperijalizam: Slučaj Angola (1988) i Evropsko ujedinjavanje i balkanski raspad (1994).

Govori engleski, nemački i francuski. Oženjen je i ima dvoje dece.

Karamanlisov kredo je, kako sâm piše u zvaničnim partijskim dokumentima, da je "vreme da pogledamo u budućnost i ostavimo za sobom ono što nas je delilo u prošlosti".

"Naša vizija je nova, bolja Grčka, sa pouzdanom i efikasnom državom koja će biti uz građanina, a ne protiv njega; sa jakom privredom koja će proizvoditi bogatstvo za sve; sa istim velikim mogućnostima za sve da poboljšaju svoj život na osnovu zasluga i rada", piše Karamanlis ukazujući da "Grčka napreduje samo kada napreduju Grci, svi zajedno i svaki ponaosob".

"Moj cilj je da naša domovina ne živi u strahu od narednih godina, već da sa samopouzdanjem ide u budućnost, da uživa poštovanje i poverenje; da bude ravnopravan i nužan deo ujedinjene Evrope, spremna da se istakne u svetskoj privredi, imajući kao oruđe svoj ljudski potencijal, svoju omladinu, kulturu i obrazovanje", piše Karamanlis i zaključuje: "Mi, Grci, važan smo narod sa velikom istorijom na koju smo ponosni. Došlo je vreme da budemo ponosni i na svoju sadašnjost, i optimistični i samopouzdani pred svojom budućnošću."

Iz istog broja

Slovenija

Zašto su se borili

Svetlana Vasović-Mekina

Amerika, predsednički izbori 2004

Džon i Džejn, Džordž i Dženet

Slobodanka Ast

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu