Svet

Rudarska drama

Put u središte Čilea 2

NEIZVESNOST: Snimak rudara pod zemljom,... / fotografije: reuters

Put u središte Čilea

Poslednjeg dana avgusta počela je akcija spasavanja 33 čileanska rudara koji su već 26 dana zarobljeni u rudniku zlata i bakra. Spasioci procenjuju da zarobljenici neće biti spaseni pre katoličkog Božića zbog toga što je rudarsko sklonište na oko 700 metara ispod zemlje

Čileanska državna rudarska kompanija Kodelko počela je u utorak 31. avgusta bušenje otvora kroz koji će biti spasena 33 rudara. Hidraulička bušilica "strata 950" teška oko 30 tona prvo će napraviti uzak otvor do zarobljenika, a nakon toga će otvor biti udvostručen do konačnih 66 centimetara širine. Ovo jeste radosna vest za sve, naročito zbog toga što više od tri nedelje nije bilo nikakvih saznanja da li su rudari uopšte živi. Međutim, rudari neće ugledati sunčevu svetlost duže od tri meseca zbog toga što spasilačka bušilica dnevno može da prokopa samo 20 metara. Za svakog od rudara njihove porodice su podigle oltar na mestu koje su nazvali "Nada" i na kome se svakodnevno mole za dobar ishod spasavanja. Osim toga, na brdu u pustinji Atakama na severu Čilea, ispod koga se nalazi rudnik San Hose, belim kamenjem su ispisana imena većine zarobljenih rudara.

120 DANA: Stručnjaci koji su procenili da kopanje neće trajati kraće od 120 dana kažu i da će pored mogućih problema sa kopanjem tunela, spasioci morati da brinu i o zdravstvenom stanju zarobljenika koji su sve vreme u mraku, na temperaturi od 32 do 35 stepeni Celzijusa u vlažnoj prostoriji od oko 50 kvadratnih metara. Psihofizičko stanje rudara je bitno i utoliko što će oni, tokom samog izvlačenja iz skrovišta, morati da uklanjaju nekoliko hiljada tona kamenja koje će se obrušiti dok bušilica bude sebi i rudarima krčila put. Najnovija vest o njihovom zdravstvenom stanju govori o navodno petorici rudara koji su počeli da pokazuju znake depresije. Međutim, ministar rudarstva Lorens Golborn je rekao da se svi osećaju dobro, budući da su počeli da slušaju savete doktora i koriste dopremljene lekove.

Kako se rudari osećaju, ceo svet je mogao da vidi u nedelju kada je na čileanskoj državnoj televiziji emitovan snimak na kome su optimistično raspoloženi rudari otpevali nacionalnu himnu i poručivali svojim porodicama i naciji da su dobro. Rudari su na snimku bez košulja, oznojeni, mršavi, neobrijani i sa natečenim očima zbog stalnog mraka. Jedan od rudara je sa kamerom obišao sklonište i pokazao mesto na kome se okupljaju. "Mirni smo. Znamo da ćemo izaći odavde. Hvala vam na svemu što radite za nas", rekao je. Snimak je načinjen kamerom koja je spuštena kroz uzan otvor koji se koristi za komunikaciju. Pored tog otvora postoje još dva od kojih se jedan koristi za dopremanje hrane, a jedan za upumpavanje vazduha.

DVE KAŠIČICE TUNJEVINE: Pre nego što su spasioci prokopali uzane tunele do skloništa, rudari su se organizovali i tokom 17 dana su živeli na dve kašičice tunjevine, gutljaju mleka, zalogaju krekera i breskvi dnevno. Njihove rezerve u skloništu, u koje su uspeli da uđu dok se okno urušavalo, bile su dovoljne za samo dva dana normalne ishrane. Jedino u čemu ne oskudevaju jeste pijaća voda čiji izvor su pronašli u blizini skrovišta.

Čileanskim vlastima u akciji spasavanja pomoći će Američka svemirska agencija NASA, koja će sledeće nedelje poslati tim svojih stručnjaka sa zadatkom da daju savete o tome kako pomoći rudarima zarobljenim ispod zemlje da izdrže tešku situaciju. Takođe, papa Benedikt šesnaesti je izrazio nadu da će zarobljeni rudari sačuvati "smirenost, čekajući srećan ishod" spasilačke akcije i dodao da su u njegovim molitvama.

U Čileu, koji je najveći proizvođač bakra u svetu, retko se dešavaju ozbiljne rudarske nesreće. Međutim, porodice 28 zarobljenih rudara optužuju kompaniju San Esteban Primera, koja je vlasnik rudnika San Hose, jer je on 2008. godine ponovo otvoren, iako je 2007. zatvoren zbog pogibije 16 rudara.

Iz istog broja

Srpsko-evropska posla

Srbija, nažalost

S. Bubnjević

Evropska spoljna služba

Francusko-britanska predstava

Andrej Ivanji

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu