„Srbija je ključna zemlja za stabilnost Zapadnog Balkana koji se nalazi na važnoj geopolitičkoj poziciji“, izjavio je predsednik Vlade Japana Šinzo Abe (63), koji je početkom ove sedmice bio u zvaničnoj dvodnevnoj poseti Srbiji u sklopu petodnevne istočnoevropske turneje. Obišao je Estoniju, Letoniju i Litvaniju, a zatim i Bugarsku, koja je početkom januara preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji. Srbija je jedina od ovih zemlja koja nije članica EU.
Ova poseta pokazala je iznova probuđeni interes Zemlje izlazećeg sunca da uzme aktivno učešće u reafirmaciji značaja zapadnog Balkana za EU i da produbi ekonomsku saradnju sa Srbijom, najvećom zemljom ovog turbulentnog regiona. „Predložio sam predsedniku Aleksandru Vučiću inicijativu za saradnju sa zapadnim Balkanom i on je izrazio svoju podršku“, rekao je Abe u Beogradu. Zato nije slučajno što je i predsednik Srbije posetu japanskog premijera nazvao „istorijskom prekretnicom“.
POLITIČKO POREKLO: Japanski premijer ima ozbiljan politički bekgraund i zavidan porodični pedigre. On ne pripada novokomponovanom soju „projektovanih“ instant-političara – nastalih u kuhinjama spin doktora, raznih stranaka i uticajnih lobija – a koji su preplavili Evropu i SAD u poslednjih nekoliko decenija.
Abeov deda sa majčine strane Nobusuke Kiši bio je japanski premijer od 1957. do 1960. godine. Kišijev mlađi brat Eisaku Sato, osim što je takođe obavljao dužnost predsednika vlade Japana između 1964. i 1972, dobio je Nobelovu nagradu za mir 1974. godine za angažovanje protiv širenja nuklearnog oružja.
I to nije sve. Otac sadašnjeg japanskog premijera, Šintaro Abe, bio je ministar spoljnih poslova koji je tokom službenih putovanja posetio i Beograd 1983. godine, gde se sastao sa tadašnjim ministrom inostranih poslova SFRJ Lazarom Mojsovim i predsednicom jugoslovenske vlade Milkom Planinc.
Imajući iza sebe tako uticajnu političku familiju, bilo je sasvim logično da Šinzo Abe nastavi porodičnu tradiciju i posveti se javnom poslu.
POLITIČAR SA PEDIGREOM: Rođen 1954. godine u Tokiju, Šinzo Abe postao je prvi predsednik vlade Japana koji je rođen nakon Drugog svetskog rata. Takođe, kada je prvi put seo u premijersku fotelju 2006, sa 52 godine bio je i najmlađi premijer Japana u posleratnom periodu.
U njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu japanske vlade stoji da je Abe devet puta bio biran u Predstavnički dom japanskog parlamenta, prvi put još 1993. godine, zamenivši u skupštinskim klupama preminulog oca.
Kao pripadnik treće generacije uticajne japanske političke dinastije, Šinzo Abe se vrlo mlad učlanio u Liberalno-demokratsku partiju Japana, faktički odmah nakon studija. Diplomirao je političke nauke na Univerzitetu Seiki u Tokiju 1977. godine, a školovanje je nastavio u SAD na prestižnom Univerzitetu Južna Kalifornija, poznatom po tome što od svih američkih univerziteta ima najviše stranih studenata.
Nakon povratka iz SAD 1979. godine, kratko vreme proveo je radeći u jednom od najvećih svetskih proizvođača čelika, kompaniji Kobe Steel Ltd., ali se, nedugo zatim, opredelio za državne poslove. Već 1982. počeo je da radi u Ministarstvu spoljnih poslova Japana, iste godine kada je njegov otac postao ministar. Kao „američki đak“, tokom čitave političke karijere zalagao se za izgradnju što boljih odnosa sa SAD.
Iako je tokom prvog mandata na poziciji premijera proveo tek dvanaest meseci, pobedom na opštim izborima 2012. načinio je trijumfalni „kambek“ postavši prvi bivši premijer koji se vratio na tu funkciju još od 1948. godine. Dve godine kasnije Abe je ponovo izabran za predsednika vlade, najavivši da će u zemlji sprovesti „najdrastičnije reforme još od Drugog svetskog rata“.
Nakon parlamentarnih izbora održanih 2017. godine, četvrti put je potvrdio svoj premijerski mandat zadržavajući dvotrećinsku većinu zajedno sa koalicionim partnerom, partijom Komeito.
U posleratnoj istoriji Japana Abe ima treći najduži premijerski staž, a ukoliko ostane na čelu vlade do kraja ovog mandata, oboriće rekord u premijerskoj fotelji.
Ne krijući svoju nacionalističku i konzervativnu ideologiju, Šinzo Abe zalaže se za revidiranje posleratnog ustava Japana, koji je postavio stroga ograničenja u pogledu razvoja japanske vojske. Takođe, japanski premijer jedan je od najžešćih kritičara nuklearnog programa Severne Koreje, a nakon što je ova zemlja nedavno ispalila projektile preko Japana, Abe je zvaničnom Pjongjangu zapretio jakim „kontramerama“.
KONZERVATIVNI REFORMATOR: Afirmišući aktivnu spoljnu politiku svoje zemlje, japanski premijer pragmatično radi na poboljšanju veza sa najvećim svetskim silama. Osim „velike trojke“ sa kojom Japan tradicionalno ima najvažnije bilateralne odnose – SAD, Kina i Južna Koreja – Abe unapređuje odnose Japana sa EU, NATO-om i drugim zemljama i organizacijama van Azijsko-pacifičkog regiona. Njegova ovonedeljna poseta Srbiji govori u prilog tome.
U aprilu 2015. godine Šinzo Abe bio je prvi japanski šef vlade koji se obratio na zajedničkoj sednici Kongresa SAD. Sa američkim predsednikom Donaldom Trampom japanski premijer igrao je golf, čime je nastavio porodičnu tradiciju, jer je njegov deda i premijer Nobusuke Kiši odigrao partiju sa tadašnjim šefom Bele kuće Dvajtom Ajzenhauerom.
Šinzo Abe bliske odnose neguje i sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, a njih dvojica nagovestili su da bi između Rusije i Japana konačno mogao da bude potpisan mirovni sporazum, kojim bi se i formalno okončalo neprijateljstvo koje datira još od Drugog svetskog rata.
U januaru 2014. Abe je postao prvi japanski lider koji je kao glavni gost prisustvovao velikoj vojnoj paradi povodom Dana republike u prestonici Indije Delhiju.
Međutim, na svog globalno sve uticajnijeg suseda Narodnu Republiku Kinu, japanski premijer Šinzo Abe oduvek je gledao više kao na rivala, nego kao partnera. Sa kineskim liderom Si Đinpingom ima hladne i rezervisane odnose iako su krajem prošle godine na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK), održanom u vijetnamskom Danangu, najavili „novi početak“ u međusobnim odnosima. Abe je tada rekao i da odnosi između Kine i Japana više ne bi trebalo da se „zasnivaju na emocijama“.
Početkom 2013. godine Šinzo Abe pokrenuo je ambiciozni projekat ekonomske revitalizacije zemlje (poznat pod pojmom „Abenomika“), osmišljen da pokrene posustalu ekonomiju i privredu Japana. Ovaj kompleksni društveni eksperiment podrazumevao je povećanu državnu potrošnju, kao i čitav niz značajnih ekonomskih, monetarnih, fiskalnih i strukturnih reformi.
U prvu zvaničnu posetu Srbiji Šinzo Abe doveo je i predstavnike 16 najvećih japanskih kompanija, među kojima i Micubiši, Japan tobako, Jazaki, Sumitomo, NTT-data, SRA i druge. Iako je prema podacima Privredne komore Srbije u poslednjih nekoliko godina napravljen vidljiv pomak u međusobnim odnosima, a zabeležen je i rast trgovinske razmene između naše zemlje i Japana, u 2016. godini ona je iznosila samo 169,5 miliona dolara. Japanski premijer Šinzo Abe u Beogradu je najavio „novi početak prijateljstva između dve države“ koji će „snažno ojačati japansko-srpske odnose i u političkim, ekonomskim, kulturnim i drugim sferama“.
INSTAGRAM POČETNIK: Želeći da bude „u trendu“ sa novim tehnologijama, japanska agencija Kjoto prenela je da je japanski premijer u decembru prošle godine otvorio nalog na popularnoj društvenoj mreži Instagram. „Počeću da se služim Instagramom u 2018. godini“, napisao je Abe u svom prvom postu uz haštag „početnik“.
Supruga japanskog premijera Akie Macuzaki ćerka je poznatog industrijalca i proizvođača konditorskih proizvoda, a u javnosti je prati imidž beskompromisne žene. U štampi je nazivaju i „kućnom opozicionom strankom“ zbog njenih otvorenih političkih i društvenih stavova, koji često protivreče stavovima njenog muža. U medijsku legendu ušla je njena odluka da tokom zvaničnog susreta na Samitu G20 ignoriše i uopšte ne komunicira sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, navodno jer ne zna engleski jezik. I sâm Tramp je priznao da sa Akie nije progovorio čak ni „zdravo“. Međutim, ubrzo nakon toga se na Jutjubu pojavio snimak u kome se vidi da Akie Abe drži govor od 15 minuta – na engleskom.
Možda i zato što sam nema decu, japanski premijer Šinzo Abe omogućio je da njegova vlada izdvoji milione dolara iz budžeta za pomoć programima koji pomažu pojedincima da pronađu životne partnere. Ovi programi pod nazivom „Programi podrške braku“ započeti su 2014. godine u nadi da će se time usporiti rapidni pad nataliteta u Japanu.
