Svet

Italija

Miris baruta

Prema mišljenju kriminologa, nove Crvene brigade, kao uostalom i stare, inspirisane su ortodoksnim marksizmom. Njihov neprijatelj broj jedan su sindikati koji navodno sarađuju s kapitalistima na štetu proletera i ne dozvoljavaju širenje revolucionarnih ideja u fabrikama

Miris baruta 1
PONAVLJANJE: Teroristički napad na rimski Institut za međunarodne odnose

U jeku izborne kampanje, Italija traumatično proživljava povratak Crvenih brigada.

Strahu od islamskog terorizma i nakon velikih žrtava u borbi protiv "hobotnice", pridodat je i ovaj bolni deja vu. Poslednjih godina bilo je dosta nagoveštaja da će se ostaci rasturene terorističke organizacije koja je obeležila "olovne" sedamdesete i osamdesete ponovo organizovati. Međutim, država je shvatila njihovu ozbiljnost tek kad je pala krv i kada su pojedine grupe počele sinhronizovano da deluju na celoj teritoriji Italije.

Mirisalo je na barut i pre bombaškog atentata "proleterske revolucionarne inicijative" i "borbene komunističke partije" (pseudonimi Crvenih brigada) na sedište Instituta za međunarodne odnose u Rimu 10. aprila, a pretnje političarima i propagandni materijal koji je poštom stigao u brojne fabrike definitivno su označili povratak otpisanih.

Iako mnogi tvrde da je fenomen drukčiji od originalnog jer ne postoje socijalni i ekonomski uslovi za njegovo širenje, italijanska država sve čini da razbije psihozu u društvu i pokaže svoju čvrstinu. Sasecanje pojave crvenog terorizma već u korenu naročito je važno uoči nastupajućih izbora (zbog kojih je konfrontacija dve koalicije dostigla tačku usijanja) kao i pred skup G8, koji je na programu u julu u Đenovi. Drastično je pojačano obezbeđenje svih objekataNATO-a, ambasada i konzulata zapadnih zemalja, železničkih stanica, aerodroma, sedišta američkih multinacionala kao i telesna zaštita političara i sindikalnih lidera.

NOVI I STARI: Prema mišljenju kriminologa, nove Crvene brigade, kao uostalom i stare, inspirisane su ortodoksnim marksizmom. Iako bi u Italiji našli mnogo istomišljenika među ambijentalistima, anarhistima, borcima protiv globalizacije i NATO-a, njihov neprijatelj broj jedan su sindikati koji navodno sarađuju s kapitalistima na štetu proletera i ne dozvoljavaju širenje revolucionarnih ideja u fabrikama. Uostalom, prva žrtva novog talasa terorizma pre dve godine nije bilo američko vojno lice, niti italijanski političar koji je podržavao intervenciju protiv SR Jugoslavije (kao što se strepilo), već je ubijen Masimo Dantona, visoki sindikalni predstavnik u Ministarstvu rada. Iz toga istražni organi zaključuju da iza svega stoje isti "mozgovi" iz perioda "olovnih godina" i zbog toga pokušavaju da pronađu način na koji su se spojili stara garda (koja je umakla hapšenju ili je nakon duge robije izašla iz zatvora nepromenjenih ideja) i ovi mladi kadrovi. Pretpostavlja se da se radi o tridesetogodišnjacima (njih pedesetak) bez policijskog dosijea, u koje niko ne bi posumnjao i koji ne žive u ilegali već se aktiviraju za pojedine akcije po direktivama iskusnih terorista.

Rečnik koji se koristi u propagandnom materijalu, kojim su sindikalne organizacije i veće fabrike zatrpane, veoma je težak i anahron: uz obaveznu petokraku obećava se, kao i u prošlosti, "dugogodišnja oružana borba protiv imperijalističke buržoazije i procesa globalizacije". Međutim, izgleda da je u pitanju potpuno nov način delovanja: struktura je sada hermetički zatvorena, sa manjim brojem članova, bez spoljnih nenaoružanih saradnika koji bi mogli da budu lakše otkriveni i bez tajnih skrovišta za ljudstvo i oružje. Zbog svega toga manji su "režijski" troškovi tako da Crvenim brigadama nisu više potrebne riskantne pljačke kojima se inače finansirala. Pošto je glavni cilj izbegavanje policijske infiltracije i prisluškivanja, teroristi vrlo uspešno koriste elektronsku poštu i internet.

KAO PROTIV MAFIJE: S druge strane, država će koristiti isto ljudstvo i metode iz borbe protiv mafije, tj. strpljivo demontiranje i istorijsko dešifrovanje fenomena, stvar po stvar, čovek po čovek. Uostalom utvrđeno je da su mafija i crveni terorizam veoma slični: vlada zakon "omerte" i istorijski su nastavak nekog prethodnog (neiskorenjenog) subverzivnog delovanja. Verovatno će biti prihvaćen predlog da se oformi zasebno tužilaštvo za borbu protiv terorizma, kao što već postoji za borbu protiv mafije, čime bi se ostvarila bolja koordinacija i centralizovali se podaci i istraga. Kako sada stvari stoje, ispada da milanska i rimska policija vode zasebne istrage o atentatima, posmatrajući svaki pojedinačni kriminalni akt, a ne terorizam u globalu.

Na kraju, nijedan relevantan politički činilac ne krije optimizam u nastupajućem okršaju jer je atmosfera u fabrikama drugačija u odnosu na sedamdesete, i mladi nisu zainteresovani za oružanu borbu protiv države. Uostalom, jesu stare Crvene brigade svojevremeno savladane hapšenjem vođa, ali ih je italijansko društvo u celini odbacilo. Najnoviji poziv građanima ministra unutrašnjih poslova Bianka da prijave sumnjive pojave toliko je revnosno shvaćen da više nijedna petokraka nacrtana u liftu nije ostala neprimećena.

Terorista – predavač

Većina starih "brigadista" i ostalih protagonista tužnih avantura iz sedamdesetih i osamdesetih uglavnom je u zatvoru. Manji broj njih se istinski pokajao, a oni uporniji stoički podnose robiju. Osnivač i ideolog Crvenih brigada Renato Kurćo na odsluženju je kazne od 30 godina, s tim da u poslednjih osam godina ima status poluslobodnjaka, što mu omogućava da drži seminare i predavanja na italijanskim fakultetima.

Iz istog broja

Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup

Verujem, dakle postojim

Zoran Majdin

Četiri decenije od invazije na Kubu

Niko kao Kastro

V. Stanković

Grčki izazovi

Socijalna bura

Sonja Seizova

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu