Svet

Odnosi SAD i Rusije

Mali detant u Ženevi 2

SUSRET NA VRHU: V. Putin i Dž. Bajden

foto: ap

Mali detant u Ženevi

Samit predsednika SAD i Rusije, dve nuklearne sile čiji su odnosi trenutno gori nego u vreme hladnog rata, ipak je uspeo, tako što nije propao. Uz krupne reči o borbi demokratije protiv autokratije Bajden je govorio o Moskvi, a mislio na Peking

Od Kornvola, gde je održan samit G7, do Ženeve, gde se u vili La Granž 16. juna sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden je ponavljao mantru "America is back." ("Amerika se vratila."). Držao se stare američke formule da se može istovremeno ići i žvakati žvaka. Govorio je da želi "da se vrate predvidljivost i stabilnost" u odnosima Amerike sa Rusijom, ali da će postavljati pitanje ljudskih prava "jer to je ono što smo mi".

Londonski "Ekonomist" podseća da je Džo Bajden imao 12 godina kada 1955. Dvajt Ajzenhauer u istoj toj Ženevi sedeo sa Nikitom Hruščovom na samitu lidera SAD i SSSR. Kada je imao 42 godine i kao senator radio na kontroli naoružanja, Ronald Regan je prvi put sedeo na sofi sa Mihailom Gorbačovom u istom gradu, što je bio prvi korak ka okončanju hladnog rata, koje Amerikanci doživljavaju kao trijumf od koga se još nisu otreznili, a Rusi kao kolaps, od koga se još nisu oporavili.

Iako je lokacija bila ista, zaplet je drugačiji. Ovo nije bio samit dve supersile koje u svojim rukama drže sudbinu sveta. Niti je to bio pokušaj ponovnog resetovanja odnosa, kao što je to pokušao Barak Obama. Ovo je bilo nešto malo mutnije, konstatuje "Ekonomist".

Mnogi su se prisetili kako je taj Obamin pokušaj resetovanja "izgubljen u prevodu". Tada državna sekretarka Hilari Klinton poklonila je ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu crveno dugme za resetovanje pored koga je na ruskom greškom prevodioca koja se pretvorila u samoispunjavajuće proročanstvo umesto перезагрузка (resetovanje) pisalo перегрузка (preopterećenje).

Prema "Ekonomistu", problem je bio u tome što čovek koji je sedeo preko puta Bajdena u Ženevi nije bio sovjetski lider ograničen ideologijom, hijerarhijom stranke i, što je najvažnije, iskustvom zajedničke pobede u Drugom svetskom ratu, već čovek koji predsedava "kleptokratskim režimom" u kome dominiraju nasilne službe bezbednosti, koji je "napao" susedne zemlje, koji "truje" svoje protivnike, "vodi sajber i informativni rat protiv Zapada", preti da će "uništiti" Ukrajinu ako joj se NATO približi i "podržava beloruskog diktatora" Aleksandra Lukašenka koji je prošlog meseca oteo avion Rajanera samo da bi uhapsio svog političkog protivnika. "Postoji opasnost da će čvrsta retorika gospodina Bajdena biti ne prethodnica, već zamena za tešku akciju", piše "Ekonomist" 19. juna 2021. tonom koji kao da žali što nema juriša lake konjice iz Krimskog rata 1853, opevanog u kultnoj pesmi Alfreda lorda Tenisona.


ODRAZ U RUSKOM OGLEDALU

Taj ton baš i nije najadekvatniji eho Bajdenovog poziva na stabilan i predvidiv odnos sa Rusijom, mada je sam Bajden pre samita jahao na talasa tzv. rašagejta. U jednoj prilici je na pitanje novinara da li Putina smatra ubicom odgovorio potvrdno. Posle su ga uz puno rusofobske euforije provocirali da to ponovi.

Na konferenciji za štampu i Putinu su postavljena pitanja u sličnom tonu: Da li je više njegovih protivnika u zatvoru ili na groblju? Jedan TV novinar ga je pitao: "Gospodine Putine, da li ste vi ubica?" Odgovor Vladimira Vladimiroviča je bio dug i, kako Rusi vole da govore, zerkalan, kao u ogledalu: "Znate, u principu, za sve što se događa u našim zemljama, na ovaj ili onaj način, odgovorni su političko rukovodstvo i najviši zvaničnici – o tome ko je, gde i za šta kriv, ko je ubica. Ali, pazite, jer na ulicama američkih gradova svakog dana neko bude ubijen, uključujući i vođe raznih organizacija. Tamo nećete imati vremena da izgovorite ni reč – odmah pucaju ili u prsa ili u leđa, bez obzira da li pored vas ima dece – sećam se da je jednoj ženi pucano u leđa kada je ostavila automobil i potrčala. U redu, ovo su kriminalne stvari. Ali uzmite Avganistan: 120 ljudi je tamo ubijeno jednim hicem, svadbe su upropaštene – jednom ili dva puta. Recimo da je to greška, i to se dešava. Ali pucanje iz dronova ili helikoptera na jasno prepoznatljive civile u Iraku – šta je to? Ko je odgovoran za to? Ko je ubica?"

Onda je Vladimir Vladimirovič dosoljavao o američkim duplim standardima kada su u pitanju ljudska prava. "Gvantanamo još uvek radi. A načelno ne odgovara ničemu: ni međunarodnom pravu, ni američkom pravu – ali i dalje postoji. Zatvori CIA koji su otvoreni u različitim zemljama, uključujući i evropske države, gde se koristilo mučenje – šta je to? Da li su to ljudska prava? Mislim da ne…"

Po njemu, nakon američkih izbora pokrenuti su krivični slučajevi protiv 400 ljudi koji su ušli u američki Kongres sa političkim zahtevima. Proglašeni su unutrašnjim teroristima i optuženi za niz drugih zločina. Preti im kazna zatvora do 20, a možda i do 25 godina. Tamo je jednog od učesnika policajac jednostavno ubio na licu mesta, iako policajcu nije prećeno oružjem.

Na prigovore da je pokret Alekseja Navaljnog zabranjen kao ekstremistički, Putin odgovara da je 2017. Kongres Sjedinjenih Država proglasio Rusiju svojim neprijateljem i protivnikom, uz najave da će podržati određene političke organizacije u Rusiji. "Pitanje je: koje bi to političke organizacije SAD i drugi članovi zapadne zajednice trebalo da podrže u Rusiji, ako ih one plaćaju? Jasno je da smo ih, baš kao i Amerikanci 1930-ih, proglasili stranim agentima, ali njihov rad nije zabranjen, one mogu da rade… Ako je organizacija ekstremistička, to je druga priča…" Fond za borbu protiv korupcije Navaljnog je proglašen za ekstremističku organizaciju zbog toga što javno pozivala maloletnike na ulične nerede i davala uputstva kako da se pripreme i koriste Molotovljevi kokteli.

Mali detant u Ženevi 3

foto: ap


STARI SOVJETSKI ODGOVOR

Magazin "Tajm" citirajući te Putinove rečenice kaže da je to predvidljiv i isprobani manevar diplomata hladnog rata. Mnogo primera rasutih po fasciklama u arhivi Stejt departmenta u vašingtonskom kvartu Fogi Botom govori kako su diplomate sovjetske ere suočene sa gresima Moskve decenijama jednostavno preko stolova uzvraćali: "Ali vi linčujete crnce…"

Pre hladnog rata pravnici američke Komunističke partije su se 1932. godine istakli u pravnoj odbrani Skotsboro bojsa, devet crnaca koji su pogrešno optuženi za silovanje dve bele žene u Alabami – pre nego što je to učinila Nacionalna asocijacija za unapređenje obojenih ljudi NAACP, najistaknutija organizacija za građanska prava u Sjedinjenim Državama. To je pomoglo komunistima pre Drugog svetskog rata da uspostave skromna uporišta u crnačkoj zajednici u SAD.

Republikanski senator Henri Kabot Lodž nazvao je 1950. poremećene rasne odnose u SAD "našom Ahilovom petom pred svetom". Integracija Centralne srednje škole u Litl Roku, Arkanzas, 1957. godine postala je globalna priča u sovjetskoj sferi. Atentat na dr Martina Lutera Kinga sovjetskim propagandistima je bio dokaz da je Amerika propustila da ispuni obećanje o jednakosti. U skorije vreme pokret Ocupy Woll sreet i brojna ubistva Afroamerikanaca od strane policije nastavili su da pojačavaju argument ruske vlade da je Amerika "nesavršeni ombudsman za slobodu", piše "Tajm" konstatujući da to nije u potpunosti lažna vest, pa da se stoga ne može ni odbaciti bez obzira na to što izluđuje.


USTUPCI

Prema londonskom "Ekonomistu", Bajden je Evropsku turneju predstavljao velikim rečima kao "nadmetanje između demokratije i autokratije" i najavljivao da namerava da "jasno stavi do znanja Putinu i Kini da Evropa i SAD tesno sarađuju. Više je govorio o opasnosti koju predstavlja Rusija, mada je očito da je više razmišljao o Kini.

Bajden je, piše "Ekonomist", oglušujući se na primedbe svojih glavnih saradnika, ovom prilikom Putinu dao "poklon" – odustao je od sankcija protiv evropskih firmi koje grade gasovod Severni tok 2, koji Rusija gradi ispod Baltičkog mora do Nemačke zaobilazeći Poljsku i Ukrajinu. Mada su mediji to proglašavali Putinovom pobedom, to je bio manje ustupak Rusiji, protiv čijih kompanija Amerikanci i dalje najavljuju sankcije, a mnogo više Nemačkoj. To je, kako primećuje "Ekonomist", bio ustupak stvarnosti: Putin je nekoliko dana pre samita rekao da je upravo spojena prva cev tog gasovoda, a da je polaganje cevi za drugi u završnoj fazi. Uz to, Bajden je morao da se pozabavi 17-godišnjim sporom sa EU zbog subvencija u avio-industriji, pri čemu su se obe strane složile da suspenduju štetne carine na pet godina. Zauzvrat, Bajden je dobio "javnu ljubavnu feštu" koja je dizajnirana da pod kišobranom borbe protiv ruskog ugrožavanja ispravi pukotine u američko-evropskim odnosima koji su u toku Trampovog mandata pogoršani.


POVRATNI PAK

"Da li ste spremni da se odreknete nepredvidivosti kako biste poboljšali odnose sa Zapadom?", postavio je Putinu pitanje dopisnik Bi-Bi-Sija. Vladimir Vladimirovič je odgovorio hokejaški: "Ponašamo se apsolutno adekvatno prema pretnjama koje nam se upućuju… Dozvolite mi da vam pošaljem ‘povratni pak’! Povlačenje SAD iz Ugovora o antibalističkim projektilima 2002. godine je apsolutno nepredvidiva stvar. Zašto je to trebalo učiniti, uništavajući osnovu međunarodne stabilnosti u sferi strateške bezbednosti? Zatim povlačenje iz Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa 2019. godine. Šta je tu stabilno? Povlačenje iz Ugovora o otvorenom nebu – zašto je stabilno? Gotovo ništa nije ostalo u oblasti strateške stabilnosti. Hvala bogu, predsednik Bajden je doneo apsolutno adekvatnu odluku da produži START za pet godina.

Predmet razgovora i razjašnjavanja stavova se tiče vojnih vežbi, nakon što je oko ruskih vežbi u aprilu bilo mnogo uzbuđenja na Zapadu. Rusi su ponavljali da izvode vežbe na svojoj teritoriji, kao što i Sjedinjene Države izvode mnoge vežbe na svojoj teritoriji. Ali mi ne izvodimo vežbe vukući svoju opremu i osoblje do državnih granica Amerike. Nažalost, naši američki partneri to rade upravo sada. Zbog toga zabrinutost ne bi trebalo da bude na američkoj, već na ruskoj strani."

Na pitanje zašto je Rusija pomerala vojsku prema zapadnoj granici, ali ne, na primer, prema kineskoj, Putin je podsetio da Kina nije Rusiju proglasila za neprijateljsku zemlju, kao što su to učinile SAD.


SAJBER TOPLISTA

Bajden je tokom pregovora predstavio spisak od 16 infrastrukturnih objekata, hakerske napade koje SAD smatraju neprihvatljivim. Rekao je da Vašington ima potencijal da pokrene "osvetoljubive" sajber akcije.

Putin kaže da su u Rusiji svesni sajber napada na naftovodnu kompaniju u SAD, ali pita: "Kakve veze sa tim imaju državni organi Rusije?" Podseća da je tokom 2020. Rusija dobila 10 zahteva, a ove godine dva zahteva SAD u vezi sa sajber napadima na objekte u Americi iz sajber prostora Rusije i da je na sve njih – i prošle i ove godine – dala sveobuhvatne odgovore. Zauzvrat, Rusija je prošle godine poslala 45 takvih zahteva odgovarajućoj strukturi SAD, a u prvoj polovini ove godine 35. Do sada nije dobila nijedan odgovor. Putin kaže da je napad na sistem zdravstvene zaštite u jednom od velikih regiona Ruske Federacije koordinisan iz američkog sajber prostora, mada ne misli da su zvanične američke vlasti zainteresovane za ovu vrstu manipulacije.

Putin se pozvao na izveštaj o sajber kriminalu za period januar–jun 2020. američke analitičke globalne kompanije LexisNexis Risk Solutions koja ima sedište u Atlanti, prema čijem su izveštaju na top-listu prvih 10 država iz kojih potiče najveći broj hakerskih napada SAD, Kanada, Brazil, Meksiko, Velika Britanija, Nemačka, Indija, Francuska, Japan i Holandija. Rusija nije svrstana u tu top-listu.

Ruski i američki predsednik su se složili da će inicirati konsultacije stručnjaka o tom pitanju, što liči na formiranje komisije za problem koji nikad neće biti rešen. Svojevremeni ruski predlog da se pitanje sajber sigurnosti zajednički reguliše Obamina administracija nije prihvatila.


TOPLJENJE PERMAFROSTA

SAD već dugo optužuju Rusiju za militarizaciju Arktika. Putin kaže da Rusija tamo ne radi ništa čega nije bilo u Sovjetskom Savezu, već da vraća i modernizuje izgubljenu, nekada potpuno uništenu vojnu i pograničnu infrastrukturu i da tamo stvara odgovarajuću bazu za Ministarstvo za vanredne situacije koja omogućava spasavanja ljudi na moru, ili zaštitu životne sredine.

Na optužbe da Rusija i nije baš zainteresovana za rešavanje globalnih ekoloških problema, Putin kaže da su to gluposti, mitovi ili izobličenja: "Kao i druge zemlje, i na ovom području osećamo rizike i pretnje, uključujući dezertifikaciju, eroziju tla, topljenje permafrosta. Imamo čitave gradove na Arktiku izgrađene na večitom ledu. Ako sve počne da se topi, kakve će posledice stići Rusiju?" Putin, koji je na Bajdemov poziv prisustvovao klimatskom onlajn samitu, kaže da Rusija podržava sprovođenje Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Kjoto protokol i Pariski sporazum. Naglašava samo da prelazak na "ugljeničnu neutralnost" ne bi trebalo pretvoriti u instrument nelojalne konkurencije kojim se ograničava pristup pojedinih zemalja i proizvođača naprednoj "zelenoj" tehnologiji.

Mali detant u Ženevi 4
NA ISTOM UZLETIŠTU: Vazduhoplovi ruskog i američkog predsednikafoto: ap


MOSKVA NA PUTU SVILE

Sudeći po jednom tekstu u američkom magazinu "Tajm", Bajden je verovatno pokušavao da raspiri i potencijalne kontroverze između Rusije i Kine: "Rusi su na vrlo, vrlo teškom mestu. Pritiska ih Kina. Očajnički žele da budu relevantni", pričao je novinarima pod krilima aviona pre poletanja za Evropu. Ruski mediji su, međutim, pred samit nagoveštavali da Moskva nije raspoložena da zarad nesigurnog mirenja sa verolomnim Amerikancima kvari odnose sa Kinom.

Putin je konstatovao da Rusija i Kina blisko sarađuju u oblastima kao što su proizvodnja aviona, lunarna istraživanja, energetika, zaštita životne sredine, uz spremnost za saradnju i u okviru kineske inicijative "Pojas i put".

Na marginama Sankt Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma Valdaj 2021. godine, Putin je konstatovao da su Rusija i Kina nekoliko godina zaredom uspele da održe bilateralnu trgovinu na nivou iznad 100 milijardi dolara, posebno 2020. godine, uprkos uticajima koje je donela pandemija kovida 19. Očekuje da će dve strane povećati bilateralnu trgovinu na 200 milijardi dolara do 2024. godine.

Obim trgovinske razmena Rusije i SAD je znatno manji i iznosi oko 28 milijardi dolara. U prvom kvartalu ove godine je porastao za 16,5 odsto.


KINESKA KARTA

Londonski "Ekonomist" je konstatovao da je predsednik SAD Bajden nastojao da smanji napetost sa Rusijom kako bi se mogao usredsrediti na hitnije nadmetanje sa Kinom. "Možda je previše tražiti ugovor o trgovini i finansijama da bi se popravili američki odnosi sa Kinom, obezbedili funkcionalni mehanizmi za borbu protiv klimatskih promena i zaustavila sve veća plima ekonomske nejednakosti širom sveta. Ali nećemo rešiti nijedan od tih problema ako ne pokušamo. I ne možemo ih sami rešiti", piše američki "Atlantik". "U vezi sa Kinom i konkurencijom u globalnoj ekonomiji, nastavićemo da se konsultujemo o kolektivnim pristupima osporavanju netržišnih politika i praksi koje podrivaju pošteno i transparentno delovanje globalne ekonomije", kaže se u saopštenju objavljenom nakon samita G7.

Međutim, kineski "Global tajms" na engleskom piše da sve to nije ništa drugo do blefiranje, jer "jedinstvo" koje neguje Vašington ne može da reši stvarni problem SAD i Zapada. Kada je uspostavljen G7, njegov BDP je činio 80 procenata globalnog BDP-a, ali je u međuvremenu pao na 40 procenata. SAD i Evropa dele istu zabrinutost zbog kineskog uspona, a traže različita rešenja. U nastojanju da održe vlastitu hegemoniju, SAD zahtevaju da se evropske zemlje usredsrede na "zajedničke interese" radi obuzdavanja Kine. Evropske velike države, međutim, ne žele da se politički sukobi sa Kinom prošire na trgovinu i ekonomiju, jer su svesne da im napredak Kine više koristi nego što ih ugrožava.

Kineska TV CGTN konstatuje da će Nemačka i Francuska imati velike koristi od masivnog investicionog sporazuma između Kine i EU koji je potpisan neposredno pre nego što je nova administracija u Vašingtonu stupila na dužnost, ali nije stupio na snagu zbog toga što Evropski parlament odlaže ratifikaciju nakon evropskih sankcija uvedenih Kini pod uticajem Amerikanaca i kineskih protivmera.


BEZ ILUZIJA

Kad se ruski ambasador, koji je bio povučen na konsultacije, vratio u Vašington nakon dogovora Putina i Bajdena, mogao je da vidi da Amerikanci nisu promenili navike da istovremeno idu i žvaću žvaku – dočekala ga je, naime, najava američkih savetnika o tome da Vašington razmatra nove sankcije protiv Rusije. Zbog Navaljnog i sajber napada ili već nečega. Sudeći po ruskoj statistici, SAD su uvele više od 90 različitih sankcija, a kad se uračunaju i evropske sankcije, oko 400 ruskih pojedinaca i oko 500 raznih entiteta je na zapadnim crnim listama.

Upitan o američkim sankcijama, Putin je primetio da su američki kongresmeni veoma kreativni i da ne zna kakve će sankcije smisliti, ali da će Rusi sarađivati sa onima koji žele da sarađuju s njima. Na pitanje Andreja Kolesnikova iz petrogradskog "Komersanta" "da li kao rezultat ovog sastanka imate neke nove iluzije", Putin je odgovorio: "Nisam imao ni stare, a vi govorite o novim. Odakle vam iluzija? Nema iluzija i ne može ih biti."

Iz istog broja

Kvantni kompjuter (1)

Nešto sasvim drugo, za nešto sasvim treće

Dr Saša Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu