Svet

Kriza suverenog duga

Mala letnja panika na jugu evrozone 2

STREPNJA DUBLJA OD NADE: Silvio Berluskoni / fotografije: reuters

Mala letnja panika na jugu evrozone

Italija u "crvenom": ako se kriza suverenog duga s malih nacija kao što je Grčka ili Portugal proširi na mnogo veće, kao što su Španija i Italija, to može imati razarajući efekat. Stres-test nije izdržalo osam od 91 analizirane banke u 21 zemlji evrozone

Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti je tokom govora o paketu štednje u Senatu poredio Italiju sa Titanikom, na kome nisu pošteđeni ni putnici prve klase. A premijer Silvio Berluskoni izjavljuje tih dana da kriza poverenja koja je poslednjih dana pogodila Italiju može biti pretnja za sve.

Zabrinutost zbog evropske dužničke krize rasla je protekle nedelje kao živa u letnjem termometru, izazivajući jezu po letnjoj žezi. Znaci da se produžava prva kriza u evrozoni od njenog formiranja 1999. uznemirili su sve – bankare, političare i špekulante, dužnike i poverioce, investitore i one koji ih očekuju. Akcije su prošle nedelje padale širom sveta, a cena zlata porasla je na 1,609.51 dolar za uncu, najviše od 1980. Evro je bio u nokdaunu u odnosu na švajcarski franak – razmenjivan je po dosad najnižem kursu, mada je kasnije počeo da se oporavlja.

To su neki tumačili strahom investitora od toga da će se dužnička kriza, koja je zahvatila Grčku, proširiti ne samo na Španiju već i na i Italiju, sedmu po veličini svetsku ekonomiju. U naslovima velikih svetskih listova naglašavana je sumnja da bi se Italija, koja je godinama opterećena dugovima, mogla pridružiti takozvanim PIGlS zemljama (Portugal, Irska, Grčka i Španija).

RED DUŽNIKA: Čuli su se glasovi i da bi pored Grčke i Portugala i Irska mogla da zatraži još jednu tranšu pomoći od evropskog fonda za hitne slučajeve i od MMF-a.

Pred fondom za hitne slučajeve evrozone je već poodavno red: pojas za spasavanje Grčke od 110 milijardi došao je posle "slamke spasa" vredne 85 milijardi za Irsku u novembru, i nakon paketa teškog 78 milijardi za Portugal u maju 2011.

Šef atinske misije MMF-a Pol Tomsen, nakon početka infuzije od 110 milijardi evra, ocenjuje da je servisiranje ogromnog grčkog duga održivo, ali "na ivici noža". Opominje Grčku da se drži reformskog programa, dok grčki taksisti blokadama saobraćaja prave haos u jeku turističke sezone.

Španija je u maju 2010. usvojila mere za smanjenje deficita. Njena socijalistička vlada je pokušala da izbegne žestoka kresanja, ali slab ekonomski rast, kao i domaći i međunarodni pritisak, prinudili su špansku vladu da dodatno skreše budžet u januaru 2011.

Čula su se strahovanja i za Belgiju, čiji je javni dug 2010. iznosio 100 procenata BDP-a. Po tom odnosu, ona je bila treća u evrozoni, posle Grčke i Italije. Uz to, Belgija je godinu dana bez vlade zbog spora Valonaca i Flamanaca, pa stoga i nije bio usvojen belgijski budžet za 2011. Kriza tamo nije eskalirala zato što Belgija ima veliku štednju građana, pa se belgijski deficit finansira uglavnom pomoću domaće štednje, a manje pozajmicama na međunarodnom finansijskom tržištu.

"San Francisko kronikl" javlja da američki zvaničnici pritiskaju Evropu da preuzme odlučnije korake kako bi ograničila dužničku krizu na male zemlje i da povrati poverenje u veće zemlje kao što su Italija i Španija. Govorilo se međutim i o dužničkoj krizi u ekonomski snažnim SAD.

Američki predsednik Barak Obama pokušavao je tokom leta da ubedi obe partije u Kongresu da pristanu na kresanje budžeta do "dedlajna" 2. avgusta, dok je Goldman Sachs Group Inc. "korigovao naniže" svoje prognoze za SAD.

Evropski lideri su se sporili oko dugoročnih rešenja za 20 meseci dugu dužničku krizu, uz upozorenja: ako se ona s malih nacija kao što je Grčka ili Portugal proširi na mnogo veće, kao što su Španija i Italija, to može imati razarajući efekat i izazvati naredni svetski kreditni slom.

Mala letnja panika na jugu evrozone 3
DA LI ĆE ITALIJANSKI BUDŽET IZDRŽATI: Nepoverenje na berzama

ITALIJA NIJE GRČKA: Prema Eurostatu, statističkoj instituciji Evropske unije, italijanski javni dug iznosi 116 odsto BDP-a u 2010, što je drugi najveći relativni dug posle Grčke (sa 126,8 odsto BDP-a). Međutim, najveći deo italijanskog javnog duga je u vlasništvu nacionalnih aktera, a to je velika razlika između Italije i Grčke.

Zaposlenost je opala u Italiji manje nego u Španiji, ali ipak je italijanska stopa zaposlenosti još uvek za tri poena ispod španske. Italijanski BDP je pao za gotovo sedam odsto, dva poena više nego u Španiji, i ne pokazuje znake oporavka.

Međunarodni monetarni fond (MMF) zatražio je od Italije da osigura "odlučnu implementaciju" mera štednje da bi smanjila spoljni dug uz opomenu da je Rim možda previše optimističan kad je u pitanju ekonomski rast . List "Vol strit džornal" iznosi procenu da je rast italijanskog BDP-a u 2011. iznosio 1 odsto i da će i u narednim godinama biti skroman, odnosno znatno manji nego što su Italijani to predviđali.

Pomenimo ovde, poređenja radi, da je Bundesbanka u junu predviđala da bi rast nemačke privrede u ovoj godini mogao iznositi 3,1 odsto (ranije je predviđala 2,5). Evropska centralna banka je predviđala da bi u evrozoni rast mogao da iznosi 1,9 odsto u 2011.

I bogati duguju, najbogatiji najviše, reč je o tome ko je sposoban da dugove vraća.

Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti je u utorak 12. jula napustio sastanak s ministrima finansija Evropske unije da bi nastavio rad na planovima za štednju.

Do ovog leta Italiju je zaobišao najgori oblik krize takozvanog evropskog suverenog duga. U Italiji se ipak nije naduvao balon kredita za nekretnine poput onih koji su devastirali Irsku i Španiju, a ona je više od polovine svojih obveznica držala kod kuće.

Ovi faktori, čini se, nisu bili dovoljni da se ta zemlja zaštiti od tržišnih turbulencija. Međunarodna agencija za kreditne rejtinge Standard & Purs 21. maja je "snizila prognozu" za Italiju: od ocene da je italijanska ekonomija stabilna došlo se do negativne ocene. Međunarodna agencija za kreditne rejtinge Mudis Investors Service je 17. juna najavila da će se smanjiti kreditni rejting Italije.

REJTINGKONTROVEZA: Neki smatraju da su američke agencije koje ocenjuju kreditni rejting – Moody’s, S&P i Fitch – igrale važnu, i kontroverznu, ulogu u tekućoj krizi na evropskom tržištu vrednosnih papira – kao, uostalom, i u američkoj kreditnoj krizi i u islandskoj krizi.

Španski i grčki premijeri su tvrdili da krizu pogoršavaju finansijski špekulanti i hedž fondovi (hedge funds, privatni fondovi koji investiraju u različite oblasti istovremeno kako bi svoje ulagače zaštitili od ćudi tržišta). Nemačka kancelarka Angela Merkel je takođe prozivala one koji "eksploatišu" budžetsku krizu u Grčkoj i drugde.

I uloga američke bankarsko-osiguravajuće imperije Goldman Sachs u grčkoj krizi je takođe bila pod lupom.

STRES TEST: Tržište je postalo "nervozno" zbog očekivanja rezultata testova Evropske banke tokom kojih je upaljeno crveno svetlo za italijanske banke UniCredit, Intesa Sanpaolo i druge, mada su se pre toga čule procene da će italijanske banke proći test. Akcije banke UniCredit pale su za 7 procenata.

Osam od 91 evropskih banaka iz 21 zemlje nije prošlo stres-test Evropske banke koji pokazuje šta bi se s njima desilo u drugoj recesiji. Stres-testovima je ispitivana sposobnost banaka da izdrže dve godine rastuće nezaposlenosti, pad cena kuća, pad stope privrednog rasta četiri odsto ispod planirane i druge nepovoljne okolnosti. Kritičari zameraju da taj test ne sadrži scenario kakav se desio u Grčkoj. Gledalo se valjda ipak kako će stajati nemačke i francuske banke koje su inače dosta uložile i u grčke vladine obveznice, a drže oko 150 milijardi dolara italijanskog duga, dok američki investitori i velike banke – oko 36,7 milijardi dolara italijanskog duga.

Test nije prošlo pet banaka u Španiji, dve u Grčkoj, jedna u Austriji. Još 16 banaka je jedva prošlo taj test: na Kipru (jedna banka), u Nemačkoj (dve), u Grčkoj (dve), u Italiji (jedna), u Portugalu (dve) i u Sloveniji (jedna).

Austrijska Folks banka (Oesterreichische Volksbanken AG) i grčka EFG banka, koje nisu prošle stres-test, a koje imaju filijale u Srbiji, stabilno posluju, pošto kao pravna lica u Srbiji one i nemaju velike veze sa zemljama maticama, tvrde u Narodnoj banci Srbije.

Neki kažu da je mana tih stres-testova u tome što ne uključuju udare poput grčkog suverenog duga. Da uključuju, slika bi bila mnogo alarmantnija.

Kad je 15. jula objavljeno da je pet italijanskih banaka prošlo test "s malom marginom", guverner Banke Italije Fabricio Sakomani izjavio je novinarima da bi činjenica da su italijanske banke prošle test mogla uticati na smirivanje tržišta – pošto je do uznemirenja i došlo zbog pretpostavke da one ne mogu proći test.

Finansijsko tržište se, prema agenciji Rojters, malo ohladilo nakon tri dana bure oko italijanskih obveznica.

Smanjenje kreditnog rejtinga Italije i poljuljano poverenje pratili su političko trenje: Berluskonijev vladajući blok je loše prošao na lokalnim izborima širom Italije, i počelo se govoriti da Berluskonijeva vlada može pasti pre kraja mandata u 2013, a njen rejting je još skliznuo 14. juna, kada su birači na referendumu odbacili predloge o zabrani nuklearnih elektrana i privatizaciji distribucije vode.

Mala letnja panika na jugu evrozone 4
USIJANA FOTELJA: Đulio Termonti, italijanski ministar finansija

ČUDO U RIMU: Pošto se italijanski dug gomila, a dostigao je 1,549 biliona evra, jednog trenutka početkom ovog leta izgledalo je da će i Italija postati laka meta za špekulante, a u pojedinim medijima taj dug je procenjivan na 1,8 biliona.

Italijanska vlada je 4. jula odobrila mere štednje za uravnoteženje budžeta do 2014, ali sprovođenje plana prati konfuzija, pošto je plan predviđao 47 milijardi evra štednje, a kasnije je skresan na 40 milijardi… Italijanski Senat usvojio je u četvrtak 14. jula paket mera štednje vredan 70 milijardi evra.

Mere koje je predložila vlada premijera Silvija Berluskonija usvojene su sa 161 glasom za i 135 glasova protiv. Opozicija, koja je odustala od opstrukcije rada parlamenta, glasala je protiv rebalansa budžeta, tvrdeći da mere uglavnom pogađaju prosečne porodice i ne doprinose privrednom rastu, koji je neophodan za izlazak iz krize. "Sa ovakvim budžetskim rezovima, pogodićete porodice, đake, poreske olakšice na nekretnine. Premijeru, koji nije ovde, poručujem da njegova vlada šteti Italiji", izjavljuje Ana Finokjaro iz opozicione Demokratske partije.

Donji dom italijanskog parlamenta usvojio je potom, u petak 15. jula, ekonomski paket koji predviđa mere štednje.

Berluskoni je glasanje o paketu pretvorio u glasanje o poverenju njegovoj vladi, kako bi sprečio da eventualni disidenti glasaju protiv. Opozicija je glasala protiv, ali je pristala da ne podnosi amandmane na predlog plana kako bi bila ubrzana procedura usvajanja. Predsednik Italije Đorđo Napolitano je brzo usvajanje paketa nazvao "čudom".

Kad je paket u oba doma italijanskog parlamenta usvojen, premijer Berluskoni je, očito s olakšanjem, otišao kući i – pao u kadi, povredivši glavu… Jedna epizoda ima smešan obrt. Da li i cela kriza? Kriza koja se tako seli i ponavlja od zemlje do zemlje, sigurno će tražiti i krupnije političke odgovore.

Evropski lideri koji se u Briselu budu sastali u četvrtak 21. jula, treba da procene da li se kriza primiče kraju s većom integracijom u evrozoni, što podrazumeva da se teret podeli među vladama evrozone ili će kriza kad-tad rezultirati dramatičnim lomom. Stefani Flenders, ekonomska urednica u BBC-ju, koja to konstatuje, sumnja da oni već sada gube kontrolu – i tajming.

Srbija – Italija

Italijanski premijer Berluskoni je u četvrtak 14. jula posle podne lično obavestio predsednika Tadića da mora otkazati posetu Beogradu zakazanu za petak 15. jula. Šef pres službe italijanskog premijera je u izjavi Tanjugu objasnio da se Berluskoni do poslednjeg trenutka nadao da će moći da poseti Beograd, ali da je do otkazivanja došlo zbog pomeranja satnice završnog glasanja o budžeta u donjem domu italijanskog parlamenta.

U Srbiji je 15. jula trebalo da bude održan i poslovni forum Italije i Srbije, ali je forum otkazan, kao i poseta premijera Italije Silvija Berluskonija.

Ambasador Italije u Beogradu Armando Varikjo rekao je za italijanski sajt "TM njuz" da je poseta premijera Berluskonija odložena za posle leta, kada će se održati i samit uz prisustvo italijanskih ministara i kada će biti potpisani i predviđeni sporazumi. On kaže da je srpska strana u potpunosti razumela razloge odlaganja posete.

Da li će italijanska kriza uticati na poslovanje italijanskih firmi u Srbiji? Ekonomista Goran Nikolić izrazio je bojazan da će se kriza u Italiji negativno odraziti na srpski izvoz, investicije i bankarski sektor. "Italija je jedan od dva naša najznačajnija spoljnotrgovinska partnera a posebno je značajno što je srpski izvoz u Italiju bio brzo rastući i sada se vrednost izvoza približava vrednosti uvoza. Postoji rizik da će Italija smanjiti potražnju za srpskim proizvodima", rekao je on agenciji Beta. Neki ekonomisti upozoravaju da bi italijanska kriza mogla da obori vrednost srpskog izvoza koji je usmeren na evro, ako evro i pod uticajem te krize nastavi da pada.

Italija je, prema podacima za prvih pet meseci 2011. godine, najveći izvozni partner Srbije. Srbija je u Italiju izvezla robe u vrednosti od 584 miliona dolara. Italija je ranije pokazivala interesovanje za ulaganja u energetski sektor, pre svega u termoelektranu "Kolubara" B, što je investicija vredna skoro milijardu evra. Italijanski "Goldoni" je potpisao sporazum o spremnosti da kupi većinski paket akcija fabrike "21. maj", u kojoj bi se proizvodili kultivatori i traktori.

U Kragujevcu očekuju snažnija ulaganja Fijata i tokom eskalacije krize nisu registrovali promenu ponašanja Italijana. Antonio Čezare Ferara, direktor Fijatove fabrike u Kasinu u Italiji, imenovan je za novog generalnog direktora kompanije Fijat Automobili Srbija. Grupa radnika i rukovodilaca iz ove fabrike je na obuci u Italiji.

Italijani su u Srbiju ulagali u oblasti zajedničkih investicija, proizvodnih kooperacija, kao i u sektore bankarstva i finansija, turizma i saobraćaja. Ako se kriza u toj zemlji rasplamsa, investicije bi mogle biti smanjenje a postoji i mogućnost da realizacija već dogovorenih investicija bude dovedena u pitanje.

Italijanske banke u Srbiji drže znatan deo aktive, neke od njih su vodeće, a veća kriza bi ih mogla sprečiti da imaju ozbiljniju bankarsku aktivnost koja bi bila finansirana novcem iz matičnih banaka.


Italijanski paket

Većina mera štednje imaće efekat 2013. i 2014. Za ovu i narednu godinu predviđena su nešto manja kresanja budžeta – nekih 25 milijardi evra u 2011. i 2012.

– Smanjeni su budžeti centralnih, vladinih ministarstava;

– Povećanje zarada se zamrzava do 2014. za radnike u javnom sektoru;

– Za 10 odsto se umanjuju sredstva za finansiranje političkih partija i limitiraju se kompenzacije za izabrane funkcionere i finansiranje gradskih i provincijskih saveta;

– Izdaci za zdravstveno osiguranje smanjuju se za 2,5 milijardi evra u 2013, a za 5 milijardi evra u 2014. Doplata nekih bolničkih i medicinskih pregleda;

– Smanjenje državnih penzija, odlaganje penzionisanja i porez na penzije veće od 90.000 evra godišnje. Pomeranje granice za penzionisanje žena sa 60 na 65 godina;

– Automatsko povećanje broja godina za penziju uslediće između 2013. i 2015. Privatizacija državnih kompanija do kraja 2013;

– Povećanje poreza za vlasnike finansijskih instrumenata;

– Dodatni porez na stimulativne naknade (bonuse, opcije) za menadžere;

– Limitiranje poreskih olakšica za operatere drumarinom kao što je Atlantia;

– Veći porez na benzin i dizel;

– Veći porez na prihode od kladionica i lutrije;

– Povećanje drumarine za velike automobile;

– Poreske olakšice za mlade preduzetnike.


Osam sumnjivih

Osam banaka koje nisu prošle stres-test, a kojima ukupno nedostaje 2,5 milijardi evra

Grčka: EFG Eurobank Ergasias SA (EUROB) i Agrarna bana (Agricultural Bank of Greece SA),

Austrija: Oesterreichische Volksbanken AG (VBPS)

Španija: Banco Pastor SA (PAS), Caja de Ahorros del Mediterraneo (CAM), Banco Grupo Caja3, CatalunyaCaixa i Unnim


Dugovi u evrozoni

(u milijardama dolara)

Nemačka…..2.999
Italija*…..1.549
Španija**……1.063
Grčka **…….230
Finska……180
Portugal**……173
Irska**…..154
Slovačka……66
Slovenija…..36
Kipar…..17
Estonija…..15
Malta…..6

**loši izgledi za vraćanje kredita
*revizija izgleda za vraćanje kredita

izvor: eurostat

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu