Izradili su muzikanti medalju “Za zauzimanje Soledara”, očistili su to mesto za koje su se borbe vodile prošlog leta. Rusi su početkom avgusta zauzeli fabriku Knauf i od tada su počele nedelje teških pozicionih borbi. Ukrajinci su se držali sve do prvih dana januara, kada se odbrana slomila. Javili su muzikanti da su 10. januara zauzeli grad i još nekoliko dana bilo je potrebno da se završi posao. Sada su izbili na položaje koji su blizu puta sa oznakom T0513, vrlo važne veze od juga, predgrađa Donjecka, preko Bahmuta prema severu.
Borbe se nastavljaju. U Bahmutu su mesecima položaji obeju strana duž Ulice Patrisa Lumumbe, ali sada su glavna iskušenja za odbranu pritisak sa severa i juga i klešta koja Rusi pokušavaju da zatvore oko odbrane tog grada. Na severnom delu linije koja se držala pola godine je Seversk, za koji ima nagoveštaja da će ruska vojska i muzikanti takođe pokušati da pristave kotao. Preduslov za okruženje tog grada je da ostvare prodore od mesta Kremna i sveže zauzetog Soledara.
U vreme kada se čekalo na povrdu da je Soledar pao, videlo se da u ruskoj oružanoj sili postoji podela na zvaničnu organizacijsku strukturu i muzikante, koji su se pohvalili da su sami obavili posao. Rusko Ministarstvo odbrane iskuliralo je ulazak u Soledar. Kasnije, balansirani izveštaji o situaciji ukazali su na to da su obuhvat i vezivanje ukrajinskih snaga oko grada obavili pripadnici vazdušno-desantne vojske (VDV), ali sam juriš u grad poveren je vagnerovcima.
KO ĆE VODITI JURIŠ
U stvari, nervoza oko toga ko vodi rat porasla je do usijanja i 11. januara Moskva je rekla da na čelu združene komande za Ukrajinu više nije general armije Sergej Surovikin. On je postavljen za zamenika generalu armije Valeriju Gerasimovu, načelniku Generalštaba. Od sada pa na dalje, sve je u rukama prvog generala. On će nastaviti pripreme za ofanzivu koja je na pomolu. Sada se može analizirati da li će se krenuti na više pravaca istovremeno, kako to Rusi obično čine. Zatim, zanimljiva tema je držanje Belorusije jer tamo pristižu ruske jedinice, puno medijske buke pravi se oko podizanja borbene gotovosti beloruske vojske, zajedničkih vežbi, letova lovaca MiG-31 sa raketama “kindžal”. Ukrajinci su primorani da vežu znatne snage prema pravcima koji izvode iz Belorusije, iako ima onih koji smelo kažu da se radi samo o demontraciji sile usmerenoj baš na razvlačenje odbrane.
Ofanzivu je trebalo da predvodi Surovikin. Medij su od njega stvorili vojkovođu bez premca, snimali su razgovore sa njegovim klasićima kao da je već maršal koji je pobedio u nekom ratu i sada uživa u slavi. Doduše, Surovikin je bio jedini stvarni komandant u ratu na ruskoj strani i to od početka oktobra, ali njegovi rezultati bili su povlačenje iz Hersonske oblasti, konsolidacija odbrane i malo šta više od toga. Zato se čekala ofanziva, ali u Moskvi su ocenili da neće Surovikin biti taj koji vodi silu u juriš.
Gerasimov nikada nije voleo Surovikina i to se kod Rusa vidi i zna jer se nisu trudili da prikriju međusobni animozitet. Gerasimov je rođen 1955. godine, tenkista je sa bogatom komandnom karijerom, od 2010. načelnik Generalštaba kao izbor tadašnjeg i sadašnjeg ministra odbrane Sergeja Šojgua. U svetskoj stručnoj javnosti Gerasimov je poznat kao inicijator izrade aktuelne ruske vojne doktrine koja prepoznaje kombinovanje različitih pristupa hibridnog rata, prikaza sile i, na kraju krajeva, otvorenog rata kao rešenja. U vreme mandata Gerasimova, 2014. godine Krim je stavljen pod kontrolu ruske vojske i razvio se oružani konflikt u Donbasu, a 2015. Rusi su došli u Siriju.
Šojgu i njegov prvi zamenik po ruskoj formaciji Gerasimov bili su ključne figure u pripremi rata u Ukrajini. Posle dovlačenja snaga sa istoka u Belorusiju tokom zime 2021/22. i pripreme jedinica u prigraničnim oblastima, iz Moskve je naređeno da se krene u brz i odlučan prodor. Gerasimov je jedan od ljudi iz uskog tima vrha vlasti koji je uveo vojsku u rat bez formirane združene komande zadužene za dejstva u Ukrajini. Politika i vodeći ljudi resora odbrane direktno su vodili rat. Kada su se Ukrajinci pribrali i uzvratili i mediji bili zasuti snimcima uništene i ostavljene ruske ratne tehnike, Šojgu i Gerasimov su nestali sa javne scene. Nisu bili viđeni nedeljama i kružile su glasine o smeni. Pokazalo se da su oni politički žilav tandem i kada su se prilike malo sredile, pojavili su se na TV snimcima.
Tokom leta i jeseni rat je vođen po političkim direktivama i vesti nisu bile dobre za Moskvu – ukrajinske ofanzive, ratni gubici, statična linija fronta. Morala se pokrenuti mobilizacija ruske vojske. U oktobru je Surovikin prvi dobio efektivnu komandu nad svim snagama, koje su do tada vođene iz Moskve preko grupacija zaduženih za svoj deo fronta i ništa više. Surovikin iza sebe ima medijsku mašinu za podršku. Gerasimov je na mlađeg kolegu koji je rođen 1967. gledao sa neodobravanjem, nije želeo da mu neko sada uzme ratnu slavu. Pitanje odgovornosti za konfuzno vođstvo se u ratu ne otvara, odnosno ko bi imao hrabrosti da o tome priča? Zaključak je da Gerasimov ne može da dozvoli preispitivanje ranije urađenog i da prepusti budući tok rata Surovikinu. Smena je bila neminovna i u novom štabu Gerasimov je prvi i jedini. Štabnu grupu formirao je od saradnika iz Generalštaba. Zatim, sprovedene su velike kadrovske promene. Od početka rata postavljen je četvrti komandant Zapadne vojne oblasti (ZVO), intervidovskog operativno-strategijskog sastava zaduženog za deo Rusije u kojem su dva najveća grada – Moskva i Sankt Peterburg.
BORBA ZA PREVLAST
Očigledno nešto ozbiljno nije kako treba u sistemu rukovođenja i komandovanja kada su smene tako česte, ali ne cure precizne informacije o intrigama. Izvesno je da postavljenje Gerasimova svakako nije neka rutinska aktivnost, već posledica borbe za prevlast.
Jasan znak da se za dominaciju izborila konzervativna struja generala rođenih 1950-tih godina jesu odluke o reorganizaciji ruske vojske, usredsređene na formiranje novih strategijskih komandi i velikih jedinica. Biće puno novih formacijskih mesta za generale i pukovnike, i kao da je magla rata prikrila stvarne probleme ruske vojske na taktičkom nivou – pre svega nedostatak podoficira i oficira na nivou do bataljona.
Pomenuta ZVO biće podeljena na dve nove oblasti – Lenjingradsku i Moskovsku, kao što je to bilo do 2010. godine kada su objedinjene pod zajedničku komandu. Ruska vojska ima još tri takve oblasti – Južnu VO, Centralnu VO i Istočnu VO i strategijsku komandu severne flote. To su najviše organizacijske strukture vojske, a niže su armije i samostalne brigade, divizije vazdušnih snaga i protivazdušne odbrane, jedinice flote.
U svakoj od 12 ruskih armija formiraće se po jedna mešovita avijacijska divizija i po brigada armijske avijacije. Očigledno, divizije koje su do sada bile direktno potčinjene komandama vojnih oblasti sada će da se pretpočine armijama koje su u praksi komandovale frontovskom avijacijom tokom borbenih dejstava u Ukrajini. Za ostvarenje novog organizacijskog modela moraće se formirati tri nove komande avijacijskih divizija, osam bombarderskih pukova, jedan lovački puk i šest brigada armijske avijacije.
Moramo da kritički pogledamo na takvo rešenje koje potpuno podređuje rad avijacije u korist armija, bez prostora za izvođenje samostalnih dejstava po dubini protivnika. Cenimo da je slabost rada ruske avijacije u ratu u velikoj meri povezana sa njenim podređenim položajem, koji se svodi na zadatke podrške u zahvatu fronta gotovo isključivo po pozivu. Sada se takav položaj avijacije formalizuje, prepotčinjavanjem iz vojnih oblasti u armije.
Nije jasno kako će se tehnikom i ljudima popuniti sve te avijacijske jedinice jer ratni gubici su visoki, a dinamika nabavke novih letelica prespora. Tokom ratne 2022. u ruske jedinice primljeno je samo 27 novih borbenih aviona – 10 frontovskih bombardera Su-34M, sedam lovaca Su-35S i četiri Su-30SM2, i šest aviona nove generacije Su-57, koji su u početnoj fazi uvođenja u naoružanje.
NUKLEARNA TRIJADA
Ambicije da se poveća broj velikih jedinica dovele su do odluke da se pet brigada mornaričko-desantne pešadije preformira u pet divizija. Formiraće se tri komande motostreljačkih divizija (po našoj terminologiji mehanizovanih), od toga dve u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, kao stalne snage u delovima Ukrajine koji su prisajedinjeni Rusiji. U Donbasu su do sada delovali 1. korpus u Donjckoj oblasti i 2. korpus u Luganskoj oblasti i oba sastava su od početka ove godine potčinjena ruskoj vojsci, odnosno Južnoj VO. To je samo formalna potvrda stvarnog stanja, jer su štabovi tih sastava bili popunjavani oficirima koji su dolazili na privremeno postavljenje uglavnom iz Južne VO i njenih jedinica.
Zatim, još sedam mehanizovanih divizija dobiće se preformiranjem sedam brigada, a VDV koja je do sada imala dve desantno-jurišne divizije ubuduće će imati četiri. Za Kareliju, na osetljivom delu teritorija na severu, formiraće se armijski korpus preorijentisan prema dvema budućim članicama NATO-a – Finskoj i Švedskoj.
Jedna od tema kojom se bavio ruski Generalštab je formiranje velikih artiljerijskih sastava kao rezervi za vatrene udare na pravcima na kojima se preduzima ofanziva. Zato će se formirati pet artiljerijskih divizija u sastavu vojnih oblasti i brigade velike vatrene moći, odnosno dalekometne artiljerije.
Predviđen je rast vojske na 1,5 miliona ljudi za popunu starih i novoformiranih jedinica. Predsednik Putin je u prvom govoru pred generalima na početku nove godine rekao da se mora analizirati taktika i iskustva NATO jer je to savez koji koristi vojni potencijal protiv Rusije.
Poruke sa predsedničkog nivoa su jasne – vojska se priprema za sukob sa NATO, indirektan kao do sada ili možda direktan ako se prilike promene. Zato nema ograničenja u finansiranju ruskih vojnih potreba, produžiće se sa rastom vojnog potencijala, ali nuklearna trijada (interkontinentalne rakete, strategijski bombarderi i podmornice) biće, kako Putin kaže, garancija suvereniteta.
