Nakon pola godine borbi za Soledar i Bahmut Rusi su nadomak ostvarenja želje da zauzmu ta dva mesta. Taj odsek fronta poveren je grupi “Vagner” (“muzikantima”) i oni su zajedno sa donbasovcima vodili teške borbe. Ukrajinska vojska je istrajavala u nameri da odbrani svaki pedalj zemlje, po svaku cenu. U borbama tokom novembra i decembra gubici su bili visoki, a na odbrambene položaje uvedene su jedinice iz Hersonske oblasti, oslobođene nakon ruskog povlačenja. Zatim, tu su bataljoni popunjeni desničarima, strancima, rezervne brigade i sve ostalo što se prikupilo, od graničara do policije, svrstano u jedinice veličine čete i voda.
“Muzikanti” su bili tvrdi, polako su bušili odbranu. Za bolje razumevanje situacije preporučujemo film “Najbolji u paklu”, propagandni rad grupe “Vagner” iz oktobra prošle godine o tome kako oni vide nemilosrdni rat protiv Ukrajinaca. Kao koscenarista potpisani su lično vlasnik “Vagnera” Jevgenij Prigožin i jedan od komandanata koji je u međuvremenu poginuo. Film obrađuje odnose dve strane u ratu u “džentlmenskom” maniru bez propagandnih fraza – bela (ruska) i žuta (ukrajinska) strana bore se u ulicama nekog grada bez milosti jer je takav posao.
“Muzikanati” žele da ostave snažan utisak profesionalizma bez mržnje. Kada su ruski mediji 9. januara objavili da je odbrana Soledara masovno dezertira, Prigožin je izjavio da se ukrajinska vojska hrabro i časno bori i potvrdio da se front nije slomio. Kao i do sada, ukrajinske snage povlače se kada su pred zatvaranjem u kotao (uz izuzetak Marijupolja, gde nisu imali šanse da se probiju) i odlaze na novu liniju odbrane. Rat se nastavlja.
NOVOGODIŠNJI PAKET ZA UKRAJINSKU VOJSKU
Pitanje svih pitanja za ukrajinsku vojsku je redovan dotur materijalno-tehničkih sredstava (kako se to zove u našoj vojsci) iz NATO-a. Ako izvori presuše, odbrana nema šanse. Ali politika je ćudljiva rabota i, nakon završnih nedelja prošle godine, u prvim danima 2023. pokrenuti su točkići mehanizma NATO podrške, svašta je obećano za naredne nedelje. Lista novog, vrlo izdašnog paketa američke vojne pomoći rekordna je po vrednosti. Ali to su procenjene cene polovne robe, pa treba imati rezervu koliko su realne.
U pogledu iskrenosti političke podrške, važna novina je da se prvi put šalje složeni borbeni sistem američke proizvodnje kakav ima američka oružana sila, a ne neki ostaci inventara iz dve dekade borbe protiv terorizma. Simbol američkog stava je obećanje da na front dolazi 50 savremenih borbenih vozila pešadije M2A2 ODS Bredli, sredstva koje je solidno naoružano i zaštićeno. Uz vozila dolazi – 250.000 metaka kalibra 25 mm za glavni adut Bredlija M242 – Bušmaster koji brzinom paljbe od 100 d 300 metaka u minuti ima efikasan domet do 3000 m. Na svakom Bredliju su dva lansera vođenih protivoklopnih raketa TOW i deo američkog poklona je 500 raketa. One su i ranije dolazile do ukrajinske vojske, ali na prenosnom lanseru na tronošcu i na terenskim vozilima Hamvi. Osim Amerikanaca kod kojih je Bredli masovno sredstvo mehanizovane pešadije, ta vozila koriste u Saudijskoj Arabiji i Libanu, a uskoro 62 komada dobiće Hrvatska vojska. Prva stižu ove godine i to varijanta M2A2 ODS, kakve će dobiti ukrajinska vojska.
Ako dalje gledamo novu američku pomoć, biće tu i 100 komada starih, ukrajinskoj pešadiji već dobro poznatih borbenih vozila M113 koja ne pružaju visoku zaštitu i bitnu vatrenu podršku, ali su korisna za prevoz do linije fronta što i jeste njihov zadatak. Zatim, dolazi još 55 borbenih vozila klase MRAP koja su na točkovima i pružaju zaštitu od pešadijske vatre i mina, divizion od 18 samohodnih haubica M109A6 kalibra 155 mm i municija – 70.000 parčadno-rušećih projektila, 1200 kasetnih sa protivoklopnim minama i 500 vođenih Ekskalibur. Tu je i 36 haubica 105 mm sa 95.000 projektila. Nije to kraj liste, ali želeli smo da pokažemo da se Pentagon brine da naoruža jednu brigadu ukrajinske vojske i da je to poruka ostalima iz NATO-a da slede primer. Do sada su Amerikanci dali pomoć Ukrajini u vrednosti – kako god da se računa – većoj od ruskog godišnjeg vojnog budžeta. Mnogo su uložili, i otvorena je stara tema šta se radi na istočnoj strani Atlantika. Sada se očekuje da i ostali partneri prelome da daju tehniku koja nije već godinama u skladištima ili je barem reč o primercima naoružanja koje koriste i aktivne jedinice darodavca.
Tako su iz Nemačke obećali za prvi kvartal primopredaju 40 borbenih vozila pešadije Marder za jedan ukrajinski bataljon, a Šveđani obećavaju svoj prestižni komad naoružanja – samohodne haubice Arčer kalibra 155 mm, oruđe koje je zasnovano na ugradnji vučne haubice FH 77 kakvu ukrajinska vojska već ima na kamionu Volvo zaštićenom pancirnim pločama. Domet takvog oruđa je standardan za NATO haubice 155 mm sa cevi dužine 52 kalibra – do 30 km za klasične projektile i 40 km sa projektilima sa generatorom gasa. Šveđani su ponosni da njihov Arčer sa američkim vođenim projektilom M982 Ekskalibur može da dosegne čak 50 km i precizno pogodi cilj. Ukrajincima se takva municija dostavlja preko američke pomoći, obično po nekih 500 komada u svakom od paketa.
TENKOVSKO PITANJE
Jedna tema koja treba da se prelomi u nekima od važnih članica NATO-a u predstojećim danima, a vrlo je važan znak u doslednosti podrške, jeste odluka da li će poslati tenkove u Ukrajinu. Naime, do sada je vojna pomoć bila u ruskim tenkovima. Da li će Ukrajina sada dobiti tenkove napravljene u članicama NATO-a? Nije to nova tema, ali prošle godine je kao glavni argument da se ne žuri sa preoružanjem na NATO tehniku bila činjenica da je ukrajinskim posadama potrebno vreme za preobuku. Zato se činilo racionalnim potezom poslati tenkove T-72 iz Poljske, Češke i Slovačke i T-55 iz Slovenije.
Sada se razmatra odluka da se nešto konkretno preduzme, i niz zemalja složno su pritisnule Nemce da do kraja januara odobre slanje Leoparda 2. Autorska prava na taj tenk su njihova, rezervni delovi i održavanje takođe podrazumevaju podršku nemačkih firmi. Izvor može da bude Poljska, koja ima 247 komada i može u prvu ruku da prosledi na front 100 tenkova varijante A4 izrađenih osamdesetih godina. Neki su modernizovani, ali većina nisu i to je fond za ukrajinske tenkovske jedinice, ako Berlin dozvoli. Sama Poljska se odlučila za prelazak na američke Abramse i južnokorejske.
Političke korake pritiska na Nemačku preduzela je i Francuska. Zato je i pitanje zašto ne pošalje svoje tenkove? Odgovor je da ih ima premalo jer su tri dekade unazad u Parizu cenili da konvencionalni rat nije realan rizik i sveli su svoj inventar na samo 222 tenka Leklerk. Za poređenje – bez ulaska u analize o popuni ljudima, obučenosti i podršci u održavanju – Vojska Srbije ima čak 277 tenkova M-84, T-72B1MS i T-72M.
I Britanci razmišljaju o pitanju tenkova i eventualnoj pošiljci dela iz svog skromnog inventara od 227 Čelindžera 2. Ogradili su se i pustili u medije procene da tenkovima trebaju remont i modernizacija, ali i kod njih se premišlja o tome da se pošalje u Ukrajinu ono što se sada ima.
Rat guta tenkove i Rusi se trude da podignu proizvodnju i postignu 300–400 tenkova za godinu. Kada su na početku rata u Ukrajini viđene gomile uništenih tenkova, otvorena je stara priča o tome da je njihovo vreme prošlo. Zanemareni su ostali elementi procene: od slabosti rukovođenja i komandovanja u ruskoj vojsci, preko loših odluka i nedostatka sadejstva do propusta u pozadinskim službama. Kasnije je tenk došao na svoje mesto u ratu i pokazao se kao nezamenjivo pokretno sredstvo vatrene podrške, ako se pametno koristi. Ruske fabrike se trude da obezbede nove T-90M Proriv, modernizovane T-72B3 nove modifikacije sa pojačanom zaštitom i aktivnom i pasivnom u skladu sa iskustvima iz realnih borbi. Remontni zavodi još od proleća prošle godine rade na ubrzanom dovođenju u stroj starih tenkova koji su čuvani za svaki slučaj ili dok se ne pronađe neko ko će da plati za njih.
Ukrajinci su se oslonili na ono što su imali, ali se potrošilo. U zimu su ušli sa mršavim bataljonima jer ono tenkova što je ostalo mora na remont i bezbroj popravki. Sada se nadaju da će brzo dobiti tenkove iz NATO-a.
Emotivni problem za Nemce možda će biti oznake tenkova jer je želja ukrajinskih tenkista da stave krstove nalik Vermahtovim iz Drugog svetskog rata. Kod Nemaca zakon brani korišćenje nacističkih simbola, i mada to nije prepreka za pružanje pomoći, vrlo loše izgleda u medijskoj slici rata kada se vidi takav neonacizam na terenu.
