Za jedne je izdajnik, za druge heroj. Jedni bi da ga strpaju na doživotnu robiju, drugi da mu dodele Nobelovu nagradu za mir. Edvard Snouden je obelodanio neslućene razmere američkog prisluškivanja i nadgledanja, doveo u nezgodnu situaciju Belu kuću i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu, izazvao žestoke rasprave o privatnosti podataka i postao svetska zvezda
Visoki zvaničnik američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Rik Ledžet opisao je nekadašnjeg službenika vlade SAD Edvarda Snoudena kao „čoveka koji je ukrao ključeve kraljevstva“. Ledžet je zadužen za procenu štete koju je danas najtraženiji Amerikanac napravio „Velikom bratu“.
Naime, od 1,7 miliona tajnih dokumenata koje je Snouden snimio (od toga je do sada objavljeno 58.000), 31.000 sadrži podatke od „izuzetnog značaja“ za NSA. Tu su pedantno nabrojani predmeti interesovanja Agencije, ali i njene slabe tačke i propusti. Drugim (Ledžetovim) rečima, Snouden sada poseduje „mapu puta“ koja otkriva „snagu i slabosti američke obaveštajne zajednice“.
Edvarda Džozefa Snoudena svet je upoznao u junu ove godine kada su u javnost procurila tajna dokumenta koja svedoče o postojanju velikog broja tajnih projekata nadziranja u režiji američke vlade, kao i dokumenta koja pokazuju da su SAD sprovodile hakerske napade širom sveta, između ostalog i tokom sastanka G20 u Londonu 2009. Usledile su pikanterije o prisluškivanju na relaciji Bela kuća–Bundestag i same kancelarke Angele Merkel, koje su uzdrmale odnose SAD i Nemačke…
Otkrivši i da je NSA redovno obmanjivala Kongres ne navodeći u svojim izveštajima o kom se nivou špijuniranja u Americi radi („Skupljamo više digitalnih podataka o komunikacijama Amerikanaca, nego što to činimo kod Rusa“) Snouden je izazvao i trvenja u američkom političkom vrhu i glavobolju Baraku Obami.
NSA je pre par godina angažovala Snoudena kao službenika preduzeća „Buz Alen Hamilton“, privatne firme koja je imala ugovor sa Ministarstvom odbrane. Edvard Snouden je kao dete državnih službenika i bivši tehnički asistent u CIA imao dovoljno dobar pedigre da bi sedeo u kancelariji NSA na Havajima. Za ovog tihog mladića, večito zagledanog u kompjuter (kako ga opisuje njegova majka), bio je to rajski posao na rajskom ostrvu. Dok nije otkrio razmere nadziranja privatne komunikacije, tj. telefonskih razgovora i elektronske pošte pojedinaca, kao i društvenih mreža u SAD, ali i u drugim zemljama od strane američkih tajnih službi, a sve u okviru „bezbednosnog“ programa zvanog PRISM. Sakupio je dokazni materijal, šefu rekao da ide na kraći odmor i 20. maja odleteo u Hong Kong. Sredinom juna „Gardijan“ objavljuje prva dokumenta koja, najblaže rečeno, kompromituju najveću, najskuplju i najmoćniju obaveštajnu agenciju na svetu, a najmanje se očekivalo da će izvor tih podataka na sopstveni zahtev da otkrije svoj identitet, svestan rizika koji to sa sobom nosi.
Zbog svoje hrabrost i motiva naišao je na veliku podršku u svetu. Edvard Snouden je, pod parolom „biću zadovoljan ako bar za trenutak razotkrijem tajne zakone, nepravedna pomilovanja i neodoljivu izvršnu moć koja upravlja svetom koji volim“, doveo u pitanje ne samo svoj već i status, ugled i fizički opstanak svoje porodice.
Dok je za jedne izdajnik, drugi ga proglašavaju herojem, poredeći ga sa Danijelom Elbergom, nekadašnjim vojnim analitičarom korporacije „Random“, koji je omogućio da „Njujork tajms“ 13. juna 1971. objavi takozvane Pentagonske papire (the Pentagon Papers) što je doprinelo da se promeni odnos američkog javnog mnjenja prema Vijetnamskom ratu. Do sada je dobio nagradu „Dojavljivač godine“ koju su ustanovile nevladine organizacije u Nemačkoj, kao i priznanje „Sam Adams Associates“, grupe „zviždača“ (bivših službenika i špijuna), koje mu je lično uručio bivši analitičar CIA Rej Mekgaven, a profesor sociologije iz Švedske Stefan Svalvors ga letos ga je nominovao za Nobelovu nagradu za mir. Najprestižniji svetski listovi stavili su ga u trku za ličnost godine, a fascinacija Snoudenom nije mimoišla ni filmsku industriju – epizoda kultne animirane serije „Saut park“ u kojoj se Erik Kartman zalaže za njega, bila je najgledanija od svih ikada emitovanih, a za 19. septembar sledeće godine najavljena je premijera igranog filma Poverljivo: Priča Edvarda Snoudena. Producenti obećavaju da će biti napeto i uzbudljivo.
Predsednik SAD Donald Tramp psuje, besni i otvoreno preti Iranu ratnim zločinima ako ne otvori Ormuski moreuz. Njegov ultimatum ističe u sredu u dva sata ujutru po srednjeevropskom vremenu. Pojedini američki političari smatraju da je „poludeo“
Pre nego što je sazvao sednicu Saveta odbrane premijer Mađarske Viktor Orban razgovarao je s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem
U akciji spasavanja američkog vojnika koji se katapultirao iz aviona učestvovale su „desetine aviona“, naveo je predsednik SAD Donald Tramp
Američki F-15 oboren je na jugu Irana, a potraga za nestalim pilotom traje. Iran nudi nagradu za hvatanje pilota, dok je pilot A-10 spašen nakon spasilačke misije. Bela kuća potvrđuje da je predsednik Tramp obavešten
Nemačka doživaljava zatvaranje katoličkih i protestantkih crkava, dok se otvaraju džamije i crkve drugih religija
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
