Svet

Ukrajina–Krim

Kozaci i NATO

Zabrinjavajuća je činjenica da se u Crnomorskom regionu, u relativno mirnim okolnostima, nagomilavaju razne vojne organizacije, održava se veliki broj vojnih vežbi i toliko pažnje poklanja raznim oblicima međunarodne vojne saradnje

Kozaci i NATO 1
SPORENJE: Ratni brod ruske crnomorske flote

Državni odnosi između Rusije i Ukrajine poslednjih meseci pogoršani su zbog društveno-političke situacije na Krimu. Moskva se protivi održavanju vojnih vežbi ukrajinske armije sa zapadnim vojnim savezima i snagama, poput NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država, dok Kijev traži od Rusije da obustavi podršku akcijama koje ugrožavaju ukrajinski suverenitet i zahteva da Moskva počne sa pripremom izmeštanja Crnomorske flote iz Sevastopolja na Krimu.

Pitanje buduće bezbednosne stabilnosti Krima direktno je povezano sa ambicijama prozapadnog "narandžastog" političkog bloka u Kijevu da Ukrajinu integriše u NATO i otvorenom protivljenju Rusije da se severnoatlantska alijansa proširi na Istok, na republike bivšeg Sovjetskog Saveza. Osim što za Krim postoji interes u birokratskim fasciklama Moskve i Kijeva, na samom ukrajinskom poluostrvu za svoja prava bore se čak tri zainteresovane strane – Rusi, Ukrajinci i krimski Tatari. I dok se turisti odmaraju na obali Krima i uživaju u ambijentu helenoorijentalnih ostataka, u poslednjih godinu dana dolazi do pojedinačnih međuetničkih konflikata, a u sasvim ozbiljne probleme uključene su i polumilitantne grupe sa pomalo romantičnim nazivima: "kozaci zaštitnici pravoslavlja" i "tatarski askeri", drevni krimsko-tatarski islamski ratnici.

POVETARAC: Krajem prošle nedelje na Krimu i u Odeskoj i Nikolajevskoj oblasti završena je vojna vežba u okviru programa Partnerstvo za mir i armije Sjedinjenih Američkih Država, takozvani Si briz–2008 (Morski povetarac), manevri koji se od 1997. godine gotovo svakog leta održavaju u Ukrajini, na Crnom moru. Ove godine učestvovali su predstavnici iz 16 zemalja, uglavnom iz Zapadne Evrope i bivših sovjetskih republika, a sa naših prostora učestvovala je Makedonija. Za vreme održavanja vojne vežbe Si briz–2008, Kijev je posetila nemačka kancelarka Angela Merkel koja je izjavila da će podržati težnje Ukrajine za učlanjenje u NATO, ali nije precizirala kada. Merkelova od Ukrajine pre svega očekuje saradnju u organizovanju transporta energenata, nafte i gasa, u Evropu iz Kaspijskog regiona. Kao i gotovo svake godine, protiv manevara Si briz–2008 organizovane su demonstracije protivnika integracije Ukrajine u NATO i saradnje sa armijom SAD.

Odmah nakon toga, krajem prošle nedelje u Sevastopolju, gde se nalazi Ruska crnomorska flota, održana je proslava Dana ruskih pomorskih snaga. To je četvrto slavlje takve vrste u poslednja tri meseca, povezano sa Crnomorskom flotom, što se u ukrajinskim državnim krugovima tumači kao "demonstracija vojne sile od strane Rusije".

U kontekstu zategnutih odnosa Rusije i NATO-a zbog mogućeg proširenja na Istok, međunarodnu javnost je prošle nedelje najviše iznenadila informacija da je na severnom Barencovom moru u Novorosijsku održana vojna vežba ruske mornarice i NATO-a pod nazivom Severni orao–2008, kao deo programa Rusija-NATO.

Kozaci i NATO 2

KOZACI I ASKERI: Kako pišu ukrajinski analitičari bliski državnim strukturama u Kijevu, nakon samita NATO-a u Bukureštu, u aprilu ove godine, evropske članice Alijanse nisu odobrile Akcioni plan Ukrajine i Gruzije za ulazak u NATO, ali su podržale njihovu težnju za integracijom, što je uticalo na Kremlj da se odluči za primenu agresivnijih metoda kako bi sprečio širenje NATO-a u sferu svojih interesa. Jedno od sredstava, pišu ukrajinski izvori, jeste relativizacija teritorijalne pripadnosti poluostrva Krim u Ukrajini, u čemu bi posebnu ulogu trebalo da imaju i kozačke organizacije. Niz organizacija kozaka i njihovih atamana na Krimu uključeno je u podizanje svesti o posebnosti Krima i organizuju akcije protesta protiv održavanja zajedničkih vojnih vežbi sa NATO-om, poput Si briza. Ove akcije, navodno koordiniše Savez kozačkih vojski Rusije, a podržava ih Pravoslavna crkva moskovskog patrijarhata u Ukrajini.

Međutim, poznate su i činjenice da se legalni kozački pokreti na Krimu ne koriste uvek u legalne svrhe. Jedan od najvećih društvenih problema na Krimu nakon raspada SSSR i povratka na te teritorije krimskih Tatara, jeste i nemogućnost repatrijacije nekada nacionalizovane zemlje. Po uzoru na kozake, a u strahu od raznih vrsta pritisaka, krimski Tatari su takođe počeli da se organizuju u tradicionalne ratničke skupine, takozvane askere (vidi antrfile "Kozački zakoni"). Procenjuje se da prisustvo stranih armija i vojno-političkih organizacija, poput Crnomorske ruske flote i NATO-a, garantuje bezbednost na Krimu, ali da razne tradicionalne poluvojne grupe, kao kozaci i askeri, mogu isto tako uticati na pogoršanje opšte bezbednosne situacije na tom poluostrvu, koje je zbog geografskog položaja kroz istoriju bilo interesantno uticajnim državama (vidi antrfile "Romantičan Krim").

MALI STRAHOVI: Pomalo je zabrinjavajuća činjenica da se u Crnomorskom regionu, u relativno mirnim okolnostima, nagomilavaju razne vojne organizacije, održava veliki broj vojnih vežbi i toliko pažnje poklanja raznim oblicima međunarodne vojne saradnje. Početkom jula u Rusiji, nedaleko od granice sa Gruzijom, održane su vojne antiterorističke vežbe ruskih snaga bezbednosti pod nazivom Kavkaz 2008, upravo u periodu pogoršanja bezbednosne situacije u Abhaziji i Južnoj Osetiji. U to vreme u Gruziji je održana međunarodna vojna vežba pod nazivom Brzi odgovor–2008, u okviru programa Partnerstvo za mir, u kojoj su učestvovali predstavnici armija Sjedinjenih Američkih Država, Gruzije, Ukrajine, Azerbejdžana i Jermenije. Slične vojne vežbe Gruzija je sa Turskom organizovala u aprilu. Prošle godine samo u Ukrajini organizovano je sedam međunarodnih vojnih vežbi.

Očigledno je da su planovi NATO-a da u Crnomorski region integriše važne države poput Ukrajine i Gruzije, a reakcije Moskve svedoče da Rusija pomalo strahuje od toga da će izgubiti strateške pozicije u sferi svojih tradicionalnih interesa. Sudeći po državnim saopštenjima, i Kijev strahuje da bi zbog interesa velikih sila Ukrajina mogla da se suoči sa teritorijalnon podelom. Sve aktuelnije je i pitanje "energetske bezbednosti", što je popularan izraz za pružanje nove vrste sigurnosti u svetu koja se odnosi na obezbeđivanje energenata, prvenstveno nafte i gasa, bez kojih nijedna savremena država ne može ostvariti rast ekonomije i privrede, a glavni naftovodi i gasovodi sa Istoka na Zapad vode preko Crnomorskog regiona. Takođe, ne treba imati iluziju da se zategnutost odnosa između Zapada i Moskve može porediti sa periodom hladnog rata. Činjenica da je Rusija prošle nedelje učestvovala u vojnim vežbama sa NATO-om na Barencovom moru govori u prilog tome da osim "zveckanja oružjem", ne treba očekivati ozbiljniji sukob, čak je u budućnosti moguća i bliža saradnja između zemalja članica severnoatlantske alijanse i Rusije. Nažalost, najviše štete od strateških odmeravanja između Zapada i Moskve trenutno imaju manje države sa podeljenim društvima, kao što su Srbija, Ukrajina i Gruzija.

Kozački zakoni

Nakon Drugog svetskog rata 1944. godine Staljin je optužio krimske Tatare za kolaboraciju sa nacistima, zbog čega je došlo do njihove masovne nasilne deportacije u istočne delove SSSR, najviše u Uzbekistan. Većina krimskih Tatara u izgnanstvu sve vreme je težila povratku na Krim, što im je omogućeno tek 1989. godine u predvečerje raspada SSSR, kada se početkom devedesetih na Krim vratilo oko 200.000 krimskih Tatara.

Po povratku u praotadžbinu, krimski Tatari tražili su od ukrajinskih vlasti zemlju, zbog čega su izbili prvi lokalni međuetnički sukobi. Ni gotovo dve decenije nakon njihovog povratka i osamostaljivanja Ukrajine nije donet odgovarajući zakon o povratku i podeli zemlje, a analitičari smatraju da lokalne vlasti, pa i Kijev, takve odluke ne donose jer bi povratak imovine Tatarima bio veliki finansijski teret za državu. Zbog takve politike, krimski Tatari, koji su u izgnanstvu toliko čekali na povratak, prisiljeni su da bespravno zauzimaju placeve i često žive u nehumanim uslovima, bez krova nad glavom i zaposlenja.

Postoje i drugi zakonski akti koji ne doprinose harmoniji međunacionalnih i međuverskih odnosa na Krimu: reč je o nekoliko ukaza predsednika Ukrajine o obnavljanju tradicionalnog pokreta kozaka koji je stvorio mogućnost legalnog organizovanja tradicionalnih kozačkih skupina. Međutim, sudeći po pisanju ukrajinskih nezavisnih medija, uz očuvanje tradicije, kozačke organizacije bave se i pružanjem usluga lične zaštite, da bi u nekim slučajevima, po potrebi, postajale i "privatne armije" lokalnih krimskih, uglavnom proruski orijentisanih biznismena, koji često vrše pritisak kako Tatari ne bi dobili zemljište u atraktivnim predelima turističke zone poluostrva.

Problem povratka zemljišta krimskim Tatarima i pojave paramilitantnih kozačkih pokreta krajem prošle godine, pokrenuli su pitanje u organima samouprave krimskih Tatara, parlamentu – kurultaju i vladi – madžilisu, da i oni traže mogućnost očuvanja svoje vojne tradicije, preko pokreta takozvanih askera. Takva ideja nastala je nakon sukoba Tatara sa policijom u Simferopolju na Krimu krajem prošle godine, kada su protestovali sa zahtevom da im se vrati zemlja, kao i da im se obezbedi plac za izgradnju džamije. U sukobima je učestvovalo oko hiljadu pripadnika "raznih vidova policije", u tom broju, navodno, i kozačke organizacije, a u demonstracijama je bilo ranjeno sedam Tatara.


Romantičan Krim

Prema popisu iz 2001. godine, Autonomna Republika Krim broji nešto više od dva miliona stanovnika, a tri najveće etničke grupacije na Krimu su Rusi (58 odsto), Ukrajinci (24 odsto) i krimski Tatari (12 odsto).

Istorija Krima protkana je velikim interesovanjem raznih naroda za poluostrvo, primamljivo, pre svega, zbog svog geografskog položaja i klime. U VI i V veku p. n. e. Krim su naselili Grci, emigranti Elade, o čemu danas svedoče ostaci arhitekture koji privlače turiste. Krštenje Kijevske Rusije 988. godine počelo je upravo na Krimu, koji je tada bio pod jurisdikcijom Vizantije, nakon osvajanja grada Korsun (bivši Hesones), gde je navodno, zvanično bio kršten Vladimir Veliki. Krim su tokom istorije naseljavali Tavri, Skiti, Grci, Goti, Rimljani i Tataro-Mongoli, a mešavinom svih tih naroda nastao je etnos krimski Tatari, koji se islamizovao pod uticajem Osmanske imperije, i koji je zbog jezika i islama ostao u bliskom odnosu sa Turskom. U XIV veku stepski predeli između Krima i tadašnjih zemalja Rusije postali su utočište za Slovene i Tatare koji nisu hteli da priznaju nijednu vlast i u toj zoni stvoren je temelj kozačke vojske. U početku su to bili tatarski kozaci islamske veroispovesti, da bi kasnije bila stvorena hrišćanska kozačka vojska. Te dve horde stvorile su zajedničku vojsku zaporoških kozaka. Ruska imperatorka Katarina II 1783. godine anektirala je Krim i od tada počinje njegov privredni i ekonomski procvat. Do XIX veka krimski Tatari predstavljali su više od 90 odsto populacije Krima.

Na početku XX veka na Krimu je bila stvorena još jedna romantična autonomija – Sovjetska Socijalistička Republika Tavridi, koju su boljševici proglasili 1918. godine, ali je trajala samo mesec dana, jer su rukovodstvo streljali nemački vojnici. U Drugom svetskom ratu Krim je okupirala nacistička Nemačka. Administrativno pitanje poluostrva Krim predsednik Hruščov je rešio pri reviziji granica SSSR 1954. godine, pripojivši ga sovjetskoj republici Ukrajini.

Iz istog broja

Planetarna turneja Baraka Obame

Od mladog senatora do državnika

Duška AnastasijevićAntrfile: Lea Kirsch

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu