Svet

SAD – Predsednički izbori u znaku korone

Kampanja destruktivnog ludila 2

ODLAZAK PACIJENTA, POVRATAK PREDSEDNIKA: Video-šou Donalda Trampa

fotografije: tanjug ap photo

Kampanja destruktivnog ludila

Rasni nemiri, pandemija virusa korona, nepristojna debata predsedničkih kandidata bez presedana, predsednik koji najavljuje da neće priznati eventualni poraz, predsednik zaražen virusom korona – kampanja za predsedničke izbore u SAD koji će se održati 3. novembra stalno dobija nepredvidive obrte. Za sada kandidat demokrata Džozef Bajden ubedljivo vodi ispred republikanskog predsednika Donalda Trampa

Za "Vreme" iz Severne Dakote

Prva izborna debata – a po svemu sudeći i poslednja između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena – bila je prekretnica u dugačkoj istoriji te forme predizbornog nadmetanja. Uprkos političkim strastima i oštrim rečima, predsednički kandidati su se do sada ipak uvek držali osnovnog reda: da ne pričaju neprekidno uglas, da ne viču, da puste suparnika da bez prekida govori u vremenu koje mu je dodeljeno, da uvažavaju novinara koji moderira, da ne budu nepristojni i bezočni. No, sada je Tramp tu gde jeste, pa su i nepisana pravila postala drugačija. Onima u Srbiji koji su još od devedesetih izloženi mentalnom zagađenju radikalskih televizijskih nastupa, sigurno se Tramp u ovoj predsedničkoj debati dojmio kao dominantan i moćan, a kako istraživanja javnog mnjenja potvrđuju, takva je ocena i onog procenta glasača koji su se već opredelili za njega.

Ostali, koji čine većinu, smatraju da je takvo napuštanje normi ne samo pitanje lošeg ukusa i nevaspitanja, nego i opasan presedan jer unižava sve učesnike i dovodi u pitanje mehanizme čitavog izbornog procesa. Najuticajnija liberalna komentatorka i novinarka Rejčel Medouz smatra da je čitava ta predstava verbalnog nasilja imala za cilj da publici ogadi i debate i političku pozornicu, da demorališe glasače da izađu na izbore i u krajnjem ishodu umanji i javni interes i učestvovanje javnosti u političkim borbama. Pored toga, Trampovo nadmeno ignorisanje i pristojnosti i dogovorenih pravila debate trebalo je da demonstrira i njegov prezir prema tome što on mora da odgovara na nečija pitanja i da se bori za nečije simpatije, jer mu se sa njegove pozicije moći čini prirodnim da je njegova uvek poslednja, nepodnošljiva mu je već i sama situacija ravnopravnog razgovora.

Drugi liberalni komentatori smatraju da se Tramp neprimereno agresivno ponašao namerno, kako bi Bajdena onemogućio da jasno izloži svoje ideje, da bi ga stalnim prekidanjem isprovocirao i naveo da kaže nešto pogrešno ili napravi neki gaf. Bajden je poznat po gafovima, zna se da je kao dete mucao, pa mu se i danas desi da zamucne, a onima koji su se izborili sa mucanjem neuporedivo je teže da tečno govore ako ih se stalno prekida. Međutim, Bajden nije pravio značajne greške u koracima, nije bio uzdrman, nije rekao ništa neprimereno, uspeo je da kaže dosta toga što je nameravao, i sve u svemu je delovao pristojno. Većina ispitanika je posle debate rekla da je Bajden "pobedio". Malo ispitanih je promenilo mišljenje o kandidatima, ali zato su dobrovoljni prilozi izbornoj kampanji demokrata u satu nakon debate dostigli neverovatnih 3,8 miliona dolara, a tokom naredna 24 sata skoro 40 miliona, što je do sada nezabeleženo.

Komisija koja radi na pripremama i moderiranju predizbornih debata najavila je promene kako se ne bi ponovila situacija sa prvom debatom, a među promenama je predviđeno i isključivanje mikrofona kandidatu koji nije na redu da govori.

Kampanja destruktivnog ludila 3
BLAM I SRAM: Donald Tramp i Džozef Bajdenfoto: tanjug ap photo


KLJUČNI MOMENTI DEBATE

Osim neprijatnog ukusa koji je posle debate većini ostao u ustima, najdublji utisak su ostavila tri momenta. Prvi je što Tramp nije bio spreman da osudi beli suprematizam, već je, na poziv voditelja i Bajdena da to učini, rasističkoj grupi Proud Boys poručio, otprilike, "povucite se… i čekajte dalje naredbe". Posle nekoliko dana opiranja i izvrdavanja, dok su Proud Boys uveliko slavili i štampali majice sa svojim logom i Trampovim rečima, Tramp je pod ogromnim pritiskom, i nevoljno, ipak rekao da ih ne podržava (baš).

Drugi važan momenat u debati je bio kada je Tramp Bajdenu upao u reč, i dok je ovaj govorio o svom sinu vojniku koji je relativno mlad umro od raka, aktuelni predsednik SAD je počeo da govori o Bajdenovom drugom sinu koji je navodno izbačen iz vojske zbog toga što je narkoman. U Americi je velika greška u koracima ako ne kažete da ste zahvalni vojniku koji je služio svojoj zemlji i ako roditelju ne izjavite saučešće zbog smrti deteta, no nije naročito cenjeno ni ako u istom dahu roditelju u lice iznesete zlobnu laž o drugom detetu, jer Hanter Bajden nije izbačen iz vojske zato što je bio narkoman.

Treći ključni momenat je što je čitav poslednji segment debate Tramp iskoristio da podriva izbore, odnosno da razrađuje temu koju već više nedelja nameće u svakoj prilici. Pre četiri godine je rekao da neće prihvatiti izborne rezultate ako ne pobedi, a danas ponavlja da ako ne pobedi, to znači da su izbori "namešteni". Na pitanje da li će da prizna poraz, Tramp redovno odgovara sa "videćemo šta će se dogoditi…". Od kada je postalo jasno da će ovaj put zbog pandemije virusa korona mnogo više ljudi hteti da glasa putem pošte, Tramp je počeo da govori o "neviđenoj prevari i nameštaljci". Zakoni su u različitim državama različiti, ali u principu je glasačima dostupna mogućnost da traže da im se glasački listić pošalje i da ga u specijalnoj koverti popunjenog pošalju poštom nazad pre završetka izbora.


PREDSEDNIČKI DRŽAVNI UDAR U NAJAVI

Do sada nikada nije bilo dokaza o izbornim prevarama tokom ovog procesa koje bi na bilo koji način mogle da utiču na rezultate izbora. O tome najbolje svedoči trenutno ključni primer "prevare": u nekom potoku u Pensilvaniji pronađeno je "sedam" bačenih glasačkih listića, za koje je naknadno utvrđeno da su se tamo našli zbog nečije greške, a ne zbog sabotaže izbornog procesa. Ipak, čini se da je nemali broj glasača počeo da sumnja u regularnost izbornog procesa. Na njih Tramp računa ako na mestima sa puno glasačkih listića koji stižu poštom rezultati ne budu odmah poznati. Motivisane pristalice i jedne i druge strane spremne su da izađu na ulice i demonstriraju. Novija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da danas, za razliku od pre nekoliko godina, trećina Amerikanaca ne veruje da je nužno da se odustane od nasilnih sredstava u ostvarivanju političkih ciljeva. Situacija može da postane opasna.

Kolumnista "Vašington posta" Majkl Gerson piše: "Ispostavilo se da u američkom izbornom sistemu ima zabrinjavajuće mnogo sivih zona i ne postoji neka instanca koja bi mogla da presudi u slučaju spora, pa onaj ko bezobzirno krši demokratske norme lako to može da zloupotrebi. Čini se da Tramp namerava da dovede u pitanje glasačke listiće koji stižu poštom i da raspolaže sredstvima da to učini." Gerson piše da se Tramp u slučaju poraza sprema da kaže kako se dogodila ogromna izborna prevara, da dovede u sumnju rezultate u ključnim državama i da nikada ne prizna da je poražen. Njegov strateški cilj nije izborna pobeda nego obezvređivanje rezultata izbora i održavanje na vlasti pomoću prevare, pa izgrađuje mehanizam za primenu svog "destruktivnog ludila". "Lako se može se dogoditi da budemo svedoci predsedničkog državnog udara usmerenog protiv američke demokratije", zaključuje Gerson.

Kampanja destruktivnog ludila 4
KO SE BOJI KORONE JOŠ: Melanija i Donald Tramp i njegova kandidatkinja za
sutkinju Vrhovnog suda Ejmi Koni Baretfoto: tanjug ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«


ŠTO GORE, TO BOLJE

Agencija "538" (nazvana prema broju izbornih elektora u SAD) koja prikuplja sva relevantna istraživanja javnog mnjenja Trampu trenutno daje 20 odsto šanse da pobedi. Već nedeljama Bajden vodi daleko ubedljivije nego Hilari Klinton na prošlim predsedničkim izborima. Događaji se odvijaju brzo, ali treba pomenuti i da nije prošlo mnogo vremena otkad je "Njujork tajms" počeo da objavljuje u nastavcima podatke iz Trampove poreske prijave u kojima stoji da je godinama prijavljivao ogromne gubitke, toliko velike da je na osnovu njih dobijao povraćaje poreza, u jednoj prilici gotovo 100 miliona dolara. Taj povraćaj je osporen i oko njega se vodi sudski proces. Tramp je dobijao tolike velike poreske olakšice da ili uopšte nije plaćao federalni porez na dohodak, ili je plaćao smešno male sume, mnogo manje od onoga što plaćaju, na primer, vozači autobusa ili učitelji. Sudske prijave su spremne i čekaju trenutak kada ga više neće štititi predsednički imunitet.

Više se ne krije da republikanski izborni štabovi imaju čitave bataljone pravnika spremnih da po potrebi ulažu i neosnovane pritužbe na izborni proces ne bi li se stvorila percepcija haosa. Što gore, to bolje, jer onda sudovi dolaze na red i stvar može da se zavlači sve do presude Vrhovnog suda.

Sat vremena nakon što je umrla sudija Vrhovnog suda, ikona američke levice i borbe za ženska prava Rut Bajder Ginzburg, republikanci su najavili da njeno mesto u Vrhovnom sudu mora odmah da se popuni jer će izborni haos koji navodno čeka Ameriku morati da razreši upravo Vrhovni sud. Sudije Vrhovnog suda biraju se doživotno.

Kandidatkinja za mesto Rut Ginzburg je Ejmi Koni Baret, katolikinja pouzdanih konzervativnih nazora. Da bi dostojno proslavili njenu kandidaturu, organizovan je skup u dvorištu Bele kuće kojem su prisustvovali ključni ljudi u administraciji i ugledni republikanci. Proslava je nastavljena i u zatvorenim prostorijama. Prema sada već ustanovljenom običaju na republikanskim okupljanjima, retko ko je nosio masku, stolice su bile poređane veoma blizu, ljudi u publici su se došaptavali, a kasnije i srdačno pozdravljali i grlili. Mere predostrožnosti su već odavno u SAD postale stvar političkog opredeljenja: demonstrativno odbijanje tih mera povezano je sa junačenjem i busanjem u grudi Trampa i njegovih pristalica i istovremeno treba da signalizira da je situacija sa pandemijom u najboljem redu i pod kontrolom. Kao što kaže novinar MSNB-a Kris Hejz: ignorisanje kovid virusa je zvanična republikanska politika.


ZARAŽENI PREDSEDNIK

Proslava je bila poslednjeg septembarskog vikenda. Narednog utorka je održana debata predsedničkih kandidata. U sredu je Trampova bliska saradnica Houp Hiks, koja ga svuda prati, osetila prve simptome kovida, a u sredu uveče je dobila pozitivan rezultat testa. U četvrtak je Tramp – dakle, znajući da je bio u dužem bliskom kontaktu sa osobom obolelom od kovida (pravilo je da se svako ko je bio u takvoj situaciji izoluje na deset dana) – otišao na večeru sa skoro stotinak donatora koji će pomoći njegovoj izbornoj kampanji u zatvorenom prostoru, bez distanciranja i maski. U petak po podne je otišao u bolnicu gde je potvrđeno da se zarazio virusom korona, a u subotu pre podne je njegov lekar rekao da Tramp "danas nije primao dodatni kiseonik". Broj zaraženih iz njegovog okruženja je popriličan, zasad znamo za Melaniju Tramp, dva senatora, bivšeg guvernera koji ga je pripremao za debatu, jednog univerzitetskog dekana i bivšu savetnicu koji su bili na proslavi u Beloj kući, menadžera njegove kampanje, a to je najverovatnije tek početak.

Kao uvek do sad, zvanična obaveštenja iz službi Bele kuće su veoma nepouzdana i zakasnela. Novinari su prvi otkrili da je Houp Hiks bolesna i sada pokušavaju da dođu do jasnije slike o tome kojim redom su se stvari odvijale i ko je sve bio izložen virusu, do koje mere su Tramp lično i njegovo okruženje bili neodgovorni. Dok Trampov lekar izbegava jasne odgovore na novinarska pitanja (ne treba brkati tog lekara sa timom koji se u bolnici brine o Trampu), sva je prilika da neće biti moguće da se zaustavi priliv nezvaničnih, ali često sasvim pouzdanih informacija.

Američki mediji su objasnili da ukoliko Tramp podlegne virusu korona, Ustav predviđa da na njegovo mesto dođe potpredsednik Majk Pens. Ukoliko se ispostavi da je i Pens zaražen i da nije u stanju da obavlja predsedničke dužnosti, sledeći na redu je "spiker" u Predstavničkom domu, a to je Nensi Pelosi iz Demokratske stranke. Kako bi odagnao sve sumnje i uneo život u svoju izbornu kampanju, Tramp je već u utorak na svom Tviter nalogu pustio dramatičan video kako u helikopteru sleće ispred Bele kuće i vraća se na dužnost. Scena hepienda, kao u nekom holivudskom filmu.


IRONIČNI ZAOKRET

Izbori će biti održani 3. novembra, a novoizabrani predsednik će stupiti na dužnost 20. januara 2021. godine. Kasno je da se Trampovo ime povuče sa glasačkih listića i ono će tu ostati kakvo god da bude njegovo zdravstveno stanje.

U međuvremenu je glasanje počelo. U mnogim državama je moguće da se glasa nedeljama unapred i na samim biračkim mestima i putem pošte. Ponegde se odmah prebrojavaju listići pristigli poštom, a ponegde prebrojavanje počinje tek po zatvaranju biračkih mesta. Izveštaji sa terena zasad govore da je odziv ogroman, mnogo veći nego ranije u tom "ranom" periodu glasanja. Svi su pokazatelji da su ti rani glasači demokratski, što govori u prilog mogućnosti uverljive Bajdenove pobede. To je, kao što komentatori koji naginju demokratama danima uglas ponavljaju, jedina sigurna brana protiv svih planova da se stvari namerno zakomplikuju i dovede u pitanje ishod koji je u skladu sa voljom birača. Dodatni ironični zaokret je to što zbog senatora koji su u karantinu republikanci trenutno nemaju potrebnu većinu da Ejmi Baret imenuju u Vrhovnom sudu.

Iz istog broja

Nagorno-Karabah – Rat između Jermenije i Azerbejdžana

Regionalni sukob sa globalnim odjekom

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu