Svet

Klima

Kamen gladi, gnev i jara 2

SUŠA: Polje suncokreta u Francuskoj

foto: ap photo

Kamen gladi, gnev i jara

Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva

U koritu reke Elbe izronila je vekovima stara poruka upozorenja iz 1616. godine, uklesana u kamen poznat kao “Hungersteine” ili “kamen gladi”, koja glasi: “Ako me vidiš, plači”. “Kamenje gladi” je, zapravo “hidrološki orijentir”, koji izviri samo kada je nivo vode veoma nizak, uz kratak zapis o posledicama velike suše: loša žetva, glad siromašnih ljudi.

Kamen gladi obeležava istorijske suše. Trenutna evropska suša se opisuje svakako kao istorijska, naučnici iz Evropske opservatorije za sušu čak su rekli da je na putu da bude najgora u poslednjih 500 godina.

Kako piše “Politiko”, najnovija mapa Evropske opservatorije za sušu predstavlja more crvene i narandžaste boje: 47 odsto Evrope je označeno bojom upozorenja na sušu, što znači da zemljište ima deficit vlage, a još 17 odsto bojom upozorenja na pripravnost, što znači da je vegetacija u toj oblasti pogođena sušom.

Glavne reke u Nemačkoj, Italiji i Engleskoj – Rajna, Po i Temza su ovog leta “suviše suve, preniske i pretople”, što ostavlja posledice na divlje životinje, privredu i ljude. Vodostaj na Rajni je negde oko polovine uobičajenog nivoa za ovo doba godine, ali kako je preneo “Dojče vele”, na njenom gornjem i srednjem toku teretni brodovi moraju da nose manju težinu kako bi bili sigurni da se neće nasukati, što je transport na reci učinilo pet puta skupljim.

RAJNA POLUPLOVNA

Kamen gladi, gnev i jara 3
OSEKA: Rajna;…foto: ap photo

Zbog problema snabdevanja duž Rajne, energetska kompanija Uniper saopštila je da će biti pogođena proizvodnja u dve elektrane na ugalj, za koje se Nemačka nada da će pomoći da se spreči zimska (gasna) kriza električne energije. I hemijski gigant BASF je upozorio da iz istog razloga ne može isključiti smanjenje proizvodnje. Agencija Mudis procenjuje da proizvođači hemikalija trpe štetu zbog niskog nivo vode i smanjenog kapaciteta barži na glavnom plovnom putu koji povezuje industrijska središta Švajcarske i Nemačke sa Severnim morem, što dodatno opterećuje lance snabdevanja, nanosi štetu i povećava troškove u, na primer, Švajcarskoj, koja dobija veliki deo nafte preko Rajne.

U severnoj Italiji mesecima nije bilo značajnijih padavina, a snežne padavine su ove godine smanjene za 70 odsto, što je rezultiralo sa manje vode od otapanja. To je dovelo do toga da je ovog leta skoro tri metra ispod nultog vodostaja “kralj reka” Po, Virgilijava fluviorumrex, koja je kroz istoriju bila vitalno transportno čvorište, a sada predstavlja osovinu industrijskog razvoja, ali i poljoprivredno srce Italije, s obzirom da se uz njene obale uzgaja više od polovine svinja i goveda u ovoj zemlji.

Kamen gladi, gnev i jara 4
…poljoprivredno dobro u Italiji;…foto: ap photo

Zbog suše opisane kao najgore u poslednjih 70 godina, koja preti da opustoši 25 odsto teritorije, italijanska vlada je proglasila vanredno stanje u pet severnih regiona – Emiliji-Romanji, Lombardiji, Pijemontu, Venetu i Furlaniji-Julijskoj krajini. Kompanija Enel je morala da zaustavi “mnoge” svoje generatore.

I ukrasne fontane u Milanu su zatvorene jer voda jednostavno isparava brže nego što pada, piše pod naslovom “Tiho teče reka Po” Tobijas Džons, autor knjige Po: Elegija za najdužu reku Italije. Pored Poa, inače, živi oko trećina italijanskih stanovnika (17 miliona ljudi).

Reke u Holandiji postale su plitke, zbog čega je unutrašnja plovidba bila ograničena ili paralizovana. Čuveni holandski nasipi, koji su često napravljeni od treseta, štite poljoprivredu i domove u niskim delovima zemlje u vremenima kada je vode previše, ali, paradoksalno, ove strukture su na ekstremnoj vrućini takođe u opasnosti jer treset može da se zapali.

VATRENO PUSTOŠENJE

Kamen gladi, gnev i jara 5
…Srbija, isušeno jezero Čonoplja;…foto: darko vojinović / ap photo

Prema rečima evropskog komesara za životnu sredinu, okeane i ribarstvo, “suše su postale naša letnja realnost”.

Učestalost i trajanje suša porasle su u svetu za skoro trećinu od 2000. godine, kaže se u jednom izveštaju Ujedinjenih nacija. Iako suše predstavljaju samo 15 odsto prirodnih katastrofa, one su ubile 650.000 ljudi između 1970. i 2019. Više od 10 miliona ljudi umrlo je zbog velikih suša u poslednjih 100 godina. Meteorološke službe Španije, Bugarske, Nemačke, Švajcarske, Francuske i Italije registrovale su u julu nenormalno visoke temperature vazduha. Čak i u Velikoj Britaniji, koja se nalazi severno od svojih kontinentalnih suseda, termometar je 19. jula pokazao rekordna +40,2 °C. Evropska opservatorija za sušu saopštila je da su rekordno niske stope padavina zabeležene u Sloveniji (sedam odsto, antirekord za 50 godina) i Belgiji (osam odsto, antirekord za 137 godina), zatim u Francuskoj, u kojoj se reka Loara u pojedinim delovima svela na potok, Poljskoj i Holandiji.

Služba za satelitsko praćenje u Evropskoj uniji saopštila je da je Francuska u poslednja tri meseca dostigla najviši nivo zagađenja ugljenikom od 2003. godine zbog požara koji su uništili više od 48.000 hektara šumskih resursa. Nažešći požar, koji je besneo na jugozapadu Francuske, naterao je hiljade ljudi da napuste svoje domove.

Kako pokazuju statistike, ugroženi su zdravlje i životi Evropljana. U Italiji je zbog izuzetno visoke temperature u prvoj polovini jula zabeležen porast mortaliteta za 21 odsto u 33 grada. Španski mediji izveštavali su o više od 2.000 umrlih u julu zbog vrućina. “Ekonomist” piše da je ovogodišnja vršna temperatura, od 40,3°C, znatno viša nego što je bila tokom najsušnijeg leta u Engleskoj 1976. i da je verovatno zbog ekstremne vreline tokom 150 dana bez kiše, ili sa samo malo kiše, u poslednje dve nedelje jula bilo 3000 smrtnih slučajeva više od očekivanog broja.

Požari su se brzo širili kontinentom, uništavali su velike delove šuma, staništa divljih životinja. U Evropi ekstremne vrućine, suša i požari nanose ozbiljnu štetu ekosistemima ugrožavajući biodiverzitet. Španska nevladina organizacija SEO Birdlife procenila je da bi nedavni šumski požari u nacionalnom parku Donjana mogli da pogode do 77 ugroženih vrsta. Služba EU za praćenje atmosfere Kopernikus (CAMS) saopštila je da je 2022. godine napogubnija aktivnost šumskih požara u jugozapadnoj Evropi besnela u Portugalu. U Italiji je, na vrhuncu krize, zabeleženo pet požara dnevno, a za obnovu izgubljenih šumskih površina biće potrebno najmanje 15 godina. U Bugarskoj se dnevno izdavalo na desetine požarnih alarma.

ENERGETSKA ZAMKA

U Poljskoj je presušivanje reka pretilo da se pretvori u velike nestašice struje, pošto osnovu njenog energetskog sistema čine termoelektrane na ugalj, koje zahtevaju velike količine vode za hlađenje.

U Francuskoj, glavna energetska kompanija EDF bila je prinuđena da obuzda proizvodnju struje u nuklearkama za 23 odsto u prvoj polovini 2022, u poređenju sa 2021, da se ne bi preko dozvoljenih granica podigla temperatura reka iz kojih se hlade. Iz istog razloga, jedna od tri nuklearne elektrane u Švajcarskoj morala je da smanji proizvodnju.

Magazin “Politiko” piše da vrućina i suša snažno pogađaju evropske energetske sisteme pogoršavajući ionako opasnu situaciju dok se kontinent bori sa gasnom krizom i eksplozijom cena električne energije. Zbog niskog nivoa reka i jezera, proizvodnja hidroenergije u zapadnoj Evropi pala je za 20 procenata u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa prosekom, kaže Glen Rikson, šef evropske analize električne energije u S&P Globalu. Norveška bi mogla da ograniči izvoz električne energije u Evropu nakon što je vlada, pod pritiskom visokih cena energije, odlučila da da prioritet obnavljanju ispražnjenih rezervoara umesto da nastavi proizvodnju električne energije.

Potrošačke cene u Britaniji su u ovoj godini do juna porasle za 9,4 odsto, delimično i zbog tržišta energije. Toplotni talas je primorao građane Velike Britanije da troše dodatnih 110 funti mesečno (135 dolara) na račune za energiju, zbog velike upotrebe klima uređaja. Prema OECD-u, inflacija cena energije u Britaniji iznosi 57 odsto, u poređenju sa 42 odsto u evrozoni. Britanska vlada pokušava da visokim cenama ograniči korišćenje energije. Do sada je odlučila da pomaže uglavnom davanjem dotacija domaćinstvima, sa dodatkom nacionalne beneficije za najsiromašnije, za razliku od zemalja poput Nemačke, koja je smanjila carine za gorivo.

Ograničenja u snabdevanju, zajedno sa porastom potražnje za električnom energijom dok ljudi uključuju klima uređaje, doprinose rastu cena struje, koje su u Francuskoj i Nemačkoj dostigle nove rekorde.

GLADNA GODINA

U julu je Zajednički istraživački centar Evropske komisije predvideo da će zbog suše i žege prinosi kukuruza, suncokreta i soje biti smanjeni od osam do devet odsto. Površine zasejane kukuruzom, suncokretom i krmnim usevima smanjeni su u nizu zemalja za čak 45 do 90 odsto.

U nizu evropskih zemalja predviđa se i smanjenje prinosa krompira, pirinča, pšenice, mahunarki, šećerne repe, bundeve, jabuke i kruške čak za 15 do 50 odsto. Francusko Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će žetva kukuruza biti skoro 20 odsto niža nego 2021, prinosi meke pšenice manji za četiri odsto, durum pšenice za 14 odsto nego prošle godine. To će verovatno uticati na tržište, s obzirom da je Francuska do sada bila četvrti po veličini svetski izvoznik pšenice.

U Nemačkoj, u kojoj se žetva žitarica 2022. odvijala uglavnom prema planu, prinosi pšenice biće manji za oko 10 odsto, ali usevi koji stižu kasnije tokom godine, kao što su krompir i šećerna repa, mogli bi biti pod posebnim rizikom i zbog toga bi mogli koštati više.

U Rumuniji, čijih je oko 75 odsto teritorije pogođeno sušom, očekuju da će se prinos kukuruza smanjiti za čak 35 odsto. U Italiji će suša smanjiti prinos pirinča do 30 odsto, što može dovesti do poskupljenja. U Belgiji, sunce je “ispržilo” krompir i sasušilo pasulj.

Britanski poljoprivredni proizvođači ukazuju na neizbežnost nestašice povrća i voća. U istočnoj Francuskoj i u Španiji suši se grožđe i očekuje se pad proizvodnje vina. Španski ministar poljoprivrede Luis Planas, na primer, rekao je kako očekuje da će cene biljnog ulja, koje već rastu zbog rata u Ukrajini, što utiče na proizvodnju suncokreta, ostati visoke ako berba maslina u njegovoj zemlji strada.

Španiji možda nisu nepoznata toplija leta po evropskim standardima, ali ona je zbog šumskih požara u prvih sedam meseci ove godine izgubila područje više nego dvostruko veće od Singapura i suočava se sa jarom koja, po izveštaju “Dojče velea”, ugrožava prinos avokada i maslina. I francuski i italijanski proizvođači maslinovog ulja takođe su pogođeni. Suša je ugrozila zalihe maslinovog ulja što bi moglo da podigne cene za čak 50 odsto, prenosi “Gardijan”.

Kamen gladi, gnev i jara 6
…jezero pored Budimpeštefoto: ap photo

Neki farmeri u Nemačkoj su već morali da hrane stoku iz zaliha izdvojenih za zimu, pošto nisu u mogućnosti da pokose svežu hranu sa ugar-polja. Stočari u Francuskoj takođe kažu da se pašnjaci, ključni za ishranu njihovih stada, suše, što stvara pritisak na proizvodnju mleka, putera i kajmaka. Ovog leta će svaka krava u proseku dati 1.000 litara mleka manje nego inače, navodi francuski poljoprivredni sindikat. Smanjenje proizvodnje mleka zbog nedostatka vode i stočne hrane očekuje se i u Belgiji i Rumuniji. U istočnoj Mađarskoj je štete zbog suše pretrpela i proizvodnja meda.

San onih koji Evropu zamišljaju kao obećanu zemlju u kojoj teku med i mleko, ovih letnjih noći pretvara se u košmar.

DUST BOWL NEKAD I SAD

No, da ne preteramo, u Africi je ipak stanje mnogo gore. Ujedinjene nacije (UN) kažu u svom nedavnom izveštaju da suša pogađa Afriku više nego bilo koji drugi kontinent. Više od 18 miliona ljudi suočeno je sa teškom glađu u Etiopiji, Somaliji i delovima Kenije, koje su imale padavine manje od proseka četiri uzastopne godine, što je imalo razarajući efekat na poljoprivredu i proizvodnju hrane, upozorio je FAO. Afrički rog doživljava najgoru sušu u poslednjih 40 godina.

Možda ne greše oni koji ovu sušu porede s olujnom prašinu zvanom Peščana posuda (Dust bowl). Taj izraz je upotrebljavala američka štampa pišući o širokom području koje obuhvata četiri američke ravničarske države srednjeg zapada SAD: Oklahomu, Teksas, Arkanzas i Misuri, koje je 1930-ih bilo opustošeno olujama prašine. Ojađeni farmeri bežali su od bede i bolesti jer su ih tukle i prašinom zavejavale oluje i kosile epidemije boginja, gripa i gljivične bolesti pluća zvane “dolinska groznica”, a zbog dugova jurili poverioci.

Da bi tokom Velike depresije preživeli na ne tako plodnoj, lakim plugovima razoranoj preriji, koja je tokom 19. veka bila ispaša i nije bila pogodna za ratarsku obradu, doseljenici su izoravali sve više i više zemlje koja je tokom dugotrajne suše bila spržena i izložena eroziji vetra. Tako je ekonomska depresija, u kombinaciji sa neadekvatnom obradom zemlje i neuobičajeno visokim temperaturama, naterala dva miliona ljudi da 1930-ih napuste svoj komad devastirane zemlje u južnim ravnicama i masovno krenu dalje na zapad. Više od pola miliona njih je otišlo u Kaliforniju, gde su ih nazivali “Oksis”, mileći da su svi oni iz Oklahome. Džon Stajnbek je njihovo bolno iskustvo pretočio u roman Plodovi gneva, a Džon Ford je snimio kultni film istog naslova.

Vrela suša ovog leta podsećala je na tu istorijsku epizodu, uglavnom po tome što je dala pečat pretvaranju u oblak prašine ranije već dobrano pokopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Za vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, ne može se sa sigurnošću reći da su u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela.

Jer, mere koje se preduzimaju podsećaju na gašenje tog požara sifonom za špricer: u delovima na jugu Engleske proglašena je suša i uvedena su ograničenja upotrebe baštenskih creva i prskalica; u Španiji je, zbog gotovo potpunog odsustva kiše, zabranjeno punjenje bazena, pranje privatnih automobila i zalivanje bašta. Zbog suše, sada nije uvek moguće tuširati se na plaži u Malagi. Neproverena koalicija zelenih i socijaldemokrata u Berlinu bacala je fatvu na ruski gas, a skidala je sa uglja, do juče proglašavanog ubicom planete. Oni koju su ga tada još koristili, tretirani su kao maloletnici koji puše.

Da bi pokazala primer kako se štedi energija na hlađenju leti, da bi je bilo za grejanje zimi, neka nemačka ministarstava odlučila su da rashlađuju klimatizovane prostorije (samo) na 26 stepeni i da na prozore postave reflektujuće folije, da odbijaju zrake sunca, a i da blešte i pokazuju svima kako se to radi. A čule su se i preporuke sportskim centrima da uvedu tuširanje hladnom vodom. Način hlađenja vrućih glava nije pronađen.

Letnja jara polako jenjava, od Svetog Ilije sunce je sve milije, ali u vazduhu visi pitanje da li će nakon vrelog leta uslediti tmurna jesen, pa zima masovnog nezadovoljstva. Povećavaju se računi za energiju i cene hrane. To dodatno povećava probleme sa inflacijom u Evropi i preti da podstakne nezadovoljstvo baš u trenutku kada se na jesen naziru višestruki izbori.

Ovog leta, piše “Politiko”, izbijali su talasi štrajkova radnika zbog rastućih troškova. U Španiji, organizacija poljoprivrednika ASAJA najavila je demonstracije za sledeći mesec rekavši da viši troškovi proizvodnje u kombinaciji sa nižom proizvodnjom zbog suše stvaraju “neodrživu situaciju”. U Francuskoj, koja doživljava najgoru sušu od 1958, jedno istraživanje je pokazalo da je skoro 80 odsto ljudi zabrinuto zbog suše, a 70 odsto, uključujući više od polovine pristalica predsednika Emanuela Makrona, reklo je da vlada ne čini dovoljno u borbi protiv klimatskih promena.

U Nemačkoj, koju londonski “Ekonomist”, uz naslovnu stranu jajeta iz koga se kljunom probija nemački crni orao (!?), opisuje kao “pospanog džina koga je probudila ratnohuškačka politika gospodina Putina”, borbu protiv toplotnog Armagedona zakomplikovalo je smanjenje isporuka gasa iz Rusije i skupi zaokret u energetskoj politici.

To vođenje rata pomoću sankcija često podseća po stilu na odgovore Bore Todorovića u filmu Balkan ekspres na pitanje “Jesi li muzičar?” “Jesam.” “A jesi!?” “Ne, nisam. Rekao sam da nisam…” U Britaniji i Italiji su pale vlade, u Italiji raste radikalna desnica. Londonski “Ekonomist” stanje u Britaniji opisuje naslovom “Leto nezadovoljstva” i podnaslovom “dok se zemlja bori s visokim cenama i temperaturama, izgleda da se država raspada”.

U anketi agencije Blumberg, Lorens Bune, francuski državni sekretar za evropska pitanja, kaže da je najveći ekonomski rizik sa kojim se danas suočava svet, a posebno Evropa – energetska i prehrambena kriza. Prvo, ogroman rast cena čini energiju i hranu nedostupnim za mnoge ljude, ne samo za siromašne, već i za nižu srednju klasu. Druga posledica biće veći rizik od gladovanja na Bliskom istoku i u Africi, i rizik nestašica energije ne samo ove zime, već i sledeće.

Ovo povećava rizik od društvenih turbulencija u Evropi. Na Bliskom istoku i u Africi videli smo, kaže Lorens Blumbergu, “arapsko proleće” pre oko 10 godina i znamo kako je to dovelo do mnogih političkih i društvenih turbulencija.

Iz istog broja

Demografija, razvoj i politika

Tajvanska kanasta

Zoran Stojanović

Ukrajinski front

Težak pozicioni rat

Aleksandar Radić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu