Između srpa i čekića

Prošlog petka u prestonici Dagestana (susedna Republika Čečenija u Ruskoj Federaciji), u Mahačkali, ubijen je generalni direktor državne Radio-televizije Dagestan Mahomedgadži Abašilov. Automobil direktora Radio-televizije Dagestana izrešetali su za sada nepoznati napadači, a ruski državni mediji smrt Abašilova povezuju sa njegovim profesionalnim angažmanom.

Istog datuma, u noći između četvrtka i petka, u Moskvi u svom stanu brutalno je ubijen dopisnik Prvog kanala ruske državne televizije 32-godišnji Iljas Šurpajev, koji je rodom takođe iz Dagestana. Kavkaski novinar ubijen je nožem, a ubice su – kako prenose ruski mediji – podmetnule požar kako bi prikrile tragove surovog ubistva. Ruski istražni organi saopštili su da su najverovatniji motivi ubistva novinara Šarpajeva bili lične prirode.

Pre samo nedelju dana u Ukrajini je završen sudski proces protiv ubica novinara Georgija Gongadzea. Ovaj slučaj je početkom dvehiljaditih pokrenuo masovne proteste, koji su doveli do „narandžaste revolucije“ u Kijevu u jesen 2004. godine. Prema prošlonedeljnoj presudi, urednika internet izdanja „Ukrajinska pravda“ Gongadzea ubili su, a zatim obezglavili, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine.

Sve ove činjenice govore o visokom riziku kome je izložena novinarska profesija na prostoru bivših sovjetskih republika, bez obzira na to da li novinari rade za domaće ili strane medijske kompanije i bez obzira na to da li su u pitanju postkomunističke države koje se smatraju više ili manje demokratskim.

RUSIJA I SEVERNI KAVKAZ: Za nešto više od godinu dana u Ruskoj Federaciji ubijena su tri poznata novinara čije je profesionalno angažovanje bilo povezano sa izveštavanjem o Čečeniji i Severnom Kavkazu: pomenuta dva ubistva novinara koji su iz Dagestana i koji su izveštavali o kriznim zbivanjima na Kavkazu, kao i ubistvo ruske novinarke Ane Politkovskaje, koja je ubijena u oktobru 2006. godine u Moskvi, i navodno, čije se ubistvo povezuje sa njenim profesionalnim angažovanjem i analizom ljudskih prava u Čečeniji. Rusko tužilaštvo tvrdi da je uhapšeno desetinu osumnjičenih, među kojima su i aktivni i bivši saradnici Ministarstva unutrašnjih poslova i ruske službe bezbednosti, da je u ubistvo umešan organizovani kriminal povezan sa Čečnijom, a finaliziranje procesa ubicama Politkovskaje najavljuje se u najskorije vreme.

Do završetka svih sudskih procesa teško je bilo šta spekulisati na račun ubistva novinara Abašilova, Šurpajeva i Politkovskaje, osim što se može tvrditi da je bezbednost novinarske profesije u Rusiji, a videćemo i u Zajednici nezavisnih država (bivše članice SSSR) ozbiljno ugrožena (vidi antrfile).

Prošle godine krajem novembra, samo nekoliko dana pre parlamentarnih izbora za rusku Dumu, prebijena su tri novinara moskovskog biroa BBC-ja. Incidenti su se dogodili različitih datuma i na različitim mestima. Sekretar za štampu Svetskog servisa BBC-ja Piter Konors izjavio je da „iako za sada nema informacija da se radi o napadima koji su u vezi sa profesionalnim angažmanom novinara, BBC razmatra i tu mogućnost“. Prvi novinar je saradnik BBC-ja za Centralnu Aziju, koji je navodno pretučen po rasnoj osnovi u moskovskom metrou, drugi je opljačkan i fizički maltretiran, a treći je stradao kada je dobio udarce u glavu dok se vraćao s posla. Svetski servis BBC-ja u svom izveštaju navodi i atmosferu u kojoj se odigralo stradanje novinara, a to je ozbiljna zategnutost političkih odnosa između Londona i Moskve.

MEĐUNARODNA UPOZORENJA: Međunarodni komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je izveštaj za prošlu godinu po kome je Rusija, zajedno sa Irakom i Filipinima, najrizičnija zemlja za rad novinara. U izveštaju te organizacije piše da je „za poslednjih osam godina, od dolaska na vlast Vladimira Putina, u Rusiji poginulo 17 novinara, od čega je 14 ubijeno“, te da je „Rusija država u kojoj se najmanje otkrivaju zločini protiv novinara“. Glavni urednik ruskog glasila „Novoe vremja“ Raf Šakirov izneo je podatak da Rusija zauzima drugo mesto (posle Iraka) po broju ubijenih novinara.

Međunarodna organizacija Reporteri bez granica primećuje stalno pogoršanje slobode govora, a u izveštaju o slobodi medija za prošlu godinu Ruska Federacija je od 169 nadgledanih zemalja čak na 144. mestu. Međunarodne organizacije koje se bave slobodom štampe, kritikuju Rusiju da ima veliki uticaj na medije i da ih monopolizuje.

Na prošlogodišnjem okruglom stolu Saveza novinara Rusije na temu sloboda medija, zaključeno je da svi uticajni informativni TV kanali u Rusiji pripadaju državi ili ljudima bliskim vlasti, te da gotovo polovina ruskih novinara radi u lokalnim medijima koje finansira država. Glava Centra ekstremalne žurnalistike Oleg Panfilov, na istom okruglom stolu, izneo je i statističke podatke o stradanju novinara u Rusiji, po kojima se 11 ruskih novinara još od 1995. godine vode kao „nestali“, od čega je sedam njih nestalo u Čečeniji. Godišnje ruska policija za vreme vršenja dužnosti uhapsi oko 70 novinara.

Međunarodna organizacija Reporteri bez granica kritikuje i vodeće demokratske države, poput Sjedinjenih Američkih Država i država Evropske unije, da se „ponašaju dvolično i neodgovorno“, i da nedovoljno vrše pritisak na Rusku Federaciju i Kinu kada je reč o slobodi medija.

„ŠPIJUNI„: Novinari u tranzicionom periodu postkomunističkih društava, koji traje već gotovo dve decenije, nalaze se između „čekića i nakovnja“. Poseban slučaj su novinari dopisnici stranih medija poput BBC-ja, Glasa Amerike i Radio Sloboda, koji su u bivšim sovjetskim republikama ne samo fizički zlostavljani već često proglašavani „izdajnicima“ ili „špijunima“. Stradanje inostranih korespondenata, a posebno zapadnih medijskih korporacija i mreža, ujedno je i poruka za zapadne vlade o tome kakvo je raspoloženje u društvu prema strancima i pripadnicima drugih naroda i rasa.

Zabrinjavajuća je činjenica da od pritisaka na medije, pa i ubistava novinara, jednako imaju koristi paradržavni elementi, neprijatelji istih tih država i predstavnici organizovanih kriminalnih grupa koji sarađuju sa jednima i drugima, jer se sejanjem straha u javnosti postiže određeni nivo autocenzure u medijima na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, pa i u ostalim postkomunističkim državama u koje spada i Srbija.

Pritisci na novinare u bivšem SSSR

(Slika – NAJNOVIJI U TRAGIČNOM NIZU: Ilijas Šurpajev)

Novinarstvo je još rizičnije u preostalim državama bivšeg Sovjetskog Saveza, posebno u onima koje se smatraju „autoritarnim demokratijama“, kao što je Belorusija ili Turkmenistan. Ni zemlje gde su se odigrale „šarene revolucije“, kao što su Gruzija i Kirgistan, nisu sigurnije za novinarsku profesiju.

KIRGISTAN I UZBEKISTAN: U oktobru prošle godine u gradu Ošu na jugu Kirgistana, iz vatrenog oružja ubijen je poznati novinar uzbekistanskog porekla Ališer Saipov. Urednik novina na uzbekistanskom jeziku „Sijosat“ (Politika) i dopisnik Glasa Amerike Ališer Saipov bio je jedan o retkih novinara u Centralnoj Aziji koji je otvoreno izveštavao o kršenju ljudskih prva u regionu, posebno u Uzbekistanu gde je već gotovo 20 godina na vlasti autoritarni lider Islam Karimov. U intervjuu za BBC, kirgistanski ombudsman Tursunbaj Bakir-ulu izjavio je da, prema izvorima tajnih službi Kirgistana, postoji sumnja da su ubistvo novinara Saipova naručile tajne službe susednog Uzbeksitana.

BELORUSIJA: Za razliku od Međunarodnog komiteta za zaštitu novinara, Reporteri bez granica najrepersivnijim državama za medije smatraju Belorusiju, Turkmenistan i Uzbeksitan. Za vreme vladavine režima predsednika Aleksandra Lukašenka u Belorusiji ubijeno je i nestalo nekoliko opozicionih i nezavisnih novinara. Jedno od najzverskijih ubistava novinara na prostoru bivšeg SSSR je nasilna smrt poznate beloruske novinarke Veronike Čerkasove, koja je krajem 2004. godine u svom stanu u Minsku pronađena sa više desetina uboda nožem.

TURKMENISTAN: U Turkmenistanu je donedavno, do iznenadne prirodne smrti samoproglašenog oca nacije Saparmurata Nijazova Turkmenbaše, internet bio zabranjen, a novinari su bili pod pritiskom vlasti. Polovinom 2006. godine u Turkmenistanu je uhapšena i osuđena na šest godina zatvora dopisnica Radio Slobode Ogulsapar Muradova, navodno zbog nezakonskog nošenja oružja. Novinarka Muradova umrla je u turkmenistanskom zatvoru, a njena porodica bila je izložena pritiscima od strane države.

AZERBEJDŽAN: U Azerbejdžanu je u martu 2005. ubijen jedan od vodećih opozicionih novinara Elmar Huseinov, urednik nedeljnika „Monitor“. Huseinov je svoju novinarsku aktivnost nazivao „partizanskim ratom protiv vlasti Azerbejdžana“, na čijem je čelu već dve decenije porodica Alijev. Međutim, pojedini zapadni mediji sumnjaju da su ubistvo Huseinova mogle da naruče i radikalne opozicione snage, s ciljem da iskompromituju vlast.

GRUZIJA: Početkom novembra prošle godine, zbog protesta opozicije protiv gruzijske vlade i predsednika Mihaila Sakašvilija, u zemlji je uvedeno vanredno stanje. Predsednik Mihail Sakašvili optužio je pojedina sredstva masovne informacije za „poziv na nasilno svrgavanje vlasti“, a policija je prekinula program nezavisnog TV kanala Imedi. Iako se predsednik Gruzije Sakašvili smatra prozapadnim liderom, međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikuju način na koji je postupio sa medijima za vreme protesta opozicije. Ironično je takođe što su upravo tako brutalne mere prema nezavisnim medijima početkom ove godine rezultirale reizborom Mihaila Sakašvilija za predsednika.

UKRAJINA: Od bivših sovjetskih republika jedino se Ukrajina može pohvaliti poboljšanjem stanja slobode štampe, nakon „narandžaste revolucije“ 2004. godine, iako i dalje postoji ogroman pritisak na „sedmu silu“, kako od strane države tako i od strane novih bogataša – oligarha. Ono što još više potkrepljuje činjenicu bolje pozicije štampe u ukrajinskom društvu jeste završetak suđenja ubicama novinara Georgija Gongadzea, u kojim su direktnog udela imali vlada i bivši režim Leonida Kučme. Na blizu 13 godina zatvora osuđena su tri predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine, dva bivša pukovnika i major, dok je još jedan oficir u bekstvu.