Svet

Nemačka – Poplave i politika

Izbori u nevreme 2

SMRTONOSNI POTOP: Erfštat blizu Kelna

fotografije: ap photo

Izbori u nevreme

Poplave u Nemačkoj su odnele na desetine života i napravile štetu koja se meri u milijardama evra. Tako su i u Arvajleru na zapadu Nemačke "stogodišnje kiše" upropastile mnoge živote. Ova tragedija će svakako dominirati kampanjom za savezne parlamentarne izbore koji će se održati krajem septembra

Za "Vreme" iz Dernaua i Bona

Mali traktor vuče cisternu sa pijaćom vodom, brekće dok se serpentinama spušta u dolinu kao sa razglednice. Sa svih strana su okomita brda na kojima se sunčaju redovi vinove loze. Dole, pokraj reke Ar, prostire se selo sa petstotinak kuća. "Ništa više nemam, osim ovoga što imam na sebi", kaže čovek u traktoru. Na sebi ima iznošenu majicu, trenerku i kaljave cipele.

Nekoliko dana posle kobne srede (14. jul) kada je Dernau pogodio potop, selo izgleda kao velika radna akcija. I staro i mlado, i muško i žensko, odeveno je u radne pantalone i duboke gumene čizme, mnoge kupljene tek posle katastrofe. Bageri su raskrčili ulice, traktori odvukli skoro sav upropašćeni nameštaj. Sada ljudi blatnjavi od glave do pete pokušavaju da očiste podrume i prizemlja zgrada.

Ponegde su postavljeni stočići sa flašicama vode i hranom. Neko prolazi selom i svima nudi komad kolača. Vojni i vatrogasni kamioni gamižu putem, helikopteri kruže. Ali su ljudi u svojim kućama mahom prepušteni sebi i prijateljima koji su se sjatili da pomognu. Malo ko ima osiguranje od elementarnih nepogoda, a i oni koji ga imaju će verovatno nedeljama čekati da ih posete procenitelji štete.

Kažu da je inače pitoma rečica Ar u sredu začas postao bujica koja se izlila preko pruge, preko vinograda i groblja do skoro svih kućnih dvorišta. Automobili su završili na terasama, put su zaprečile naslage šuta i stabala. U selu su ostale beskrajne naslage blata. "Mi smo čak imali sreće", kaže nam meštanin koji ovde živi sa suprugom i dvoje male dece. "Dva stepenika su falila da voda iz podruma dođe do prizemlja."

Komšije koje žive malo niže ne znaju da li će ikad više moći da se nastane u svoje kuće. Neke je bujica srušila. Vinari mogu samo kiselo da gledaju svoje grožđe po obroncima, jer je mnogima voda poplavila podrume i hale i neće imati gde da obrade ovu berbu.

Stručnjaci kažu da posle ovakve kataklizme treba oko tri godine da se otkloni krupna šteta i da se obnovi porušeno. I još dve godine da mesta izgledaju uredno. Možda kao na razglednici.

Izbori u nevreme 3
POPLAVE I IZBORNA KAMPANJA: Arvajler;…foto: ap photo


STOGODIŠNJA KIŠA

Te srede je kiša na zapadu Nemačke i u zemljama Beneluksa nemilice padala ceo dan. "Stogodišnja kiša" nije samo fraza koja zvuči bombastično na naslovnim stranama tabloida ili služi kao izgovor političarima. Meteorolozi kažu da dvesta litara padavina po kvadratu u samo nekoliko sati statistički jeste kiša kakva ovde biva jednom u sto godina.

U okrugu Arvajler, koji čine pitoreskna raštrkana mesta, izbrojano je 117 mrtvih. Dok ovaj broj "Vremena" ide u štampu, govori se o još 170 nestalih. Ukoliko se ne radi o nesporazumu – mnogi u prvi mah nisu uspeli da se jave rodbini i prijateljima jer su veze u prekidu – nema sumnje da će u ruševinama, šutu i podrumima biti pronađeno još tela i da će crni bilans biti još crnji.

U susednoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji bilo je 47 žrtava. U Belgiji je stradala najmanje 31 osoba, 70 se vodi kao nestalo. Oluja nazvana Bernd se potom preselila južnije, ka Alpima. Dunav je u Pasauu, na granici Nemačke i Austrije, prevalio vodostaj od osam metara, ali se nije izlio. Sada se u vremensku prognozu gleda kao u sudbinu. Prema poslednjim izveštajima, najgore je prošlo.

Svi važniji političari su izvukli vindjakne iz ormara i u gumenim čizmama se pojavili u Porajnju da daju izjave podrške i obećaju milijarde evra pomoći. Za sada još nisu ubedljivo odgovorili na pitanje kako je moguće da ljudi nisu ranije upozoreni i evakuisani, da su se podavili kao pacovi.

Kataklizma je već prebačena na politički teren. Dva meseca pred izbore za Bundestag, nakon kojih će kancelarka Angela Merkel otići u penziju, uz pandemiju su klimatske promene tema broj jedan. U prvi plan su ih izbacile dramatične slike iz Dernaua i drugih mesta.

Nedaleko odatle, u Zincigu, podavilo se dvanaest štićenika doma za osobe teško zaostale u razvoju. Voda ih je zatekla u prizemlju i nije bilo nikoga ko bi ih odveo na sprat. Drugde su se ljudi utapali u podrumima pokušavajući da spasu šta mogu. Ili ih je ubila struja. Kuće, pogotovu stare skeletne (Fachwerkhaus), koje su vekovima odolevale svakoj poplavi, rušile su se kao lego kocke pod bujicom koja je nosila mostove i puteve.

Izbori u nevreme 4
…Erfštat;…foto: ap photo

U Erfštatu se vodom ispunio kop šljunkare i toliko raskvasio da je pokrenuo masovno klizište. Jedno naselje se survalo u provaliju.

Jedan vatrogasac, koji je sve vreme bio u akciji, pokušao je da objasni reporteru "Vremena" zašto nije bilo evakuacije. "U sredu do pola sedam uveče imali smo petnaestak poziva u našoj oblasti. Ništa posebno, ispumpavali smo nešto vode iz podruma. Već oko pola osam su vozila plutala ulicama. Doslovno je deset minuta činilo razliku između vode do članaka i vode koja nosi sve pred sobom."


KO JE KRIV

Narednih dana je postalo jasno da je štošta škripalo. Čitaoci u Srbiji će se setiti poplava u Obrenovcu iz 2014. godine sa desetinama mrtvih. Kako su tada rekli neki očevici, predsednik Opštine Miroslav Čučković odbijao je da podigne uzbunu da se ne bi "širila panika". Voda je odnela na desetine života, Čučković je prešao u Srpsku naprednu stranku, a za mrtve niko nikad nije odgovarao.

Slično se desilo i u Nemačkoj. Tri, četiri dana pred katastrofu su stručnjaci iz evropskog sistema za rano upozoravanje EFAS nemačkim zvaničnicima precizno predočili da će doći do poplava u dolinama reka Ar i Erft. Dva dana pred potop je Nemačka meteorološka služba najavila istorijsku kišu i poplave. Preko aplikacija za upozoravanje slate su, međutim, protivrečne poruke. Na kraju niko nije evakuisan.

Dok opozicija traži ostavku saveznog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera – mada je pitanje kolika je njegova odgovornost, a kolika lokalnih čelnika i kriznih štabova – urednik naučne redakcije DW Fabijan Šmit u jednom komentaru piše da je traženje žrtvenog jarca pogrešno. "Voda je odnela mostove koji su poslednjih decenija dizani i obnavljani uz poštovanje sveg inženjerskog znanja i znanja o poplavama", piše Šmit. "Gorka istina je da postoje prirodne sile koje su jače od nas ljudi i mogu da udare tako neočekivano i brzo da nema sistema koji nas mogu obavestiti na vreme."

Slučaj je hteo da potop stoleća dođe na dan kada je svega stotinak kilometara zapadno, u Briselu, predstavljan "plan za spas klime" koji su mnogi opisali kao revolucionaran. Ideja je da Evropska unija do sredine veka postane klimatski neutralna – da ne proizvodi više štetnih gasova nego što šume i zelenilo mogu da apsorbuju.

"Revolucija" je dobar opis jer bi takve promene privredu okrenule naglavačke i od svakog građanina zahtevale da promeni navike. Poskupeli bi gas, benzin i avionski letovi, od 2035. godine bi novi automobili išli isključivo na struju, kuće bi morale da se grade drugačije, uvele bi se posebne carine na uvoz čelika, cementa, aluminijuma i đubriva iz manje "zelenih" zemalja…

Prema računici konsultantske kuće Mekinsi, države, preduzeća i privatna lica bi do 2050. godine zarad "klimatske revolucije" morali da ulože fantastičnih 28 biliona evra. Računica kaže da bi se uložene pare brzo isplatile, ali nema sumnje da će biti lomova: nestajaće milioni postojećih radnih mesta, otvaraće se neka drukčija.


DVOSTRUKO VIŠE ELEMENTARNIH NEPOGODA

Još su ulicama zapadne Nemačke plutala beživotna tela kada su novinari postavili biblijsko pitanje: da li je čovečanstvo samo skrivilo ovakav potop? Nijedan ozbiljan naučnik nije na to pitanje mogao da odgovori prostim "da" ili "ne".

"Iz ovog pojedinačnog događaja ne mogu da se izvedu zaključci. Ali možemo da primetimo učestalost ovakvih nepogoda – ovo su sve događaji nezabeleženi u prethodnih sto godina", rekao je meteorolog nemačkog javnog servisa ARD Mark Ajzenman. "Sigurno idu i na konto klimatskih promena. Topli vazduh može da apsorbuje znatno više vodene pare i tako da izbaci više kiše."

Prema nekim podacima, broj ekstremnih nepogoda se u Nemačkoj skoro udvostručio u prethodne tri decenije. Nedeljnik "Špigel" piše da će "katastrofa odrediti naredne sedmice, jer ovo nije događaj koji se može zabašuriti, nije jedna od histeričnih epizoda predizborne kampanje koje traju dva dana".

Prema anketi Politbarometar koju objavljuje javni servis ZDF, nekoliko dana pre ove nedaće je trećina građana označila pitanja klime i životne sredine kao "najvažniji problem u Nemačkoj". Ispred je samo pandemija (50 odsto), a daleko iza pitanje migracija i izbeglica (11), nejednakosti u društvu (10), ekonomije (7), obrazovanja i penzija (po 5).

Doline pod vodom će se, nema sumnje, urezati u sećanje birača i možda voditi njihovu ruku kada u septembru valja zaokružiti partiju kojoj se poklanja poverenje.

Izbori u nevreme 5
…kandidat za kancelara Demohrišćana Armin Lašet;…foto: ap photo


IZBORNA TRKA

Najveće šanse da postane kancelar i dalje ima novi šef Demohrišćana i premijer najmnogoljudnije pokrajine Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašet. Tradicionalno bliski privrednim lobijima, Demohrišćani su pod Angelom Merkel doktorirali na krađi tema drugih partija i ostali jedina prava catch all stranka – ona koja pokušava da se obrati svima istovremeno. Tako se desilo i sa pitanjem klimatskih promena.

Lašetu je na provokativno pitanje da li Demohrišćani ipak čine premalo za zaštitu klime izletelo da se "ne menja politika samo zato što je ovakav dan". A kad "ovakav dan" znači na desetine mrtvih u poplavama, onda to ne zvuči baš kao srećna izjava.

Poslednje ankete Demohrišćanima daju oko 30 odsto glasova, što znači da su se oporavili od bespoštedne borbe koju su za mesto kancelarskog kandidata vodili Lašet i bavarski premijer Markus Zeder. Nakon što su u jednom trenutku bili preuzeli vođstvo u izbornoj trci, Zeleni su pre ovih poplava pali na oko 19 odsto. Slede Socijaldemokrate (16), Liberali (11), Alternativa za Nemačku (10) i Levica (7).

Izbori u nevreme 6
…kandidat za kancelara Socijaldemokrata Olaf Šolcfoto: ap photo


ŠANSA ZA ZELENE

Kada je reč o klimi, jedino stranka Zelenih polaže pravo da kaže "lepo smo vam govorili". Osamdesetih još gomila pacifista, hipika, ljubitelja životinja i prirode, pa i zagovornika pedofilije, Zeleni su odavno postali ozbiljna partija koja se bavi prevashodno pitanjima zagađenja i mira u svetu. Doduše, kad su na vlasti u pokrajinama ili na saveznom nivou (1998–2005), nisu gadljivi na bliske veze sa privredom ni na ratove.

Kako analizira "Špigel", poplava je šansa za Zelene čija je kampanja upala u živo blato kad je prošao talas oduševljenja njihovom kandidatkinjom za mesto kancelara Analenom Berbok, a pojavile su se i optužbe da je plagirala delove svoje knjige i ulepšavala zvaničnu biografiju. Sada Zeleni ne smeju da probude utisak da im katastrofa ide naruku, a ipak moraju da je iskoriste. "To ne znači da su Zeleni puni ciničnih zlih ljudi. Svaka druga stranka bi imala istu računicu", piše "Špigel".

Da bi izbegla optužbu da zloupotrebljava katastrofu, Berbok je odlučila da ne prekida odmor koji provodi na nepoznatoj lokaciji. Za razliku od nje, Lašet i kandidat Socijaldemokrata, vicekancelar Olaf Šolc, dobrano su pokvasili svoje gumene čizme. Naredne sedmice biće i medijsko nadmetanje slikama. Ko izgleda kao da više brine o ljudima? Ko izgleda kao da može da predupredi slične nepogode?

Slično je bilo pred izbore 2002. godine kada su Socijaldemokrate na kraju imale tesnih šest hiljada glasova više od Demohrišćana. Prelomilo je to što je kancelar Gerhard Šreder odmah otišao na mesto poplava na istoku zemlje gde je stradalo dvadesetak ljudi.

Evropsku uniju čeka barem godinu i po natezanja oko plana o zaštiti klime. Uloge su već podeljene i preteruje se na sve strane. Dok aktivisti kažu da planovi ništa ne valjaju, da sve to mora da se uradi radikalnije i brže, predstavnici privrede kukaju da nas čeka sunovrat i traže da sve ide blaže i sporije. U svemu tome će svoje mesto morati da nađe i iduća nemačka vlada, a nije isključeno da će nju činiti upravo koalicija Demohrišćana i Zelenih.

Nema sumnje da će ljudi u Dernauu i drugim poplavljenim mestima ovog puta bolje razmisliti kome da daju glas. "Ovo su sve klimatske promene", kaže čovek koji guli upropašćene tapete u svom podrumu. Pre nekoliko godina je kupio kuću na selu jer u obližnjem Bonu, gde radi, cene nekretnina luduju, a stanovanje postaje pravi luksuz (vidi "Vreme" 1485: "Ko stanuje, vredi"). Epski pobačaj nemačke politike da obezbedi da svako sebi priušti dom vodio je ovog čoveka do doline Ara, gde mu je sada sve poplavljeno.

Prvo se valja snaći za naredne sedmice i mesece. Selom kruže pesimistične glasine da će struja, voda i gas stići tek negde oko Božića. A tada će Nemačka već imati novu vladu.

Iz istog broja

Klimatske promene i trgovinski rat

Ekologija reči

Milan Milošević

Istočnoindijska kompanija i stvaranje modernog sveta (I)

Seme globalnog kapitalizma

Dragan Bisenić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu