Svet

Rusija, Zapad i ukrajinska kriza

Hladni mir 2

GOTOVO: Ukrajinski vazduhoplovni oficiri napuštaju kasarnu kod Sevastopolja...

fotografije: fonet / ap

Hladni mir

Sledi li nastavak trijumfa separatizama započet padom Berlinskog zida, da li nastupa period krize američke svemoći i ko će to sve na kraju da plati. Imididž Rusije na Zapadu sve više podseća na onaj hladnoratovski

Ukrajina je proglasila Krim okupiranom teritorijom, dok su ukrajinski graničari i vojnici napuštali Krim, a Rusi ubrzano uspostavljali kontrolu nad poluostrvom, koje je osvojila još Katarina i knez Potemkin od Tavride, kako se nekada zvao Krim i kako bi neki Rusi da ga sada nazovu.

Agencija Kriminfo je u nedelju 23. marta uveče citirala zamenika predsednika Sovjeta ministara Krima Rustama Temirgalijeva da je Ukrajina smanjila za 50 odsto količinu električne energije koja s kontinentalnog dela ove zemlje ide na Krim, pa je u Simferopolju, Jevpatoriji, Sakiju, Feodosiji i Armjansku isključivana struja.

U ukrajinskoj kompaniji DTEK saopštili su da je isključenje struje privremeno i povezano s remontom dalekovoda LEP od 330 kV Kahovka-Ostrovskaja zbog havarijskog kvara, a da inače struja Krimu neće biti isključivana, jer Ukrajina tamošnje stanovništvo smatra svojim građanima.

Ako Ukrajina nastavi da smanjuje isporuku električne energije, krimske vlasti nameravaju da aktiviraju 900 mobilnih dizel-generatorskih stanica raspoređenih po poluostrvu, kao i električna postrojenja u toplanama. S ruske strane (premijer Dmitrij Medvedev) nagoveštava se da bi snabdevanje Krima strujom moglo da bude obezbeđeno izgradnjom dalekovoda ispod kerčenskog moreuza na najbližoj tački dodira Krima s Rusijom. Drugo rešenje je da se izgradi električna centrala na gas pošto Gasprom namerava da poveća eksploataciju gasa iz izvorišta na Krimu.

Prema proceni Kijeva, vojna i državna imovina koju su zauzele ruske snage i krimske vlasti vredi najmanje 11 milijardi dolara. Bilo je i najava da će Kijev nacionalizovati imovinu Gasproma. Medvedev je inače izjavio da će Harkovski ugovor od 19. januara 2009. o lociranju Crnomorske flote na Krimu na osnovu kojeg je Ukrajini odobren popust za gas verovatno biti ukinut s obzirom na to da se Flota više ne nalazi na teritoriji Ukrajine, a da ukupan ukrajinski dug prema Rusiji iznosi 16 milijardi dolara i da Ukrajina nije vratila stari dug na šta se obavezala.

BAZA ZA BAZOM: Uz nekoliko šok-bombi i rafala u vazduh rusko-krimske snage su 20. marta zauzele ukrajinsku fregatu "Termopilj" ukotvljenu u Sevastopolju i dva ukrajinska ratna broda, "Hmeljnicki" i "Luck". U ponedeljak ujutro 24. marta zauzele su i pomorsku bazu "Feodosija", 180. vojni objekat na kome je umesto ukrajinske istaknuta ruska zastava. Prema rečima jednog od pripadnika ukrajinskog bataljona, koga citira Rojters, nešto manje od polovine vojnika iz baze namerava da ostane na Krimu i pridruži se ruskim snagama. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u ponedeljak 22. marta da je samo oko 2000 ukrajinskih vojnika izrazilo želju da s Krima ode u Ukrajinu.

Predsednik komiteta ruske Dume za odbranu i bivši komandant Crnomorske flote admiral Vladimir Komojedov izjavio je da je u sastavu Vojnopomorskih snaga Ukrajine bilo 40 ratnih brodova, a da je polovina njih ostala u Sevastopolju i zalivu Donuzlav gde su ruske snage potapanjem starih plovila onemogućile da se izvuku ukrajinski, uglavnom stari, brodovi još iz sovjetskog doba.

Ministar informacija Krima Dmitrij Polonskij tvrdi da se oko 80 odsto ljudstva sa onih brodova koji nisu premešteni u Odesu odlučilo da služi u Rusiji. Ostalih 20 odsto se, po njegovim rečima, vozovima i autobusima vraća u Ukrajinu.

U otvorenom dijalogu na TV TSN zamenika komandira bataljona morske pešadije Alekseja Nikiforova i tadašnjeg vršioca dužnosti ministra odbrane Igora Tenjuha, Nikiforov je tvrdio da za 21 dan krize nije mogao telefonom da dobije nijednog oficira iz ukrajinskog generalštaba, a general je optužio oficire da su loše vaspitavali vojnike.

SMENA MINISTRA VOJNOG, UBISTVO SAŠE BJELOG: Vrhovna rada Ukrajine je u utorak 25. marta sa 228 glasova u drugom glasanju usvojila ostavku ministra odbrane Igora Tenjuha i na to mesto postavila general-pukovnika Mihajla Kovalja, koji navodno nije povezan ni sa jednom partijom. Osim smene ministra vojnog bliskog partiji Sloboda bilo je još vesti koje ukazuju na tenzije u okviru vladajuće garniture u Kijevu, ili nešto u stilu "Porodica Korleone sređuje svoje račune".

Aleksandar Muzičko zvani Saša/Saško Belij, jedan od lidera Desnog sektora (Pravij sektor) i njegov koordinator u Zapadnoj Ukrajini, ubijen je 25. februara u rodnom mestu Rovno. Kada je ukrajinska specijalna policijska jedinica "Sokol" pokušala da u kafeu Tri šarana (Tri karasja) uhapsi grupu naoružanih prestupnika, Saša Belij je skočio kroz prozor i otvorio vatru iz kalašnjikova, pogodivši pritom jednog policajca u šlem. Policija je odgovorila na vatru ciljajući u noge. Kad je Belij pao, lekari su konstatovali da je pogođen sa dva metka u srce. Desni sektor je saopštio da će se za smrt svog pobratima Saše Belog osvetiti ministru policije Arsenu Avakovu, koji je inače doskora najavljivao da će pripadnici Desnog sektora biti uključeni u novoformiranu Nacionalnu gardu. Za Belog se govorilo da ga preko svojih veza u specijalnoj policiji štiti ukrajinski oligarh Naličnij. Rusija je za Belim raspisala poternicu zbog svojevremenog navodnog učešća u borbama na strani čečenskih terorista.

FEDERALISTIČKE DEMONSTRACIJE U ODESI: Na to da vlada u Kijevu ne kontroliše situaciju na terenu i dalje su ukazivale vesti o opsedanjima državnih institucija i blokadama vojnih konvoja od Harkova, preko Donjecka do Odese. Dok se u zapadnim medijima zauzimanje državnih institucija na zapadu Ukrajine u februaru od strane "majdanovaca" opisivalo kao volja naroda, blokade "oklopčnika" na istoku u martu nazivaju se ruskom infiltracijom i destabilizacijom.

Britanski "Gardijan" citira evropske diplomate koji se boje da je Putinov postkremaljski cilj da stvori zone ruskog uticaja na istoku i jugu čak do Odese koja graniči s Transdnjestrijom, poluotcepljenim delom Moldavije, gde Rusija još od devedesetih ima stacionirane trupe koje su i te kako spremne, a odakle je već došao zahtev Moskvi za prisajedinjenje. Predsednik Moldavije Nikolae Timofti u međuvremenu je uputio molbu EU za potpisivanje ugovora o asocijaciji.

Ti događaji za sada ne eskaliraju. Ruska televizija RT javlja da je ispred jednog napuštenog rudnika soli 100 kilometara udaljenog od Donjecka grupa proruskih demonstranata teškim vozilima blokirala ulaz da bi sprečila ukrajinsku vojsku iz skladišta izvuče oružje i municiju, a vojska nije intervenisala očito da ne bi dala izgovor Rusima da intervenišu.

Gubernator Donjecke oblasti izjavio je da je granica s Rusijom na njegovoj teritoriji obezbeđena, da je duž granice s Rusijom iskopana tranšeja širine četiri i dubine dva i po metra, što je svojom mehanizacijom omogućio njegov brat. On je to rekao na brifingu u oblasnoj administraciji odgovarajući na pitanje koje je sadržalo tvrdnju da će takođe politički angažovani oligarh Igor Kolomojski o svom trošku popraviti vojne tenkove: "U Donjeckoj oblasti se radi i bolje, ali mi se ne pi-arimo (ne reklamiramo se)."

Pogranične tranšeje se kopaju i u Hersonskoj oblasti prema Krimu, koji inače tradicionalno od Ukrajine razdvaja takozvani Turecki val, osam i po kilometara dug zemljani rimski nasip oko koga su se sukobljavale vojske i u vreme podviga kneza Dolgorukova, i u vreme sukoba crvenoarmejaca s Vrangelovim "belima" 1920.

SPISKOM NA SPISAK: Dok se Ukrajina kuvala u sopstvenom sosu, po diplomatskim forumima se pretilo sankcijama, a Ukrajini obećavano, ali nije davano.

Predsednik SAD Barak Obama, u stilu lisice koja za grožđe koje ne može da dohvati kaže da je kiselo, rekao je na konferenciji za štampu u Holandiji 25. marta da je Rusija regionalna sila koja ugrožava neke od svojih suseda, ne zbog snage, već zbog slabosti – Rusija je imala enormni uticaj u Ukrajini koji sada nepovratno gubi.

Na osnovu američkih izjava da će NATO štititi svoje članove na istoku (koji, kako kaže Obama, sada nisu ugroženi), u zapadnim medijima ima pretpostavki da je krimska kriza zapravo udahnula novi život NATO-u.

Sankcije o kojima su zapadni a i ruski mediji neprestano pisali zasad su krunisane time da Rusija, kako stvari stoje, nije član G8, jer se umesto samita u Sočiju u pauzama skupa o nuklearnoj bezbednosti u Holandiji okupila grupa G7.

Ruski ministar Sergej Lavrov je na to, u stilu iste one lisice koja za grožđe koje ne može da dohvati kaže da je kiselo, rekao da ako zapadnim partnerima ne treba grupa G8, neka tako bude.

On se na marginama skupa sastao sa predstavnicima zemalja BRIKS-a. U tom kontekstu bilo je glasova da Rusi o isporukama gasa pregovaraju ne samo s Kinom, s kojom imaju aranžman, već i sa Indijom, koja ima visoke stope rasta i povećanu potrebu za energijom.

U prvim koracima usmerenim na izolaciju Rusije Obama je objavio uži pa širi crni spisak ruskih zvaničnika i biznismena (zabrana izdavanja viza i zamrzavanja imovine). Na novi spisak pored visokih zvaničnika, među kojima neki kao stari NKVD-ovci imaju i po 25 takvih zabrana, stavljeni su i predsednik saveta direktora banke "Rosija" Jurij Kovalčuk, biznismeni Arkadij i Boris Rotenberg, direktor korporacije "Volga Group" Genadij Timčenko, direktor Ruskih državnih železnica Vladimir Jakunjin itd. EU je takođe sačinila svoj spisak od 33 Rusa kojima će biti uskraćene vize. Spisak Kanade broji sedam lica.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije je u međuvremenu objavilo spisak formalno slično rangiranih zvaničnika i članova Kongresa SAD, kojima se zabranjuje ulaz u Rusku Federaciju, i 13 Kanađana, koji su zbog toga "izrazili zabrinutost".

Beleže se i primeri nevidljivih sankcija: međunarodni platni sistemi Visa i MasterCard prestali su da obavljaju operacije za klijente banke Igora Kovaljčuka "Rosija", koja je stavljena na listu američkih sankcija (Specially Designated Nationals List), a koja opslužuje značajan deo poslovanja "Gasproma", ali i niz ruskih infrastrukturnih korporacija – RŽD (železnica), "CentrTelekom", FGUP "Počta Rossii", "Surgutneftegaz", "Rosgosstrah", MTS, "VimpelKom", "RESO-garantija"… Usluge su otkazane i SMP banci braće Rotenberg, koji se nalaze na američkom spisku.

Vladimir Putin je 21. marta na sednici Ruskog saveta bezbednosti rekao da Rusija za sada treba da se uzdrži od uvođenja daljih recipročnih sankcija i krenuo "u susret sankcijama". Za sebe je rekao da u banci "Rosija" nema račun, ali da će ga otvoriti u naredni ponedeljak, što je i učinio. Sazvao je u međuvremenu biznismene i obnovio zahtev da se izvrši "deofšorizacija" ruske privrede – pozvao je biznismene da zbog nesigurnosti u stranim bankama otvore račune i plate porez u Rusiji. Čule su se i ideje (Medvedev) da se na Krimu stvori ofšor zona.

U Dumi je podnet zakonski predlog da se ruskim državnim činovnicima zabrani da drže novac na stranim računima i da imaju nekretnine u inostranstvu. Ruski mediji pišu da se zamenik ministra za rad sklonio u Švajcarsku, gde ima kuću. U jednoj ranijoj kampanji je registrovano oko 1600 ruskih viših činovnika koji imaju račune i kuće u inostranstvu – najviše njih u Bugarskoj, Španiji, Crnoj Gori.

Na odluku američkih distributera filmova da ne dozvoljavaju ruskim distributerima da američke filmove emituju na Krimu, u ruskoj Dumi je podnet predlog zakona da najmanje polovina filmova prikazivanih u Rusiji treba da bude domaće produkcije.

PRAVE SANKCIJE SU SKUPE, A NI LAŽNE NISU JEFTINE: Svi ti simbolički potezi su se odražavali na ekonomskim pokazateljima.

Agencije Standard & Poor’s i Fitch izmenile su ocenu kreditnog rejtinga Rusije sa pozitivnog i stabilnog na negativni, a Standard & Poor’s je s pozitivnog na negativni snizila i rejting "Gasproma" i još 15 ruskih banaka.

Kao dužnik koji je zapravo poverilac, Rusi su preko medija stavljali do znanja da ruski korporativni dug zapadnim bankama iznosi 600 milijardi dolara, pa ako bankrotiraju ruske firme to može da povuče u bunar zapadne banke.

U analitičkom članku pod naslovom "Ekonomski rat s Rusijom: Visoka cena za nemački biznis" nemački nedeljnik "Špigl" citira Ekharda Kordesa, šefa Komiteta za istočnoevropske odnose koji zastupa nemačke poslovne interese na istoku, da oko 300.000 radnih mesta u Nemačkoj može da bude ugroženo ako bi sankcije i kontrasankcije povukle ekonomiju nizbrdo. I Klaus Mangold, predsednik borda kompanije Rothschild Deutschland, upozorava da su sankcije pogrešan pristup.

Nemačka vlada, kako piše "Špigl", nije obraćala mnogo pažnje na opomene biznis zajednice. "Ruska ekonomija bi bila mnogo ranjivija nego nemački biznis", izjavio je visoki zvaničnik u Berlinu, koji odražava verovanje da Rusija neće suspendovati svoju isporuku gasa zato što ruska država zavisi od gasnih prihoda.

Dok su privredni lobisti u Berlinu skicirali horor scenarije, nemačka vlada je ipak gajila nadu da će izbeći ekonomski rat s Rusijom. Nemački konzervativni "Velt" utešno piše da u ukupnoj trgovinskoj nemačkoj sopljnotrgovinskoj razmeni Rusija zauzima tek jedanaesto mesto – iza Švajcarske i Poljske.

Iza magle reči švercovala se trgovina. Amerikanci su pokušavali da otvore vrata za plasman svog gasa iz škriljaca transportovanog u tečnom stanju. Premijer Španije Marijano Rahoj sa svoje strane apelovao je na Evropsku uniju da zbog smanjenja energetske efikasnosti gradi gasovod kroz Španiju kojim bi se Francuska snabdevala gasom iz Alžira. Češka je obećala da će obezbediti gas Ukrajini ako "Gasprom" zavrne slavinu, ali nije obećala da će ga i platiti…

O preusmeravanju gasa ka Ukrajini piše i nemački "Špigl", pominjući i to da ugovorom o Severnom toku to nije predviđeno, ali da je poreklo gasa, kada se jednom utisne u rezervoar, teško odrediti.

MAGLA JAKIH REČI: U članku pod naslovom "DAVAI, DAWEI! RUKI W WERCH! Putin greift nach Deutschland" (Putin poseže za Nemačkom) magazin "Špigl" ironično piše o aneksijskoj paranoji koja se širi Evropom: "Ko je sledeći? Koga će i šta anektirati poludeli kremaljski diktator? Da li će ruske horde za pet minuta stići na Kurfirstendam i ako tako bude, da li će bar peći decu pre nego što je pojedu?" Na kraju autor sarkastičnog priloga kaže "das ist barbarisch, das ist typisch russisch" (to je varvarski, to je tipično ruski), te savetuje Nemcima, ako dođe do glasanja, da ne nasednu, da ne daju da ih zavara taj ober-nitkov (Putin): On je zaista mnogo zao.

Kroz priču o neophodnosti smanjenja energetske zavisnosti EU od Rusije, sve u svemu, Amerikanci i Evropljani su jakim rečima naglašavali privrženost principu suvereniteta i celovitosti država, baš kao što su Rusi govorili 1990–99. u kontekstu jugoslovenske krize.

Oni su zamerali Rusiji da je prekršila Budimpeštanski ugovor o denuklearizaciji Ukrajine kojim su i SAD i Rusija garantovali celovitost Ukrajine. S druge strane, na pitanje da li Zapad veruje u njegove reči da Rusija neće napasti Ukrajinu, ruski šef diplomatije Lavrov odgovara: "Ako neće, ne moraju da veruju. Mi smo od devedesetih naivno verovali u niz njihovih pisanih i usmenih dogovora…"

Ruski mediji su u nekoliko navrata tokom krize citirali američkog diplomatu Džeka Metloka, koji je od 1987. do 1991. bio ambasador SAD u Moskvi i koji je nedavno objavio knjigu Iluzije superdržave: kako su mitovi i lažne ideologije skrenuli Ameriku s puta i kako se vratiti realnosti.

Metlok kaže da je Vašington poveravao u svoju svemoć i primenjivao jednostranost, prezir prema međunarodnim organizacijama i oslonac na vojnu silu, pa nije trebalo dugo čekati da Amerika kompromituje svoje globalno liderstvo.

Po njemu, Rusija može da kaže da su SAD napale Panamu da bi uhapsile Norijegu, da su napale Grenadu da bi oslobodile američke taoce koje niko nije bio zarobio, kako su napale Irak pod izmišljenom pretpostavkom da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje i da bespilotnim letelicama napadaju druge države. To nije muzika koju vole da čuju samo ruske uši.

Peking se oglasio o ukrajinskoj krizi nesvakidašnje intoniranom kritikom: "Zapad ima mentalitet kao u danima hladnog rata, pa na tome zasniva teorije, politiku, ekonomiju i bezbednost što vodi u konfrontaciju s Rusijom", piše kineski "Ženmin žibao" (Narodni dnevnik).

Taj kineski stav nemački "Špigl" objašnjava kineskim interesima: Moskva još nije odgovorila na inicijativu Pekinga za kupovinu ruskih raketnih nosača "Projekat 949A" i nuklearnih podmornica koje bi mogle da potapaju i nepotopive američke nosače aviona, a to se može uskoro promeniti.

Kina je takođe zainteresovana za oružje u Ukrajini, koja je, sudeći po stokholmskom Institutu za istraživanje (Stockholm research institute SIPRI), 2012. bila treći snabdevač Kine oružjem, pa se Kinezi boje da bi u slučaju pristupanja Ukrajine NATO-u ta kooperacija mogla da se prekine.

SEPARATISTIČKI NIZ: To što se dogodilo na Krimu (koji je u unitarno ustrojenoj Ukrajini imao nekakav autonomni status, slabiji nego Kosovo u konfederalnoj SFRJ), po oceni politikologa Predraga Simića, samo je korak u procesu koji je počeo s padom Berlinskog zida i uvođenjem načela da je samoopredeljenje naroda iznad načela o očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Raspadom SSSR-a, Čehoslovačke i SFRJ nastalo je 25 novih država.

Kosovski presedan je uticao na tri tačke bivšeg Sovjetskog Saveza, to su Abhazija, Južna Osetija i sada Krim, čiji su referendum o secesiji od Ukrajine slavili i u španskoj Kataloniji, a i u Veneciji je u jeku krimske krize održavan nekakav onlajn referendum o nezavisnosti.

U Italiji to za sada nije donelo ni izbliza onakvu napetost kao kada je Severna liga tražila nezavisnost Alto Adiđe (Južnog Tirola, koji inače ima specijalni status, a u Srbiji se nekada priželjkivalo da se može primeniti na Kosovo).

Krim je Rusija, Kosovo je Srbija

Upitan kako bi Beograd trebalo da se postavi prema prekrajanju granica Ukrajine, to jest referendumskoj odluci Krima da se pripoji Ruskoj Federaciji i odluci Moskve da to prihvati, bivši ambasador u Francuskoj, profesor Predrag Simić, odgovorio je da bi najgore za Srbiju bilo da se nađe "između evropskog čekića i ruskog nakovnja". I dodao: "Najbolje bi bilo kada bi Tito ustao iz groba", ne bi li naučio ove sadašnje političare kako da balansiraju između Vašingtona, Moskve i Brisela. Već se pojavio foto-kolaž na kome je budući srpski premijer prikazan rame uz rame sa Josipom Brozom.

Od izbijanja svetske ekonomske krize privreda i kapital su davali smernice politici, od izbijanja krimske krize politika pritiska privredu. Političari na Zapadu zveckaju ekonomskim sankcijama, a ekonomisti (za sada) pružaju otpor i upozoravaju da bi se privredne sankcije protiv Rusije svakako negativno odrazile na tek obuzdanu krizu evrozone. Pre će biti da će tenzije splasnuti, ali ni eskalacija nije isključena. Tek, nastup ojačale Rusije kao svetske sile i pre krimske krize iritirao je Vašington i NATO, koji bi Rusiju da drže u granicama regionalne sile. Posle "otimanja" Krima iz jurisdikcije proevropskog, revolucionarnog Kijeva prvi put posle pada Berlinskog zida ponovo se nazire pomalo zaboravljena hladnoratovska podela u međuvremenu globalizovanog sveta.

Perjanice sadašnje vlasti Srbije prespavale su pad Berlinskog zida, Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću trebalo je više od dve decenije da shvate da "Evropska unija, sa sve Poljskom, Bugarskom, itd., nema alternativu" i da to ne isključuje dobre odnose sa Rusijom. Ivici Dačiću trebalo je malo manje vremena. I tek što se stiglo dotle, evo se opet menja svet i sve se komplikuje. Od silne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i najava bolnih reformi, spoljna politika se svela na odrađivanje poglavlja na putu ka EU i zaokruživanje Briselskog sporazuma. Od nesuvislog spoljnopolitičkog slogana Borisa Tadića "i Kosovo i EU", pod pritiskom Brisela i Vašingtona ostalo je samo "EU". Sada se, međutim, dovodi u pitanje i ono "i EU i Rusija", pa samo da i to ne prespavamo.

Tehnička vlada Srbije je na poštedi i ne mora za sada da se prikloni nekakvim sankcijama EU protiv Rusije kao Crna Gora, ali kada Vučić bude formirao novu vladu, ona će, po svemu sudeći, morati pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način da se izjasni o Krimu. Oslanjati se na to da će Moskva, Vašington i Brisel imati razumevanja za probleme malene Srbije koja bi od svakog ponešto i sa svakim pomalo ne bi li se održala iznad vode, jednako je naivno kao oslanjanje na one tri milijarde arapskih evra prilikom projektovanja budžeta za 2014. godinu. Brisel se nimalo nije obazirao na ekonomsku zavisnost Ukrajine od Rusije i moguće posledice proevropskog prevrata u Kijevu, pa zašto bi se obazirao na razapetost Srbije.

Velike sile uzimaju sebi za pravo da po potrebi, od slučaja do slučaja, tumače da li je "pravo na samoopredeljenje naroda" iznad "nepovredivosti granica" i šta je presedan u međunarodnom pravu, a šta nije. I evo ga, tako, sa Krimom Kosovo, tek što se mislilo da smo ga prevazišli, ponovo kao kamen spoticanja usred srpske spoljne politike: Ako se Srbija prikloni Zapadu, jasnom stavu EU da je u slučaju Krima Rusija "grubo prekršila međunarodno pravo" i povredila princip nepovredivosti granica (što bi bilo u skladu sa dosadašnjom kosovskom politikom Srbije), naljutiće se Vladimir Putin. Ako prizna pravo na samoopredeljenje krimskih Rusa, ne samo što bi se našla na udaru Brisela, nego bi se i jednom za svagda odrekla svoje kosovske politike. To da je "Kosovo Srbija", a "Krim Rusija" ne pije vodu, ma koliko Milorad Dodik ne priznavao Kosovo i Metohiju, a na primeru Krima vidi mogućnost kako bi Republika Srpska mogla da se otcepi od Bosne i Hercegovine.

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi izjavio je da Srbija treba sama da odluči kako će se postaviti u odnosu na događaje u Ukrajini, ali da je stav njegove zemlje jasan, da Vašington osuđuje to što Rusija radi. I poruka ambasadora Kirbija je jasna uz savet Srbiji da "razmisli o svom pogledu na teritorijalni integritet" i da li je to "što je Rusija uzela Kosovo kao primer (za otcepljenje Krima) zgodna analogija?" Ruski ambasador Aleksandar Čepurin je, pak, tim povodom izjavio da "Moskva veoma ceni odnos srpskog naroda i rukovodstva u vezi sa podrškom za ruske stavove povodom krize u Ukrajini". I ova poruka jasnija ne može biti.

Između "ruskog čekića i briselsko-vašingtonskog nakovnja", ili obrnuto, Aleksandar Vučić je pomalo iznervirano izjavio: "Za koju politiku mislite da bi bila bolja? Hoćete da uvedemo sankcije Rusiji, da kažemo da podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta, čime bismo se odrekli Kosova, ili da okrenemo leđa Evropskoj uniji?"

Pa, ako čak ni Vučić ne zna, da pitamo Tita?

Andrej Ivanji

Iz istog broja

Italija – Virtuelni referendum o nezavisnosti Veneta

Nova Mletačka republika

Enzo Mangini

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu