Svet

Egipat

Glad za nasiljem u doba ramazana 1

NEMA MIRA: Pristalice muslimanskog bratstva nose ranjenika / foto: ap

31. 7. 2013. / 15.06

Glad za nasiljem u doba ramazana

U sukobima egipatskih snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija, u noći između petka i subote, 26. i 27. jula, poginulo je 80 a povređeno 793 osobe, po navodima vlasti. Muslimansko bratstvo tvrdi da je ubijeno 200 Morsijevih pristalica, dok Al Džazira javlja da je život izgubilo 120 osoba, a povređeno 4500

Do krvavog obračuna u Kairu je došlo kada su Morsijeve pristalice pokušale da teritoriju na kojoj su mirno demonstrirale prošire i na obližnji bulevar, gde su se sukobili sa policijom i "naoružanim civilima". Vlasti su potvrdile da su većina poginulih demonstranti, ali je u ciničnom saopštenju navedeno da su bojevu municiju koristili protestanti, dok je policija upotrebljavala samo suzavac. Morsijeve pristalice tvrde da je policija "pucala da ubije", a BBC je preneo izjavu lekara na terenu da su žrtve uglavnom upucane, čak i snajperskim hicima u glavu.

Hiljade simpatizera Muslimanskog bratstva nastavile su i u nedelju 28. jula proteste u Kairu i mnogim drugim egipatskim gradovima, tvrdeći da neće napustiti ulice uprkos "masakrima" koje vrše snage bezbednosti. U Port Saidu, u sukobu pristalica i Morsijevih protivnika poginuo je jedan sedamnaestogodišnjak, dok je 29 osoba povređeno.

Mira nema ni na Sinaju, gde je tokom vikenda u akcijama snaga bezbednosti na severu poluostrva ubijeno deset "terorističkih elemenata". Od svrgavanja Morsija, 3. jula, ekstremisti su nekoliko puta napali kontrolne punktove policije i vojske na Sinaju i ubili najmanje 20 ljudi.

UPOZORENJE I POSLEDICE: Novoj eskalaciji nasilja u Egiptu prethodio je ultimatum egipatske vojske. General Abdel Fatah al Sisi, načelnik generalštaba, Muslimanskom bratstvu i njegovim simpatizerima dao je 25. jula rok od 48 sati da se "priključe političkom pomirenju", i upozorio da je vojska spremna da upotrebi oružje protiv svakog ko bude sprovodio "zakon rulje i terorizam" na protestima. Vrhovni savet oružanih snaga pozvao je ljude da 26. jula izađu na ulice i da tako "narod da mandat vojsci da se suprotstavi terorizmu". Vojska je time praktično zatražila podršku za dalje nasilje prema Morsijevim pristalicama (vidi okvir), a podrška nije izostala. Stotine hiljada ljudi u gradovima širom zemlje pozdravilo je zloslutno obećanje vojske, ali su na ulice opet izašli i Morsijevi simpatizeri, uzvikujući slogane protiv armije i tražeći povratak na vlast legalno izabranog predsednika, posle čega je usledio novi masakr.

Poslednji sukobi dodatno su podelili već raspolućeni Egipat. Čini se da Morsijevi protivnici ne pokazuju žaljenje zbog žrtava iz redova Muslimanskog bratstva i njegovih simpatizera, već da glad za nasiljem raste. U apsurdnom obrtu, oni koji danas podržavaju snage bezbednosti u njihovom brutalnom obračunu sa Morsijevim pristalicama, zaboravljaju da su vojsku i policiju optuživali za surovost kada se su 2011. tokom demonstracija protiv Hosnija Mubaraka na isti način obračunavale s njima.

SMRTONOSNI ZAGRLJAJ: Za sada su zabrinute reakcije zbog poteza policije i vojske i zbog nasilja, koje zemlju sve dublje gura u građanski rat, retke unutar tabora Morsijevih protivnika. Mohamed el Baradej, jedan od vođa opozicije koji je izabran za potpredsednika posle svrgavanja Morsija, oštro je osudio "preteranu upotrebu sile". Zamenik premijera za ekonomska pitanja Zijad Baha el Din je rekao da vlada ne sme da oponaša "opresivnu i isključivu politiku svojih neprijatelja", i da bi morala da pruži pravne garancije članovima Muslimanskog bratstva i svakom stanovniku Egipta. Omladinska organizacija Tamarod, koja je aktivno učestvovala u rušenju Morsija i podržavala vojsku tokom puča, izrazila je zabrinutost zbog najave ministra unutrašnjih poslova da planira da obnovi tajnu političku policiju rasformiranu posle svrgavanja Mubaraka.

Kako stvari stoje, za kajanje zbog bliskog zagrljaja sa "ministarstvima sile" je kasno. Vojska preuzima sve poluge vlasti u svoje ruke, privremeni lider Egipta Adli Mansur potpisao je dekret po kom se vojsci daju ovlašćenja za hapšenje civila. Sve što se dešava moglo bi se nekako i opravdati kada bi takav razvoj događaja makar doveo do smirivanja situacije, ali se bilo kakav kompromis i mir ne naziru. Naprotiv, rastu mržnja i strah od novih nereda.

Ma šta mislili o islamistima, Morsiju i nimalo blistavim rezultatima njihove kratkotrajne vladavine, ne mogu se poreći neke činjenice. Morsi je vlast dobio na regularnim izborima pre godinu dana, a u protestima koji su doveli do njegovog rušenja nasilje je bilo usmereno uglavnom na njegove pristalice. Sistematski se negira uloga Muslimanskog bratstva u rušenju Mubaraka, veliki broj lidera Muslimanskog bratstva je uhapšen posle rušenja Morsija i još je u zatvoru. Na račun Morsija i Bratstva gomilaju se optužbe, od kojih mnoge deluju apsurdno. Neposredni povod za najnoviji talas protesta bio je nalog državnog tužilaštva o zvaničnom hapšenju Morsija, koga od 3. jula vojska ionako drži zatvorenog na nepoznatom mestu. Za objašnjenje smeštanja Morsija u istražni zatvor poslužila je optužba za zaveru i saradnju sa palestinskim pokretom Hamas, sa kojim se navodno dogovorio o "izvođenje neprijateljskih dela" u Egiptu. Morsi je takođe optužen da je uz Hamasovu pomoć organizovao pobunu u zatvoru, u kome je bio zatočen za vreme revolucije protiv Mubaraka, pri čemu je kidnapovano i ubijeno nekoliko zatvorenika i oficira.

Sve navedeno već nedeljama na ulicama drži Morsijeve pristalice, a na proteste Muslimanskog bratstva vojska i policija odgovaraju sve većom brutalnošću, čime se Bratstvo gura u radikalizaciju, a zemlja u građanski rat. Pri tome, crno-bela podela u kojoj su za Morsija islamisti, a protiv liberali i sekularisti, deluje sve apsurdnije. Puč protiv Morsija podržala je i ekstremna salafistička partija Al Nur, a pozdravila ga je i Saudijska Arabija. Da sekularnu vladu podržava tvrdokorna monarhija, izvorište svake vrste islamskog ekstremizma, izgleda kao protivprirodni blud, pa je u pitanju očigledno borba za prevlast u regionu, jer je Morsija i Muslimansko bratstvo podržavao Katar. Koliko je komplikovana bliskoistočna slagalica pokazuje činjenica da su Katar i Saudijska Arabija zajedno radili na rušenju Gadafija, kao što zajednički u Siriji podržavaju protivnike Bašara el Asada.

U svakom slučaju, haos i nervoza u Egiptu rastu. I da nije politike, dovoljno bi bilo što je ramazan ove godine pao u najnezgodnije vreme, u julu, kada su dani dugi i vreli, pa mozak ključa od gladi i žeđi. U takvim okolnostima, i sitnica izaziva eksploziju. U ponedeljak uveče u Kairu, najmanje 15 ljudi je ubijeno u sukobima uličnih prodavaca oko mesta za prodaju.

Amerika i Egipat

Organizacija Hjuman rajts voč izdala je saopštenje u kome stoji da najnovija ubistva ukazuju na "šokantnu spremnost" egipatske policije i političara da pojačaju nasilje protiv pristalica svrgnutog predsednika Morsija. Uz ritualno pozivanje svih strana na dijalog i mirno rešenje, očita je nelagodnost zbog svega što se dešava kod Sjedinjenih Američkih Država, najvažnijeg egipatskog saveznika na Zapadu. SAD su Egiptu poručile da se "povuče sa ivice provalije", pozivajući egipatske snage bezbednosti da poštuju pravo na mirne proteste. Istovremeno, administracija američkog predsednika Baraka Obame obavestila je skupštinske poslanike da u Egiptu nije bilo državnog udara, tako da će SAD nastaviti da toj zemlji daju 1,5 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći. Pozicija Vašingtona nije laka, postoji strah da bi obustavljanje pomoći Egiptu ugrozilo program zaštite izraelskih granica i sprečavanje doturanja oružja Hamasu u pojasu Gaze. Više od tri decenije Egipat je ispunjavao te američke zahteve, čemu je garant bila vojska, pa otuda sigurno i ovakvo tragikomično saopštenje.


Ultimatum i ultimatum

Poslednji ultimatum armije podsetio je na onaj koji je prethodio vojnom udaru. Tada je vojska, posle višednevnih masovnih protesta opozicije, Mohamedu Morsiju i opoziciji takođe dala 48 sati da se dogovore o mirnom rešenju političke krize. Tokom demonstracija su pljačkana i spaljivana sedišta Muslimanskog bratstva, na Morsijeve pristalice su ispred Kairskog univerziteta 2. jula pucale "nepoznate osobe", kada je ubijeno 16 ljudi, a najmanje 200 ranjeno. Sve zajedno, to nimalo nije ličilo na poziv na dijalog, već na poruku armije Morsiju i njegovoj Partiji slobode i pravde, političkom krilu Muslimanskog bratstva, da se dobrovoljno odreknu vlasti koju su dobili pobedom na prošlogodišnjim izborima.
Morsi je ultimatum odbio, posle čega je svrgnut. Usledili su protesti njegovih pristalica, pa masakr ispred sedišta Republikanske garde u Kairu, kada je 8. jula ubijeno 53 ljudi, većinom Morsijeve pristalice. Ukupno je više od 200 osoba, uglavnom pristalica Muslimanskog bratstva, poginulo u nasilju od Morsijevog smenjivanja.

Iz istog broja

Železnička nesreća u Španiji

Francisko Hose Garzon Amo na krivini Grandijera

Milan Milošević

Bugarska

Karneval sa ukusom suzavca

Marija Georgijeva

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu