Svet

Škotska – Istorija nezavisnosti

Gajde, viski i naftna polja 2

foto: ap photo

Gajde, viski i naftna polja

Posle tri stotine godina u sastavu Velike Britanije Škoti su dobili priliku da na referendumu odgovore na pitanje "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?". Za pristalice nezavisnosti Škoti će zauvek ostati Škoti, a Englezi Saksonci, zajednička istorija govori u prilog razdvajanju. Za druge pak Velika Britanija je "porodica nacija", u kojoj "ponosni Škoti" mogu istovremeno da budu "ponosni Britanci", u čijem okrilju je svima bolje, kako je Škotima molećivo poručio britanski premijer Dejvid Kameron

Piše: Petra Živić

Kada se ovaj broj "Vremena" pojavi na kioscima u četvrtak, u toku će biti referendum o nezavisnosti Škotske, na kome će, kako je najavljivano, glasati više od 90 procenata građana. To bi bila najveća izlaznost u Velikoj Britaniji u poslednjih dvadeset godina. Dok je do pre mesec dana mogućnost da Škotska kaže "da" izlasku iz Unije izgledala malo verovatna, deset dana pred glasanje vođstvo kampanje "Bolji zajedno" od dvadesetak procenata istopilo se na rolerkosteru istraživanja javnog mnjenja na samo nekoliko procenata u korist "za" ili "protiv".

Gajde, viski i naftna polja 3
YES: Džerard Batler…

"Svaki ćošak, svaki grad i selo, svaki saobraćajni znak učestvovao je u debati o nezavisnosti", pisali su britanski mediji o završnici referendumske kampanje. Pristalice kampanje "Da Škotska", koju je predvodio prvi ministar Škotske Aleks Salmond, i pristalice kampanje "Bolji zajedno", sa Alisterom Darlingom na čelu, oko koje su se okupile tri najveće britanske političke partije, raspravljali su o škotskoj nafti, funti, nuklearnom naoružanju, zdravstvu. Na "škotizmu" niko nije preterano insistirao do pred sam kraj.

Doktor Dejan Stjepanović, istraživač Škotskog centra za ustavne promene pri Edinburgškom univerzitetu, objašnjava da treba razumeti razliku između takozvanog "etničkog" i "građanskog" nacionalizma. "U Škotskoj ne dominira etnički nacionalizam baziran na zajedničkoj istoriji i slavnim precima. Nacionalni identitet se bazira na državnosti, zajedničkoj teritoriji i institucijama, i to se može čuti u delovima referendumske debate 2014. godine." Škote XXI veka više zanima šta će se dogoditi sa ekonomijom, besplatnim školovanjem i zdravstvom, demilitarizacijom zemlje.

Gajde, viski i naftna polja 4
…i Šon Koneri

Nedelju dana pred referendum premijer Velike Britanije Dejvid Kameron poručio je, međutim, Škotima da bi mu odlazak "slomio srce", a britanski "Gardijan" poručio glasačima da se okanu emocija i ne odlučuju vođeni patriotizmom, već na osnovu toga jesu li ili nisu efikasniji u sklopu Velike Britanije. Pa ipak, da nije patriotizma, ne bi bilo ni referenduma.

ENGLEZI I ŠKOTI: Misliti na Engleze znači misliti na kraljicu, čaj u pet, engleski doručak sa pasuljem, kobasicom i jajima, na fudbal, Margaret Tačer i Big Ben. Misliti na Škotsku znači misliti na viski, gajde, ragbi, karirani kilt, Mela Gibsona u ulozi Vilijama Volasa u filmu Hrabro srce. Mešati Engleze i Škote nikada nije bilo mudro. Rivalstvo Engleza i Škota traje vekovima i slikovito je oslikano u vicevima sa jedne i druge strane reke Tvid koja deli Englesku i Škotsku.

Tako Englezi pričaju da "iako postoje mnoge teorije o tome kako su nastale gajde, njih su izmislili Irci kao šalu, ali Škoti još nisu shvatili da je u pitanju samo vic". Škotima je smešniji vic u kome se u vozu voze Englez, Škot i Klaudija Šifer, a onda voz uđe u tunel i nestane struje. U mrklom mraku se čuje zvuk glasnog poljupca i još glasnijeg šamara. Kad su se upalila svetla, Škot i Klaudija Šifer sede kao da se ništa nije desilo, a Englez rukama pokriva obraz koji bridi od šamara. Englez razmišlja: "Ovaj Škot je izgleda poljubio Klaudiju, a ona ga je promašila i udarila mene umesto njega." Klaudija Šifer misli u sebi: "Englez je verovatno pokušao da me poljubi, promašio me, poljubio Škota i dobio šamar." A Škot kaže u sebi: " Ovo je sjajno! Sledeći put kada voz uđe u tunel, opet ću cmoknuti ustima i udariti ovu englesku budalu."

Dok Škoti tradicionalno Engleze smatraju arogantnim snobovima, Englezi Škote opisuju kao cicije, zavisnike od viskija, isuviše ponosne na svoje škotsko poreklo. Škotski ponos datira mnogo pre ujedinjenja sa engleskom krunom, iako nije sve baš onako kako je opisano u Hrabrom srcu, najpoznatijem holivudskom filmu o borbi Škota za nezavisnost.

ALBA GU BRATH (ŠKOTSKA ZAUVEK): Prema legendi, Škotsku su osnovali grčki princ Goidel Glas i princeza Skota, ćerka faraona, koja je iz Grčke u Škotsku donela čuveni Kamen sudbine. Isti onaj Kamen sudbine koji je 1953. godine korišćen na krunisanju aktuelne kraljice Velike Britanije, Elizabete Druge. Nesuglasice između Škota i Engleza počele su sa kamenom: godinama je korišćen na ceremonijama krunisanja škotskih kraljeva, dok ga 1296. godine engleski kralj Edvard Prvi nije uzeo kao ratni plen nakon pohoda na Škotsku i doneo u Vestiminstersku opatiju u Londonu. Sa engleskim kraljem Edvardom Prvim počeo je Prvi škotski rat za nezavisnost. Edvard je bio prvi engleski kralj kome je Škotska priznala pokornost nakon smrti svog kralja Aleksandra Trećeg. Do velikog pohoda protiv Engleza došlo je tek sa ustankom običnih ljudi i čuvenim Vilijamom Volasom. Desila se i pobeda kod Sterling bridža.

"Alba gu brath!" (Škotska zauvek!) vikao je Mel Gibson, lica ofarbanog u belu i plavu, boje Škotske, u Hrabrom srcu, iako istorija kaže da Škoti lica nisu farbali da zastraše neprijatelje. Tačno je da su tada pobedili Engleze, ali ne baš kao što je to prikazano na filmu, već tek nakon što je većina engleske vojske poginula prelazeći most Sterling. Sa Prvim škotskim ratom za nezavisnost rođen je i nacionalni junak Volas. Kao i o svakom junaku, o Volasu su prepredane razne priče. Govorilo se da je viši od dva metra, sa nadljudskim moćima, da "ubija na stotinu Engleza odjednom, ispaljujući vatrene kugle iz očiju i loptaste munje iz zadnjice", kako kaže Mel Gibson u čuvenoj sceni iz Hrabrog srca.

Gajde, viski i naftna polja 5
ŠKOTSKA: Kampanja na svakom ćoškufoto: ap photo

Možda će i Aleksu Salmondu, trenutnom prvom ministru Škotske i vođi kampanje za njenu nezavisnost, u nekom budućem filmu, koji će se snimati godinama nakon ovogodišnjeg referenduma, neki novi reditelj pripisati slične natprirodne moći.

Rat protiv Engleza posle pogubljenja Volasa nastavlja Robert Brus, drugi slavni junak škotske nezavisnosti, u to vreme krunisani kralj Škotske, koji odnosi čuvenu pobedu u bici kod Banokberna, čija se 700. godišnjica obeležava ove godine, što vođe kampanje "Da Škotska" sa ponosom ističu. Bitkom kod Banokberna Škotska je bila korak bliže nezavisnosti koju je izvojevala 1328. godine.

Film Hrabro srce napunio je bioskope širom sveta, a svaka zemlja sa klimavim nacionalnim identitetom uživala je u njemu. Iako je uvršten u istorijsku fikciju, mnogi su ga kritikovali zbog raznih grešaka u oslikavanju Škotske XIII veka. Kilt je, na primer, počeo da se nosi u Škotskoj tek u XVII veku, tako da ih niko za vreme Volasa nije mogao imati, baš kao što ni engleska ni škotska vojska u XIII veku nisu imale uniformu.

Drugi rat za škotsku nezavisnost završen je neslavno, priznanjem engleskog kralja Edvarda Trećeg za gospodara, a Kamen sudbine sa početka priče o ratovima za nezavisnost tek je 1996. vraćen u Škotsku. Danas se čuva u Edinburškom zamku.

UJEDINJENO KRALJEVSTVO: Pre samo dve godine, sa Olimpijskih igara u Londonu 2012. slika čuvene zastave Ujedinjenog Kraljevstva, Junion Džeka, spektakularno je obišla svet. Posle Olimpijade, svega nešto manje od dvadeset procenata Škota bilo je za nezavisnost. Kada su prošle Olimpijada, proslava dijamantskog jubileja kraljice Elizabete Druge i rođenje princa Džordža, u julu ove godine dvadesetjednogodišnji škotski plivač Dan Valas je na tradicionalnim Igrama Komonvelta osvojio zlatnu medalju i ushićeno uzviknuo: "Za slobodu!" Kasnije je novinarima rekao: "U svakome od nas je malo (Vilijama) Volasa."

Gajde, viski i naftna polja 6
NO: Aleks Ferguson…

Rivalstvo u sportu između Škota i Engleza još jedna je poslastica za one ostrvljane koji vole pomenute viceve o Englezima snobovima i škrtim Škotima. Prvi zvanični fudbalski meč pod različitim zastavama Škoti i Englezi odigrali su daleke 1872. godine u Glazgovu. Tu je i tenis. Čuveni Endi Marej doživeo je neprijatnost na ovogodišnjem Vimbldonu, ne samo kada je eliminisan u četvrtfinalu, već i kada je aktuelni premijer Škotske Aleks Salmond sa tribina počeo da maše plavo-belom zastavom Škotske. "Počeo sam da igram za Veliku Britaniju sa jedanaest godina", poručio je Marej škotskim independistima i izrazio želju da nastavi da igra pod zastavom Ujedinjenog Kraljevstva.

Gajde, viski i naftna polja 7
…i Endi Mari

Britanski tabloidi su danima pred referendum polemisali kako bi mogla da izgleda nova zastava Ujedinjenog Kraljevstva. Zastava Junion Džek, ovakva kakvu je danas vidimo, nastala je 1801. godine, kombinacijom krsta Svetog Đorđa, zaštitnika Engleske, škotskog krsta Svetog Andreja i irskog krsta Svetog Patrika. Prva verzija Džeka, bez Irske, tj. krsta Svetog Patrika, nastala je 1606. godine, kada je škotski kralj Džejms Šesti postao i kralj Engleske i ujedinio Kraljevinu Škotsku i Kraljevinu Englesku u personalnu uniju. Tek sporazumom o uniji škotskog i engleskog parlamenta 1707. godine, u obe zemlje usvaja se Zakon o Uniji, čime je stvoreno Kraljevstvo Velike Britanije.

Usledile su godine škotskog prosvetiteljstva. Škotska je iznedrila Adama Smita i Dejvida Hjuma, Robert Berns je postao omiljeni pisac Škota. Sakupio je pesme škotskog folklora i napisao čuvenu patriotsku pesmu Scots Wha Hae, koja je godinama služila kao neoficijalna himna Škotske. Pesma sadrži govor Roberta Brusa pred bitku kod Banokberna 1314. godine, a danas je slavljenička pesma Škotske nacionalne partije predvođene Aleksom Salmondom.

Pored nacionalnog folklora i književnosti, Škoti su u Ujedinjenom Kraljevstvu sačuvali i svoj pravni sistem, koji se bazira na Rimskom pravu, a ne na anglosaksonskoj tradiciji. Sačuvali su Prezbiterijansku crkvu i određeni politički uticaj. U poslednjih pedeset godina dvojica premijera Velike Britanije, Toni Bler i Gordon Braun, rođeni su u Škotskoj. Obojica su doprinela devoluciji, koja je Škotskoj od slabljenja britanske imperije donela veća ovlašćenja.

ZEMLJA HARIJA POTERA, VISKIJA I IRNBRUA: Škoti su izmislili toster za hleb, penicilin, ultrazvuk. Klonirali su prvu ovcu, poznatu Doli, čiji se ostaci sada čuvaju u Škotskom kraljevskom muzeju. Da nije bilo Aleksandra Bela, koji je izmislio telefon, ne bi bilo ajfona šestice koji je nedelju dana pred referendum doživeo premijeru. Ponosni Škoti prisećaju se svakoga ko je doneo nešto značajno na svet. Izmislili su i točak, mada ne bukvalno – istina je da je prva pneumatska guma koja je sadržala vazduh zaista nastala u Škotskoj 1887. godine.

Značajan izum za predreferendumsku polemiku izmislio je u XVIII veku škotski inženjer Vilijam Plejfer – njegov izum "statističke pite", ili tortastog grafikona na kome se procenti predstavljaju kao delovi punog kruga, smatra se prekretnicom u vizualizaciji podataka. U proteklih mesec dana, što na televiziji što na internetu i u novinama, videli smo mnogo "statističkih pita" sa različitim udelima kampanja "za" i "protiv".

Gajde, viski i naftna polja 8
PROTIVNICI: Britanski premijer Dejvid Kameron i predvodnik kampanje za nezavisnost Aleks Salmond

"Noću se napijaju viskijem, a ujutru trezne irn-bruom", još jedan je od stereotipa o Škotima. Irn-bru je, pored viskija, drugo nacionalno piće Škota, bezalkoholno i gazirano, koje se proizvodi već 140 godina. Nasuprot šokantnim reklamama koje su često zabranjivane na televiziji, opstaje kao najprodavanije gazirano piće u Škotskoj, rame uz rame sa koka-kolom.

Iako britanski čarobnjak i brend, Hari Poter je zapravo nastao u Škotskoj. Džoan Rouling sagu o čarobnjaku počela je da piše kao samohrana majka u maloj edinburgškoj kafeteriji. Filmovi o Hariju Poteru snimani su na značajnim istorijskim lokacijama u Škotskoj, poput mosta Glenfinan, na kome se odigrala jedna od poslednjih bitaka pred ujedinjenje Škotske i Engleske u XVIII veku. Upravo je Džoan Rouling jedna od prvih poznatih Britanki koja je javno stala protiv nezavisnosti Škotske. Rouling je za kampanju "Bolji zajedno" donirala milion funti i rekla da "ne sumnja da Škoti mogu sami, ali da ne treba davati važnosti poreklu". Insistiranje na poreklu uporedila je sa stavom Smrtoždera iz sage o Hariju Poteru, sledbenika zlog Lorda Voldemorta koji insistiraju na "čistoj krvi" u čarobnjačkom svetu.

Listi poznatih koji su pozvali Škotsku da ostane u Ujedinjenom Kraljevstvu treba dodati i Dejvida Bouvija, Suzan Bojl, pobednicu muzičkog šoua "Britanija ima talenat", slavnog fudbalskog trenera Mančester junajteda Aleksa Fergusona, Dejvida Bekama… Četiri dana uoči referenduma i sama kraljica Elizabeta Druga, kao predstavnica krune neutralna po političkim pitanjima, obratila se Škotima rečima: "Škoti, mislite o svojoj budućnosti."

Na listi pristalica nezavisnosti nalaze se glumac Šon Koneri, Irvin Velš, pisac romana Trejnspoting, koji je u svom stilu izjavio da bi voleo da vidi nezavisnu Englesku. Kampanju "Da Škotska" podržali su i glumci Alen Kaming i Džerald Batler. Na vrhuncu finiša referendumske kampanje oglasio se i lik Vili iz "Simpsonovih". Čuvar osnovne škole Springfild, poreklom iz Škotske, poručio je svima u animiranom video-klipu da natpis "Aye or die" (Da ili umri) na njegovim grudima "nije tetovaža, nego beleg od rođenja".

OD DEVOLUCIJE DO NEZAVISNOSTI: Nakon odvajanja Irske 1922. godine pitanje škotskog suvereniteta se ponovo postavlja. Izbijanje Prvog pa Drugog Svetskog rata odlaže polemiku, i tek sa slabljenjem britanske imperije i otkrićem nafte škotski pokret nezavisnosti ponovo jača.

Škotska nacionalna partija, danas vladajuća u škotskom parlamentu, osnovana 1933. godine, tek krajem šezdesetih osvaja mesto u britanskom parlamentu, a sedamdesetih smišlja čuveni slogan, uzviknut toliko puta i 2014. godine – "Nafta je škotska". Prvi referendum o devoluciji (prenošenju moći na Edinburg) propao je 1979. godine, kada je kampanja "Škotska je rekla da" pobedila sa četiri procenta razlike. Do devolucije nije došlo jer je uslov bio izlaznost Škota na referendum od 40 procenata, a glasalo je oko 30 procenata.

Godine vladavine Margaret Tačer, kada su Škotskoj uvedeni oštri porezi, izgradile su još veću netrpeljivost između Škota i Engleza i proterale konzervativce iz Škotske. Nakon dolaska laburista na vlast u Velikoj Britaniji, sa Tonijem Blerom kao premijerom Velike Britanije, 1997. raspisan je i drugi referendum o devoluciji na kome Škotska izglasava prenošenje određenih nadležnosti sa Londona na Edinburg.

"Biće škotskog parlamenta" uklesano je na ploči spomenika prvom izabranom premijeru Škotske Donaldu Devaru u Glazgovu. Devar je postao prvi laburistički premijer Škotske nakon osnivanja škotskog parlamenta Holiruda 1997. godine.

Škotska nacionalna partija jačala je iz godine u godinu, da bi na škotskim parlamentarnim izborima 2011. godine odnela neočekivanu pobedu i dobila većinu u parlamentu. Godinu dana kasnije britanski premijer Dejvid Kameron i vođa Škotske nacionalne partije potpisali su Edinburški dogovor kojim se Škotskoj daje ovlašćenje da održi referendum o nezavisnosti.

KRIZA IDENTITETA: Dok Škoti London vide kao centar konzervativaca koji ih guše, za mnoge Engleze upravo je London isuviše liberalan, previše različit, previše popustljiv prema imigrantima. Kriza identiteta na Ostrvu jedan je od razloga što je Britanska partija nezavisnosti (UKIP) pokupila veliki broj glasova na majskim izborima za Evropski parlament širom Britanije, osim u Londonu. Ironija je što mnogi Britanci UKIP podržavaju iz istih razloga iz kojih Škoti podržavaju Škotsku nacionalnu partiju.

Škoti o svojoj budućnosti ne odlučuju obučeni u kiltove niti opijeni viskijem. Patriotizam, "hrabro srce" i gajde igraju ulogu tek onoliko koliko je potrebno da se debata o nezavisnosti zagreje i izvede građane na birališta. Na referendumu o nezavisnosti 2014. godine imali su pravo da glasaju svi građani sa prebivalištem u Škotskoj bez obzira na etničku pripadnost. Tako su pored državljana Škotske mogli da glasaju i svi građani Evropske unije koji imaju prebivalište u Škotskoj.

Svetska štampa je danima pred referendum pisala o "Škotskom efektu" i talasu nezavisnosti koji se širi svetom.

"Očekivati neko istorijsko naravoučenije od naroda čiji su uslovi života toliko udaljeni, isto je što i tražiti od dva čoveka rođena od različitih roditelja, različito odgojena, sa različitim biografijama – da jednako izgledaju", napisao je Borislav Pekić u predgovoru Sentimentalne povesti Britanskog carstva. Ako je suditi po njemu, teško da će svet videti još pet novih država nakon škotskog referenduma, bez obzira na njegov ishod.

Aleks Salmond, šef Škotske

Završio je ekonomiju u Škotskoj i radio za Kraljevsku banku Škotske pre nego što je postao lider Škotske nacionalne partije 1990. godine. Izgubio je prve izbore za Holirud 1999. i ostao zapamćen po kontroverznoj izjavi da je napad Tonija Blera i NATO-a na Kosovu "sumnjivog legitimiteta i apsolutna ludost".

Nakon deset godina na čelu Škotske nacionalne partije vratio se u Vestminster kao poslanik. Često se pojavljivao u raznim TV programima gde je kao ekspert govorio o trkama konja. Na čelo partije se vratio 2004. godine sa kratkim objašnjenjem da se "predomislio". Do 2011. uspeo je da sa Škotskom nacionalnom partijom izbori većinu u Holirudu, iako je sistem glasanja postavljen tako da onemogući apsolutnu većinu jednoj partiji. Politički protivnici ga opisuju kao "savršenog operativca".


Alister Darling, ćutljivi levičar

Vođu kampanje "Bolji zajedno", laburistu Alistera Darlinga, opisuju kao ne baš pričljivog (advokat po profesiji), iako je poznat po političkom aktivizmu iz studentskih dana, kada je po železničkim stanicama u Aberdinu navodno delio marksističke letke. U politiku je ušao krajem osamdesetih godina kao poslanik Laburističke stranke. Najpre je odbio da bude lider kampanje "Bolji zajedno" rekavši da je "previše zauzet kao poslanik". Predomislio se nakon raspisivanja referenduma. U završnici kampanje ocenjen je daleko slabijim ocenama od Aleksa Salmonda, koji ne samo da ga je "pregazio" u referendumskom TV duelu već i u celoj kampanji. Britanska štampa piše da je zbog Darlingovog neuspeha bivši britanski premijer Gordon Braun "izvučen iz polupenzije" da u finišu kampanje završi posao koji je Darling započeo.

Iz istog broja

Bliski istok – Rat protiv Islamske države

Globalni odgovor na lokalnu pretnju

Momir Turudić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu