Svet

Građanski rat u Ukrajini

Dizanje uloga 2

SPREMNI ZA BORBU: Ruski dobrovoljci u Donjecku

fotografije: ap photo

Dizanje uloga

Petro Porošenko je nastavio oružanu akciju na istoku Ukrajine. Vladimir Putin je povisio ton i najavio da će braniti Ruse u bliskom inostranstvu, naglašavajući pravo na "samoodbranu". Ratne sukobe, politiku "optuživanja" i "uzdržavanja" prate gasna kriza i socijalno i privredno urušavanje Ukrajine

Na istoku Ukrajine formalno desetodnevno primirje od 20. juna, inače prekršeno najmanje sto puta, uz uzajamno optuživanje zaraćenih strana, okončano je u ponedeljak 30. juna u ponoć. Nakon savetovanja s ukrajinskim Savetom bezbednosti, predsednik Petro Porošenko objavio je da će nastaviti antiterorističku operaciju u Donbasu, koji je poprište oružanih sukoba od februara 2014.

"Oružane snage, nacionalna garda, pogranična služba i služba bezbednosti dobile su odgovarajuće naredbe. U realizaciji postavljenih zadataka radi zaštite teritorijalne celovitosti Ukrajine oni više nisu ograničeni režimom prekida vatre. Mi ćemo napredovati i oslobađati našu zemlju", naglasio je Porošenko nazvavši antivladine snage teroristima i maroderima.

Kad je nakon preuzimanja dužnosti objavio prekid vatre, Porošenko je izneo mirovni plan u kome je obećao da će garantovati upotrebu ruskog jezika u istočnim regionima, da će inicirati decentralizaciju zemlje i da će amnestirati one pobunjenike koji nisu činili teža krivična dela. U konsultacijama (koje još nisu bile nazvane pregovorima) s jednom posredničkom misijom OEBS-a u kojoj su učestvovali i ruski ambasador u Ukrajini i izaslanik bivšeg ukrajinskog predsednika Kučme, pobunjenici su takođe izjavili da će i oni prekinuti vatru.

Pucale su obe strane.

PRITISAK BATALJONA: U petak 27. juna, Porošenko je produžio primirje za 72 časa, do 30. juna, a u međuvremenu se u Kijevu našao pod pritiskom da od primirja odustane.

Radikali iz bataljona "Donjeck", "Ajdar" i njima slični su se 29. juna okupili pred predsedničkom palatom u Kijevu i istakli ultimatum: hitan prekid primirja i uvođenje ratnog stanja na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti.

Prema nekim izvorima, to su džepne armije oligarha Igora Kolomojskog, teškog tri milijarde dolara, koga je za guvernera Dnjepropetrovska postavio prethodni v.d. predsednika Turčinov. Dok je Desni sektor Dmitrija Jaroša bio udarna borbena snaga kijevskog februarskog Majdana, sada izgleda da su ovi odredi, zajedno sa Nacionalnom gardom, glavna udarna snaga protiv ustanika Donbasa. Pitanje je u kojoj meri se ti borci uopšte i potčinjavaju Porošenku. Da bi zadovoljili zahteve boraca da im se dodeli potrebna oprema, braća Kličko (Vitaljieva partija UDAR podržava Porošenka) izdvojili su iz ličnih fondova sredstva za nabavku zaštitne opreme.

Na relaciji Pariz–Berlin–Moskva krajem juna rađeno je nešto na uspostavljanju kakvog-takvog mira. Predsednici Rusije i Ukrajine dogovorili su se 29. juna da zajednički rade na saglasnosti o prekidu vatre, saopšteno je posle telefonskog razgovora predsednika Ukrajine Petra Porošenka, Rusije Vladimira Putina, Francuske Fransoa Olanda i kancelarke Nemačke Angele Merkel.

Putin je naglašavao da je važno da bude produžen režim prekida vatre i uspostavljanja mehanizma kontrole uz aktivnu ulogu OEBS-a, u šta je spadao i predlog o razmeštanju pripadnika ukrajinskih pograničnih snaga i OEBS-ovih posmatrača sa ruske strane, na pograničnim punktovima Izvarino, Dolžanskoe i Krasnopartizansk kod Luganska, koje su na ukrajinskoj strani granice nekoliko dana ranije zauzeli pobunjenici.

Pre toga u EU i SAD čule su se izjave da će nove sankcije Rusiji biti uvedene ako Moskva ne preduzme vidljive korake radi deeskalacije konflikta na istoku Ukrajine, pošto je zahtevano da Rusija obustavi protok oružja i dobrovoljaca preko granice. Jedna američka poruka je glasila da Rusija ima 72 sata da primora pobunjenike da polože oružje. Moskva je tvrdila da je njen uticaj na pobunjenike ograničen.

PRERANI ZAKLJUČAK: Porošenko je protumačio da je ukidanje odluke ruskog Saveta Federacije o angažovanju ruske vojske na teritoriji Ukrajine "imalo značajno, mada simboličko značenje", pa je zajedno sa zapadnim liderima ponavljao da Rusija nije preduzela konkretne korake radi deeskalacije, pa ni pojačanja kontrole granice.

Možda je Porošenko procenio da je Rusija počela da odstupa pod pritiskom Zapada i da je poništavanjem ovlašćenja Putinu da interveniše u Ukrajini, demonstrirala da se nalazi na ivici otkazivanja podrške jugoistoku.

Pritisak Zapada na Kijev postoji, ali taj pritisak u osnovi ide prema Rusiji, kako ona ne bi smetala Porošenku da silom uguši ustanak na jugoistoku, pa su ukrajinske vlasti ponovo poverovale da mogu da uguše ustanak silom.

"Ukrajinskaja pravda" je javila, pozivajući se na izvore u štabu ukrajinske "antiterorističke operacije", da je u utorak 1. jula "radila artiljerija i avijacija". U okolini Donjecka vodila se tenkovska borba, a u samom Donjecku vođene su borbe, ali nije jasno ko je na koga pucao. Pobunjenici su se hvalili da su kod sela Semjonovke oborili još dva ukrajinska aviona, ali to nije potvrđeno. Dok su ukrajinski i zapadni izvori govorili da pobunjenici iz Ukrajine dobijaju rusko teško naoružanje, ruski mediji su javljali kako su pobunjenici u gradu Konstantinovki s postamenta skinuli trofejni tenk IS-3 ("Иосиф Сталин-3") i upotrebili ga u borbi s ukrajinskim snagama u selu Uljanovki Krasnoarmejskog rejona.

"Josif Stalin vstupil v opolčenie" (stupio u jedinice odbrane), glasi naslov u ruskoj "Komsomolskoj gazeti".

Pobunjenici na istoku Ukrajine su očekivali napad, a inače u Porošenkovim obećanjima nisu videli mnogo (opštu tezu o decentralizaciji, upotrebu ruskog jezika), a izgleda da ih je odbijalo to što je mirovni plan novog predsednika imao ultimativni karakter – poruku da amnestija sledi kada pobunjenici polože oružje oni su čitali kao da svaki učesnik u pobuni može da bude optužen i osuđen za teške prestupe.

Čule su se eksplozije i paljba u rejonu aerodroma u Kramatorsku u kome se borbe vode dva meseca. Srušen je TV predajnik na brdu Karačun oko kojeg se vode borbe od marta, a izgleda i televizijski toranj u Donjecku. Borbe su vođene i oko razrušenog radiolokacionog centra na jednoj uzvišici iznad Luganska…

Dizanje uloga 3
SAMO VAS GLEDAM: Putin i Medvedev sa oficirima ruske armije

GOVORI MOSKVA, SLUŠAJ PAŽLJIVO: Da li će posle obnove vojnih dejstava na jugoistoku Ukrajine Rusija izmeniti svoju poziciju? Svi su čekali da čuju šta će Vladimir Putin reći u obraćanju ruskim diplomatama okupljenim u Kremlju 1. jula.

Na tom diplomatskom brifingu koji se u Kremlju odvija svake dve godine i na kome se obično iznese okvir ruske spoljne politike, u trenutku kada je parlamentarna skupština OEBS-a proglasila Krim okupiranom teritorijom i osudila Rusiju za destabilizaciju Ukrajine, Putin je podigao ulog:

"U Ukrajini, kao što ste videli, ugroženi su naši zemljaci, ruski ljudi, a i ljudi drugih nacionalnosti, njihov jezik, istorija, kultura, zakonska prava, garantovane opšteevropskim konvencijama…

Kakve su reakcije naši partneri očekivali od nas dok su se rasplamsavali događaji u Ukrajini? Mi, konačno, nismo imali prava da ostavimo Krimljane i Sevastopoljce na volju borbenih nacionalista i radikala, nismo mogli dopustiti da bude suštinski ograničen naš pristup ka akvatoriji Crnog mora, da bi na krimsku zemlju, u Sevastopolj, ovenčan borbenom slavom ruskih vojnika i mornara, na kraju krajeva, a ja mislim, dovoljno brzo, došla vojska NATO-a i bio kardinalno izmenjen balans snaga u Pričernomorju. Praktično sve za šta se Rusija borila još od vremena Petra Velikog, a možda i ranije, istoričari znaju bolje, sve to bi faktički bilo precrtano…

I hoću da svi shvate: naša zemlja će i dalje energično štititi prava ruskih, naših zemljaka s one strane granice, koristiti za to sav arsenal raspoloživih sredstava: od političkih i ekonomskih do međunarodnim pravom predviđenih humanitarnih operacija prava na samoodbranu…

Dizanje uloga 4
MIR I RAT: Život teče dok borbe traju

Vi znate i slušali ste o poslednjim pokušajima da se ustanovi i sačuva mir u Ukrajini. Aktivno učešće u tome uzimali su saradnici Ministarstva inostranih dela, ministar lično. Znate za mnogobrojne pregovore, telefonske konferencije o tom pitanju.

Nažalost, predsednik Porošenko je doneo odluku da obnovi borbena dejstva, i mi nismo uspeli – kada govorim "mi", imam u vidu i sebe, i moje kolege iz Evrope – nismo uspeli da ga ubedimo da put pouzdanom, održivom, trajnom miru ne može da vodi preko rata…

Porošenko je uzeo na sebe političku i vojnu odgovornost u potpunosti… Do sada Pjotr Aleksejevič nije imao direktne veze s naređenjima da se počnu vojna dejstva. Sada je uzeo na sebe tu odgovornost u potpunosti. Ne samo vojnu već i političku, što je mnogo važnije…"

Šta stoji iza ovih Putinovih reči? Predsednik Rusije je nakon brifinga s diplomatama 1. jula po podne na radnom sastanku sa stalnim članovima ruskog Saveta bezbednosti raspravljao o situaciji u Ukrajini koja se, prema saopštenju Kremlja, "rapidno pogoršava" nakon prekida primirja. BBC je u izveštaju Putinov govor diplomatama ocenjivao kao "igru optuživanja", ali on po svoj prilici znači nešto više od toga.

Ugovor o asocijaciji i trgovina

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je 27. juna potpisao Saglasnost o asocijaciji Ukrajine sa Evropskom unijom, istim onim nalivperom kojim je taj ugovor trebalo u Viljnusu novembra 2013. da potpiše bivši predsednik Viktor Janukovič. U Moskvi su na taj korak reagovali hladno.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je konstatovao da će Ukrajina izgubiti privilegije u okviru slobodne trgovinske zone Zajednice nezavisnih država iz koje još nije formalno izašla. Putinov sekretar za medije Dmitrij Peskov je priznao suvereno pravo Ukrajine da potpiše takav dokument, ali je dodao da slede odgovarajuće mere Rusije ukoliko budu ugroženi njeni interesi. To praktično znači da će u narednom periodu doći do promene trgovinskog režima između Rusije i Ukrajine.

Trojni pregovori EU–Rusija–Ukrajina na tu temu zakazani za 11. juli teško da će tu nešto promeniti. Socijalna i ekonomska kriza u ratom zahvaćenoj Ukrajini se uvećava.

Paralelno sa sukobima na istoku Ukrajine, pred Vrhovnom radom u Kijevu 1. jula bilo je povređenih tokom protesta onih koji su tražili da se devizni krediti prevedu u račune u grivnjama po povoljnom kursu.


Politika uzdržavanja

Putin je ruskim diplomatama 1. jula rekao da ukrajinska kriza pokazuje da SAD nastavljaju takozvanu "politiku uzdržavanja" iz vremena hladnog rata. Taj izraz je u ruskoj štampi pominjan u poslednje vreme u vezi s imenovanjem Džona Tefta za novog ambasadora SAD u Moskvi (čeka da dobije agreman). List "Komersant" piše da Tefta u Moskvi smatraju prilično negipkim oponentom u sporovima i pamte njegove oštre izjave upućene na adresu Rusije, pa na osnovu njegovog imenovanja i ponešto zaključuju o tome da se SAD spremaju da se vrate na "politiku uzdržavanja", koju je definisao američki diplomata Džordž Kenan još 1947. Takva politika se svodi na saradnju SAD s Rusijom samo u malobrojnim oblastima u kojima su interesi dve države istovetni, uz ignorisanje Moskve u sistemu međunarodnih odnosa. Teftova kandidatura u Moskvi se tumači kao signal da Vašington ne namerava da ide na ustupke i kompromise u odnosima s Moskvom.

Teft je radio u Moskvi 1996–1999. kao zamenik šefa američke misije u Rusiji, do avgusta 2013. bio je ambasador u Ukrajini, a do tada je bio ambasador u Litvaniji i Gruziji.

Putin je tokom diplomatskog brifinga rekao da Rusija neće zalediti odnose sa Vašingtonom: "Mi smo uvek težili da budemo predvidljivi partneri. Spremni smo za konstruktivan dijalog, ali na ravnopravnoj osnovi", naglasio je Putin, rekavši da Rusija nije zainteresovana za učešće u "formatima" u kojima se ne uvažava njen glas: "Naši legitimni interesi su često ignorisani. Ne moramo da žrtvujemo naše životne interese samo da bi nam bilo dozvoljeno da sedimo pored njih tamo (u G8?, prim. red.)…

On je takođe govorio o američkim pokušajima da izvrše pritisak na evropske zemlje, zbog njihove saradnje sa Rusijom što je okarakterisao kao ucenu. "Mi znamo o pritisku od strane naših američkih partnera na Francuze, kako bi oni odbili da Rusiji isporuče nosače helikoptera ‘mistral’… "

Putin je, ne pominjući SAD, ukazao i na opasnost mešanja u unutrašnje poslove drugih država. Po njegovom mišljenju, Evropi je potrebna sigurnosna mreža (strahovočnaja setka) da libijske, sirijske, iračke i ukrajinske krize ne bi postale zarazne.

Posebno je, kaže Putin, to mešanje opasno za postsovjetsko prostranstvo. Zato što te države ni na političkom ni na ekonomskom planu još nisu sasvim stale na noge i nemaju održive političke sisteme, posebno je važno brižno i s uvažavanjem odnositi se prema ustavnim osnovama tih zemalja.

Po Putinu, to je važno ne samo na postsovjetskom prostranstvu, već u Evropi u celini, zato što čak i u zemljama zapadne i istočne Evrope opstaju etničke i socijalne protivrečnosti, koje mogu u svakom momentu da postanu osnova za konflikte, za rast ekstremizma i za nelegitimnu, nedemokratsku smenu vlasti sa svim negativnim posledicama koje iz toga proističu.


Gasni dug i "Južni tok"

Videće se kako će otvaranje zapadnih tržišta a zatvaranje istočnih uticati na kolabirajuću Ukrajinu, koja bi naredne zime mogla da bude jako pogođena gasnom krizom, o kojoj su početkom juna propali pregovori u trouglu Moskva–Brisel–Kijev.

Gasprom je 16. juna Ukrajinu prebacio na režim pretplate za gas zbog toga što je Naftogas Ukraijne definisan kao hronični neplatiša, koji će dobijati ruski gas samo u obimu koji je napred plaćen. To praktično znači da Ukrajina ruski gas više ne dobija. U Evropu se preko Ukrajine tranzitnim gasovodima šalje oko 185 miliona kubnih metara dnevno. Direktor Gasproma Aleksej Miler je izjavio da će Gasprom uvećati količine koje u Evropu šalje preko "Severnog toka" i gasovoda "Jamal – Evropa" i povećati ispumpavanje gasa iz podzemnih skladišta u Evropi ukoliko registruje da ruski gas namenjen Evropi ostaje u Ukrajini.

Govoreći o gasnom dugu Ukrajine, Vladimir Putin je 1. jula istakao da Rusija pažljivo prati snabdevanje gasom u Evropi. "Ne, nikakvog reversa nema. Naš gas, u stvari, dobijaju. Mi sve vidimo. Mi ništa ne preduzimamo da ne pogoršamo situaciju…"

Nakon što je bugarski premijer pod pritiskom Evropljana i Amerikanaca najavio obustavu radova na izgradnji gasovoda "Južni tok", bugarska vlada je pala. Paralelno s tim, Austrija je s Gaspromom potpisala ugovor o izgradnji kraka "Južnog toka" dugog 50 kilometara do podzemnog skladišta Baumgarten, dok je dosadašnji komesar za energetiku Etinger ponavljao da "Južni tok" mora da bude usaglašen s evropskim trećim energetskim paketom, a ukrajinski ministar spoljnih poslova apelovao da se "Južni tok" zaustavi. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je 1. jula da mađarska vlada uvažava Ukrajinu, ali da odgovara svojim građanima i za snabdevanje energijom, da ne namerava da se nađe u situaciji kada će njeno snabdevanje zavisiti od Ukrajine i da će zato graditi "Južni tok".

Iz istog broja

Izrael – Smrt trojice mladića

Ulaznica za pakao

Jovan Hiršl

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu