Svet

Sociologija pandemije

Da li je kovid promenio svet 2

DA LI NAS JE KORONA PROMENILA: Protesti protiv kovid-pasoša...

foto: ap photo

Da li je kovid promenio svet

Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza

Doktor Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti i glavni medicinski savetnik predsednika SAD, koji je obradovao američku javnost procenom da goruća faza pandemije, koja je u toj zemlji odnela milion života, prolazi, brzo je precizirao: “Ako pogledate globalnu situaciju, nema sumnje da je ova pandemija još uvek u toku”.

Do 24. aprila 2022, širom sveta prijavljeno je više od 500 miliona potvrđenih slučajeva infekcije virusom kovid 19 i preko šest miliona registrovanih smrtnih slučajeva, a procene idu i do 20 miliona žrtava.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od 18. do 24. aprila 2022. godine, prijavljeno je više od 4,5 miliona slučajeva i oko 15.000 smrtnih slučajeva, što je umanjenje od 20 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, a to znači da se od kraja marta 2022. nastavlja trend opadanja zaraze. Međutim, prijavljen je porast broja novih slučajeva u toku jedne nedelje u regionu obeju Amerika (+9 odsto) i Afrike (+32 odsto).

Dok se pandemija, koja možda slabi, seli po svetu i produžava u lošu beskonačnost, počinju da se pojavljuju analize kako bi posle te pošasti mogao da izgleda povratak u “normalnost”.

Kada je globalna pandemija udarila početkom 2020. godine, Svetski ekonomski forum organizovao je panel futurista koji su raspravljali o tome da li će i kako pandemija dugoročno uticati na naše ekonomije, društva i živote ljudi. Tadašnja hrabrija predviđanja – da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja – sada izgledaju preuranjena i preterana.

RAD NA DALJINU

Da li je kovid promenio svet 3
…i rad pod maskama u protekle dve godinefoto: ap photo

Prognozirano je da će recesija vezana za kovid 19 poslužiti kao okidač za ubrzanje automatizacije proizvodnje. Anketa Svetskog ekonomskog foruma o budućim poslovima 2020. pokazivala je da je 50 odsto poslodavaca očekivalo ubrzanje automatizacije, a više od 80 odsto njih da će ubrzati digitalizaciju radnih procesa, kao i da će proširiti rad na daljinu, kućni ili hibridni rad, što je bila jedna od najvećih predviđanih promena tokom pandemije.

Mogućnost organizovanja rada na daljinu (za takozvane bele kragne) navodio je poslodavce da proračunavaju da li su troškovi za obezbeđivanje fizičkog poslovnog prostora uopšte neophodni ili koliko je neophodno lično prisustvo zaposlenih na radnom mestu. Neki stručnjaci su sugerisali da se, zahvaljujući poboljšanju tehnologije koja olakšava umrežavanje zaposlenih na daljinu, potpuni povratak u kancelariju kao pre pandemije nikada neće dogoditi.

Međutim, postoje znaci da ova promena možda neće biti tako očigledna, niti tolika kako se očekivalo.

U Velikoj Britaniji, udeo ljudi koji rade od kuće barem deo vremena porastao je sa 27 odsto u 2019. na 37 odsto u 2020. godini, ali je opao na 30 odsto u januaru 2022. U SAD je udeo onih koji rade od kuće opao sa 35 odsto u maju 2020. do 11 odsto u decembru 2021.

Jedan od glavnih razloga zašto se rad vraća u stare okvire je zapravo to što su mnoge kompanije zabrinute da bi stalni rad kod kuće mogao negativno da utiče na kreativnost i produktivnost zaposlenih i na takozvanu izgradnju timova (team building, poboljšanje odnosa među zaposlenima, podela uloga, usmeravanje na zajednički cilj). Upravljanje i vođenje timova i uspostavljanje odnosa sa fizički saradnicima, raštrkanim na različitim lokacijama, stvorilo je potrebu za novim setom veština za lidere.

Medijski previše opisivan i futuristički preuveličavan fenomen rada na daljinu ostavlja u senci milione ljudi (plavih mantila) koji nisu imali tu mogućnost.

Nešenel pablik radio piše da je kovid 19 uzeo posebno brutalan danak Crncima i drugim obojenim ljudima, kao i siromašnijim zajednicama bez lakog pristupa zdravstvenoj zaštiti.

FLEKSIBILNOST

Zaposleni u mnogim privilegovanim profesionalnim oblastima osetili su da bi rad na daljinu mogao da ima pozitivan uticaj u njihovim životima: više vremena sa porodicom, manje vremena provedenog u kolima, poboljšana efikasnost, itd. Jedna britanska studija je pokazivala da su početna pozitivna iskustva rezultirala očekivanjem da će 20 odsto radnih sati biti dugoročno obezbeđeno od kuće.

Pandemijom iznuđenu fleksibilnost radnog mesta uveliko su prihvatali oni koji su imali veći zdravstveni rizik ili su imali decu koja virtuelno uče kod kuće. Autonomija je nesumnjivo jedna od osnovnih ljudskih potreba. Dr Alen Gorman, vanredni profesor menadžmenta na Univerzitetu Alabama, konstatuje kako je pandemija naterala sve nas da dobro pogledamo sebe i razmislimo o tome šta zaista želimo od svojih života, uključujući svoje poslove.

Pokazuje se da je takođe važna potreba ljudi da budu povezani sa drugima, da pokažu svoje radne sposobnosti i efikasnost. “Rad od kuće ispunjava jednu potrebu dajući nam veću autonomiju, ali oduzima drugu tako što nas čini manje povezanim i lišenim prednosti koje, na primer, predstavlja pristup novim informacijama”, smatra dr Majk Bet Tomer, vanredni profesor na Odseku za sociologiju Fakulteta umetnosti i nauka na univerzitetu Alabama.

ONLAJN ŠKOLA

Pre dve godine, panel Ekonomskog foruma se složio da će pandemija poslužiti kao okidač za trajniju orijentaciju na onlajn obrazovanje.

Tanja Viterspun, vanredni profesor u Školi za obrazovanje Univerziteta Alabama u Birmingemu, konstatuje da su Obrazovne institucije širom sveta, zbog zdravstvene prevencije, usvojile onlajn nastavu umesto tradicionalne nastave u učionici, da je to otvorilo vrata ovladavanju novim znanjima jer su i učenici mlađeg uzrasta, čak i oni koji su u vrtiću, otkrivali onlajn platforme dok su pokušavali da uče, ali da je virtuelno učenje donosilo izazove bez presedana i za nastavnike i za učenike, osnovna nastava je bila nižeg kvaliteta, osećao se nedostatak društvene interakcije, dolazilo je do poremećaja u svakodnevnim aktivnostima i životima učenika.

MENTALNO ZDRAVLJE

Kendis Daj, pedijatar sa Univerziteta u Alabami, primetila je na početka pandemije povećanje izolacije, depresije i anksioznosti kod adolescenata.

“Teško je biti adolescent u dobrom danu, a još manje kada je pandemija u toku, kada život baci krivu loptu”, kaže ona i primećuje da je pandemija bacila svetlo na ova pitanja tako da razgovori o depresiji i anksioznosti nisu više toliko tabu.

Problem nije samo adolescentski. Na primer, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti uočili su da su zbog ekonomskih neizvesnosti, zatvaranja i karantina, odvojenosti od svojih porodica problema sa mentalnim zdravljem imali mnogi odrasli Amerikanci. Registrovana je povećana upotreba raznih supstanci i povećanje broja “suicidnih ideja”. Češće nego ostali, na to su se žalili pripadnici rasnih i etničkih manjina, mlađe odrasle osobe, radnici i negovatelji…

U prvim danima pandemije, zaposleni u zdravstvu su hvaljeni kao heroji, koji su nesebično brinuli o drugima dok su se i sami borili da ostanu zdravi. Ali, dve godine je mnogo, čak i za heroje. Na kraju su se pojavili znaci “sagorevanja na poslu”. Kako je broj slučajeva rastao i padao i ponovo rastao, bolnički i zdravstveni radnici su se pitali koliko dugo mogu da nastave.Broj pacijenata sa kovidom opada, ali za prelazak na normalan rad biće potrebno vreme.

DOME, SLATKI DOME

Tokom pandemija kovid 19 bio je aktuelan stih Josifa Brodskog “Ne izlazi iz sobe, jer se moraš vratiti”. Zbog prekida uobičajenih spoljnih društvenih aktivnosti pojedinci su upućeni, kako kažu sociolozi, da interakciju svedu samo na primarne, “jake veze” – da se oslone na one najbliže, kao što su partneri, članovi porodice ili, potencijalno, cimeri.

Istraživanja sugerišu da je prvi period potpunog zatvaranja u Ujedinjenom Kraljevstvu doveo do povećanja kvaliteta tih odnosa, ali da je kod pojedinaca bez pratioca doveo do osećanja usamljenosti i slabijeg mentalnog stanja. Bilo je, međutim, izveštaja o tome da je u tom društvenom nukleusu, zbog nedaća, povećan broj konflikata i da je raslo porodično nasilje.

Smanjen je obim velikih društvenih okupljanja – na primer, obredi inicijacije, venčanja, politički skupovi, sportski i kulturni događaji, društvene aktivnosti povezivanja kao što su pevanje i ples – koja predstavljaju ključne mogućnosti za afirmaciju, izgradnju kohezije i zajedničkog identiteta i olakšavanje saradnje među društvenim grupama. Dr Kimberli Dajns iz Naučnog odeljenja za javno zdravlje Univerziteta Glazgov smatra da je od vitalnog značaja da se ovi rituali vrate jer donose nekoliko društvenih, psiholoških, pa čak i bioloških koristi.

Kako je zamor pandemijom rastao, izbijale su erupcije nezadovoljstva, koje su nekad dobijale destruktivne oblike. Osiromašenjem, restrikcijom društvenog života smanjivan je i kontakt među različitim društvenim grupama, što je moglo da vodi uvećavanju predrasuda kako unutar pojedinih društvenih grupa, tako i među različitim slojevima stanovništva.

Društvene mreže su samo delimično popunjavale prazninu nastalu prekidom sekundarnih socijalnih veza. Sociolozi sa Univerziteta Glazgov uočavaju da društvene mreže pokazuju sklonost ka homofiliji, odnosno ka fenomenu isključivog druženja sa sebi sličnim pojedincima. Osećaj anonimnosti na mreži i nedostatak ličnih emocionalnih signala pojačavali su polarizaciju i agresiju u izražavanju razlika u mišljenjima.

INFODEMIJA

Mnogo se toga pomerilo tokom pandemije, ali se pokazalo da su društvene mreže posebno ranjive na širenje lažnih informacija, posebno u vezi sa zdravstvenom zaštitom. Izgleda da je došlo do velikog pada poverenja u stručnost i poverenja u ljude, kao i do porasta dezinformacija tokom pandemije. Bet Tomer sa Univeziteta Alabama konstatuje da može biti dobro da se bude kritičan prema onome što se govori u medijima ili na mreži, ali da se čini kako je društvo skrenulo na mesto gde su ljudi skloniji da budu prezriviji i ciničniji – posebno prema informacijama koje daju agencije javnog zdravlja i medicinski stručnjaci.

Tu sklonost podstiču takozvane infodemije (tj. previše i onlajn i oflajn informacija koje šire nepoverenje u biomedicinu i teorije zavere, od kojih većina može biti svesno lažna), upozoravaju Stefen Hinčlif, profesor Akademije za društvene nauke na britanskom univerzitetu Ekseter, Lenor Menderson, koja je medicinski antropolog, Martin Mur, autor “Volstrit džornala”, za naučni časopis “Lanset”.

SLABA SOLIDARNOST

Da li je kovid promenio svet 4
ASPEKTI KRIZE KOJA PROLAZI: Marš protivnika kovid-pasoša u Parizu…foto: ap photo

Panel Svetskog ekonomskog foruma pretpostavljao je da će tokom pandemije dugoročno preovladati solidarnost. Danas, međutim, postoje jasni znaci da su javna ograničenja, u kombinaciji sa umorom od pandemije, uticala na smanjenje nivoa solidarnosti i poverenja između različitih društvenih grupa. Naročito je polarizacija evidentna kada su u pitanju intenzivne debate i oštra retorika o obaveznoj vakcinaciji.

Autor Jen Švarc u magazinu “Sajentifik ameriken” piše da su protekle dve godine bile pune nesklada, paradoksa i apsurda. Naučnici su “formirali globalni um košnice” i isporučili superefikasnu vakcinu brže nego što je iko mislio da je moguće. Ali, više od godinu dana nakon što su vakcine postale dostupne, SAD imaju jednu od najnižih stopa vakcinacije među bogatim zemljama. Neki Amerikanci misle da vakcina predstavlja oružje ugnjetavanja, ako ne i bukvalno oružje.

Politizacija našeg najboljeg alata za okončanje pandemije iznenadila je sve. Osim biheviorističkih naučnika, istraživača dezinformacija, sociologa, istoričara i pisaca spekulativne fantastike, koji su proveli 2020. godinu mašući rukama, skrećući pažnju na kognitivne pristrasnosti, operacije uticaja, probleme pristupačnosti i prepreke poverenju, piše Švarc.

Ta dijagnoza važi i lokalno i globalno.

PLANETARNA DUBIOZA

Već pomenuti Stefen Hinčlif, Lenor Manderson i Martin Mur pišu u eseju o planetarnoj zdravstvenoj politici da je kovid 19 znak globalne slabosti. Pandemija je rezultat onoga što nazivamo planetarnom dubiozom, u čije pokretače spadaju nejednakost i eksploatacija radne snage.

Oni, između ostalog, konstatuju da geopolitika, farmaceutska tržišta, strukturne nejednakosti i ograničenja zdravstvenih sistema i dalje podrivaju distribuciju vakcina.

Rat oko vakcina je bio deo globalnog trgovinskog rata. Panel futurista Svetskog ekonomskog foruma je 2020. predviđao da će preduzeća trajno rekonfigurisati lance snabdevanja, kako bi bila manje izložena slabostima globalizovanog poslovanja koja su se pokazale kada su države počele da se zatvaraju i da oko sebe podižu sanitarne kordone.

POKIDANE VEZE

Ti sanitarni i drugih kordoni, konfuzije oko pravila putovanja, hirovite politike viza i kovid sertifikata više nego zabrinutost zbog virusa obeshrabruju ljude da putuju, pa se postavlja pitanje koliko će vremena biti potrebno da se do nivoa pre pandemije oporavi, na primer, međunarodna turistička industrija, taj najvidljiviji deo globalizacije.

Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo UN-a predviđa da će međunarodna putovanja u 2022. i dalje biti smanjena za skoro polovinu u poređenju sa 2019. godinom.

Britansko istraživanje sprovedeno prošlog septembra pokazalo je da, dok 80 odsto ljudi planira odmor u Velikoj Britaniji u narednoj godini, samo oko 40 odsto razmišlja o odlasku u inostranstvo. Poređenja radi, u 12 meseci do jula 2019, na odmor u inostranstvo putovalo je 64 odsto Britanaca.

Dve godine nakon izbijanja pandemije, ostaje nejasno da li će kovid 19 označiti odlučujući prelaz sa “dominantne globalizacije” kakvu smo poznavali, na regionalizaciju lanaca snabdevanja, zbog toga što su se globalni lanci snabdevanja pokazali krhkim. Francuska je najavila podsticaje u vrednosti od 500 miliona dolara. Japan, takođe, u okviru svog programa pomoći u vezi sa kovidom 19 podržava obnavljanje proizvodnih kapaciteta. U SAD je samo u 2021. godini uloženo 200 milijardi dolara u kompanije koje se “vraćaju kući”. U novije vreme, u SAD dosta se govorilo o problemima sa dopremanjem u SAD mikročipova za automobile iz Kine, o zakrčenosti lučkih skladišta u Kaliforniji i brodovima koji čekaju na utovar kontejnera u Šangaju.

DEMOKRATSKA RECESIJA

Doktor Tomas Dekarlo, stručnjak za industrijsku distribuciju u Poslovnoj školi u Birmingemu u Alabami, misli da ti prekidi, međutim, imaju nacionalni i globalni uticaj i poreklo i nisu se desili u vakuumu. Društvene i političke posledice pandemije su se ukrštale sa ideološkim sukobom, koji zapadne zemlje predstavljaju kao borbu protiv totalitarizma.

Pre dve godine, predviđano je da će mnoge vlade oklevati da se odreknu svojih novostečenih ovlašćenja u vanrednim situacijama, što bi moglo dovesti do demokratske recesije.

Izgleda da se ta prognoza ostvarila. Američka nevladina organizacija Fridom haus, za koju se ne može reći da nije u dosluhu s američkim Stejt departmentom, iznela je ocenu da je pandemija doprinela ubrzanoj globalnoj demokratskoj recesiji. Udeo “neslobodnih” zemalja (koje imaju niske ocene poštovanja političkih prava i građanskih sloboda) sada je najveći u poslednjih 15 godina. Samo veoma jake demokratije su, prema Fridom hausu, manje osetljive, ali se, ipak, čak i one sada ponašaju autoritativnije u odnosu na javna ograničenja i obaveznu vakcinaciju. Na primer, kanadski parlament odlučio je da proširi svoja ovlašćenja za hitne slučajeve, koja su omogućila policiji da zaustavi “opasne i nezakonite” proteste protiv vakcinacije, da bi dozvolio i zamrzavanje bankovnih računa demonstranata.

KINESKAZERO KOVIDPOLITIKA

Da li je kovid promenio svet 5
…i kineska teretna lukafoto: ap photo

Toj temi zapadni mediji često su se vraćali i kada su kritikovale kinesku “zero kovid” politiku kao izraz autoritarnosti i kao ekonomski necelishodnu. Kada je u martu 2022. Kina zbog oko 5.000 infekcija kovidom zatvorila Šangaj i Šenžen, dva grada koji čine više od 16 odsto kineskog izvoza, londonski liberalni “Ekonomist” je pisao kako je kineski cilj ekonomski rast od 5,5 odsto ove godine izgledao zahtevno, ali da sada izgleda skoro fantastično.

Kinezi na tu vrstu kritike odgovaraju sve oštrije. Šen Ji, profesor na Školi za međunarodne odnose i javne poslove Univerziteta Fudan, u “Global tajmsu”, kineskom vladinom listu na engleskom jeziku, piše kako zapadni mediji predvođeni Sjedinjenim Državama nemilosrdno napadaju Kinu zbog njene “dinamične nulte-kovid” politike i preuveličavaju uticaj na kinesku ekonomiju, ali da su kineski analitičari ironično rekli da SAD nemaju šta da pokažu za to po oba aspekta – američki BDP se smanjio za 1,4 procenta na godišnjem nivou u prva tri meseca 2022. godine, a milion Amerikanaca je umrlo od pandemije, dok virus i dalje pravi pustoš u zemlji.

U drugom komentaru istog lista kaže se da je broj umrlih od kovida u SAD veći od broja američkih vojnika koji su poginuli u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu i Vijetnamskom ratu zajedno. “Suočavajući se sa izazovom pandemije, ako sledimo zapadnu interpretaciju slobode, demokratije i ljudskih prava, onda će ljudska prava opstati, ali ljudski životi neće… Ljudska prava Zapada su postala smokvin list za gubitak ljudskih života…”

* * *

Pandemija kovid 19 često je poređena s pandemijom španskog gripa, koja je harala na kraju Velikog rata. Kada je završena, usledile su urlajuće dvadesete i Crna venera Foli de Beržea, Džozefina Bejker, igrajući u suknjici od banana, poigravala se kolonijalističkim erotskim fantazijama publike u Parizu.

Razlika je bitna. Umesto karnevalskog završetka ove sadašnje pandemije, zavladala je psihoza ratnog buđenja Evropljana. Rusi ratuju s Ukrajincima, denacifikuju ih i oslobađaju Marijupolj do temelja. Igor Girkin Streljkov kaže da to dugo traje zato što Rusi zapravo ratuju s Rusima. Neki kažu da je to svetski proksi rat. Englezi brane Evropu iz koje su pobegli. Nemci se opet naoružavaju. Njihovi bivši saveznici, a sada američki štićenici, ističu se u prvim redovima…

Ko će znati da li se to dešava zbog zova otaca ili zbog geopolitičke Tukididove zamke (koja glasi: “Uspon moći Atine i strah koji je on izazvao u Sparti učinio je rat neizbežnim”).

Tek, što bi rekao Šekspir, ovo vreme je iskočilo iz zgloba. A traumatolozi i psihijatri su nedostupni zbog dežurstva u kovid bolnicama.

Vratite me u karantin!

Iz istog broja

Rat u Ukrajini

Iscrpljivanje bez kraja

Aleksandar Radić

Američko naoružavanje Ukrajine

Uz Kijev do kraja

Slobodan Kostić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu