Svet

Velika Britanija

Budžet ljulja vladu 2

NEPOPULARNE MERE: Ministar finansija Džordž Ozborn / foto: reuters

Budžet ljulja vladu

Od januara sledeće godine porez na dodatu vrednost biće povećan sa 17,5 na 20 odsto. Opozicija upozorava da će rigorozne mere štednje dovesti do gubitka hiljada radnih mesta

Za "Vreme" iz Londona

Nije nikakva novost da Britanija ima velikih finansijskih problema. Međutim, Institut za finansijske studije je predstojeće mere štednje označio kao "najduži i najdublji trajni period štednje u javnom sektoru od Drugog svetskog rata".

Ministar finansija Džordž Ozborn predstavio je protekle nedelje novi budžet, što je ozbiljno uzburkalo političke strasti. Pored toga što će se po novom, koalicionom budžetu porez na dodatu vrednost od 4. januara sledeće godine povećati sa 17,5 na čak 20 odsto, i niz drugih mera za prevazilaženje budžetskog deficita naišao je na najoštrije kritike opozicije. Laburisti napominju da će nove mere vlade dovesti do gubitka hiljada radnih mesta i da će se tako naneti jak udarac javnom sektoru. "Gardijan" se na svom veb-sajtu poziva na neobjavljene podatke ministarstva finansija, na osnovu kojih se predviđa da će se brisati oko 600.000 radnih mesta u javnom sektoru, a da će u privatnom biznisu preko 700.000 ljudi izgubiti posao. Ipak, vlada navodno računa da će se ukupna zaposlenost povećati nakon očekivanog privrednog rasta. Džordž Ozborn brani svoje odluke, tvrdeći da, ako se pomenute mere ne sprovedu sada, ekonomska situacija može postati znatno lošija, pa "svoj prvi budžet" označava kao "fer, neizbežan i progresivan".

RAST TENZIJA: Što je budžet više prisutan u javnosti, tenzije iz dana u dan sve više rastu. Tako je poslanik vladajuće koalicije, liberalni demokrata Sajmon Hjuz, najavio mogućnost cepanja istorijske koalicione vlade, ukoliko torijevci ne održe reč po pitanju visine penzija. Londonski "Gardijan" je odmah dolio ulje na vatru pitanjem: Do kada će ova koalicija trajati? Na to je vlada odmah odgovorila demantima, optužujući medije za lošu interpretaciju, a premijer se oglasio da koalicionu saradnju treba dovesti na viši nivo, pa je najavljeno da bi i on mogao da govori na predstojećoj konferenciji Liberalnih demokrata. I pored toga pojedini komentatori smatraju da problema među koalicionim partnerima ima, posebno kada je reč o novom budžetu.

Ne preterano optimistični signali dolaze i iz Toronta, gde se održavaju samiti G8 i G20, a odakle je američki predsednik Barak Obama Evropi poručio da se čuva još težeg recesijskog talasa. Britanski premijer Dejvid Kamerun, koji takođe boravi na samitu, poručio je da je rizik da se ništa ne preduzima. Pokušavajući da iz Kanade podrži novi budžet, Kamerun je rekao: "Mislim da će G8 zaključiti da one zemlje sa najvećim problemima treba da pređu u akciju, kao što smo mi to učinili."

SUPROTNI STAVOVI: Kada je reč o akciji, Kamerunov dolazak na mesto premijera promenio je i atmosferu po pitanju "pumpanja ekonomije za vreme krize", koju je, čak i na međunarodnom nivou, ozbiljno zagovarao bivši premijer Gordon Braun. Nova britanska vlada je sa merama štednje krenula odmah nakon izbora, dok su laburisti upozoravali da ekonomiju ne treba ostavljati na cedilu kada joj je najteže.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da su, po svim istraživanjima, pomenute mere doprinele padu rejtinga vladajuće koalicije, ali ima logike u tome što se rigorozna štednja sprovodi baš sada, na početku mandata. Naravno, bolje je da nepopularne mere vlada čini sada nego kasnije, kada se približe sledeći izbori, a kada bi sa još većim deficitom i spoljnim dugom Britaniju verovatno zadesio grčki scenario (što mnogi ekonomski stručnjaci i dalje prognoziraju). Kako bi vlast zadržala poverenje (glasove) siromašnih, budžet za njih predviđa pomoć i smanjenje poreza na plate.

S druge strane, ekonomski stručnjaci tvrde da će krizne mere najteže podneti srednji sloj stanovništva, kako štednja neće preterano uznemiriti najbogatije Britance i najmoćnije britanske banke.

I pored toga neće svi koji su navikli da žive na visokoj nozi biti bezbrižni: kako stvari stoje, kraljica Elizabeta će biti jedna od onih koji će krizne mere osetiti na sopstvenoj koži. Novac predviđen za kraljičino domaćinstvo biće zaleđen na prošlogodišnjoj vrednosti, pa će iznositi svega 7,9 miliona funti (9,5 miliona evra). S vremena na vreme pokreće se i pitanje finansiranja kraljevske porodice novcem poreskih obveznika. Možda je zato kraljica prošle sedmice, da povrati simpatije Britanaca, skoknula do Vimbldona nakon 33 godine.

Iz istog broja

Srpsko-evropska posla

Kakav crni fiskalni račun

Andrej Ivanji

Ruski špijuni u SAD

Romantični profil Ane Čepmen

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu