Bolsonarizmom protiv volje većine

Lula da Silva bio je primoran da uvede vanredno stanje, naloživši angažovanje nacionalne garde kako bi se ponovo uspostavili red i mir u prestonici Braziliji. Ove nemile scene veoma su podsetile na upad pristalica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa na Kapitol hil u januaru 2021. godine, a to nije bila i jedina sličnost: sâm Bolsonaro je zbog svojih desničarskih ideja i načina na koji vidi i vodi politiku još ranije zaradio nadimak “tropski Tramp”.

POKUŠAJ DRŽAVNOG UDARA

Luiz Inacio Lula da Silva

Lulin ministar spoljnih poslova Mauro Vieira rekao je da vlada sada ima “apsolutnu kontrolu” nad situacijom, nakon što je izvršeno više od 1800 hapšenja onih koji su učestvovali u “desantu” na Vrhovni sud, Kongres i predsedničke kancelarije u Braziliji. A pale su i neke velike ribe, uhapšen je Bolsonarov bivši ministar pravde Anderson Tores, jer je dopustio održavanje protesta u glavnom gradu Brazila, i to nedugo nakon što je preuzeo odgovornost za javnu bezbednost prestonice. On je priveden nakon što se vratio u Brazil iz Floride – gde je navodno bio na odmoru, i to u trenutku kada se događala “pobuna” u njegovoj zemlji. Tores je negirao umešanost u ove događaje.

Zanimljivo je i da je njegov bivši šef, krajem decembra prošle godine, napustio zemlju i otputovao takođe na Floridu, svega 48 sati pre inauguracije novoizabranog predsednika Lule da Silve. Oni skloni cinizmu nisu propustili da prokomentarišu izbor Bolsonarove destinacije – da je od svih zemalja na svetu izabrao baš Ameriku i baš Floridu, takoreći u komšiluku Maralaga, da leči bolove u stomaku.

Upućeni ovaj pokušaj svrgavanja legitimno izabranog predsednika u Brazilu stavljaju u širi kontekst novog političkog fenomena, koji se već nekoliko godina odigrava u Latinskoj Americi. Na engleskom se ovaj proces naziva lawfare coup, tj. “mekani puč”, i on označava državni udar “nove generacije” u kojem naoružane snage igraju sporednu ulogu, dok ključni izvršioci pripadaju klasi “belih kragni” i nose skupa odela. Kombinacijom političkih, pravnih, medijskih i korporativnih pritisaka stvaraju se uslovi za legislativni i institucionalni prevrat u kojem se mahom levičarski, progresivni političari u Latinskoj Americi kriminalizuju i privremeno ili trajno sprečavaju da učestvuju u političkom životu. Primera ima mnogo: svrgavanje i proterivanje Manuela Zelaje u Hondurasu 2009. godine, smena predsednika Paragvaja Fernanda Luga 2012, kao i brazilske šefice države Dilme Rusef 2016. godine, puč protiv Eva Moralesa u Boliviji 2019, pa i nedavno svrgavanje Pedra Kastiljesa u Peruu, itd.

IZGUBIO BITKU, NE I RAT

Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro više je puta izjavio da neće predati dužnost svom nasledniku, tvrdeći da je “izgubio bitku, ali ne i rat” i da Lulu da Silvu nisu izabrali građani, već Vrhovni sud i Centralna izborna komisija Brazila. Vrhovni sud te zemlje naredio je hapšenje i šefa vojne policije Brazilije, odgovornog za zaštitu ključnih zgrada vlade u prestonici. A zbog “bezbednosnih propusta” smenjen je i guverner Brazilije, inače saveznik donedavnog desničarskog predsednika Brazila, jer nije sprečio napredovanje demonstranata u glavnom gradu.

Sva je prilika da će se i bivši predsednik Bolsonaro, koji se i dalje nalazi u SAD, suočiti sa krivičnom odgovornošću: otvorena je istraga protiv njega zbog mogućeg “podsticanja i intelektualnog autorstva antidemokratskih dela koja su rezultirala vandalizmom i nasiljem u Braziliji”, navodi se u saopštenju tužilaštva.

Lulina administracija optužila je tvrdokorne pristalice bivšeg krajnje desničarskog predsednika za pokušaj državnog udara, a da je krajnji cilj bio da snage bezbednosti i vojska intervenišu i omoguće da se Žair Bolsonaro vrati iz SAD i ponovo preuzme vlast. Bolsonaro se obratio putem Tvitera, odbijajući krivicu: “Mirne demonstracije su deo demokratije. Haranje i napadi na javne zgrade, kao što se desilo danas, ne spadaju u to”, napisao je on.

Dosadašnja istraga pokazuje i da je nasilni protest Bolsonarovih sledbenika bio duže vreme planiran. Preko društvenih mreža ljudi su se pozivali da masovno učestvuju na demonstracijama, a istražuje se i ko je finansirao nekoliko stotina autobusa koji su dovezli Bolsonarove pristalice u Braziliju. Upitno je i kako je toliko ljudi uspelo da uđe u neke od najzaštićenijih zgrada u zemlji, i to praktično bez ikakvog otpora. Odgovor na ovo pitanje dobijen je već u narednim danima, nakon što su tamošnji lokalni mediji objavili snimke na kojima se mogu videti pripadnici vojne policije Brazilije kako stoje, ćaskaju, pa čak i snimaju selfije sa demonstrantima. “Vašington post” je preneo informaciju da je brazilska vojska čak i sprečavala hapšenja izgrednika u kampovima koje su Bolsonarove pristalice podigle ispred vojnih baza. “Nećete hapsiti ljude ovde”, izjavio je prema svedočenju dvojice prisutnih zvaničnika visoki oficir brazilske vojske, general Hulio Sezar de Aruda, novom ministru pravde Flaviju Dinu, navodi se u članku američkog lista.

KO JE ODGOVORAN

O mogućim inspiratorima i organizatorima vandalskih demonstracija govorila je i novoizabrana ministarka životne sredine Brazila Marina Silva, koja je u intervjuu za tamošnje novine “Folha de Sao Paulo”, a koji prenosi “Gardijan”, rekla da deo “razjarene mafije” potiče iz Amazona i uključuje Bolsonarove pristalice militante koji su “povezani sa ilegalnom sečom šuma, rudarenjem, otimanjem zemlje i ribolovom”. Njihov bes, navodi ministarka, bio je zasnovan na frustraciji što je Bolsonarova era “zagarantovane nekažnjivosti završena”.

Sonja Guažažara, koja je izabrana da vodi novoosnovano ministarstvo za starosedelačke narode koje će predstavljati 307 brazilskih starosedelačkih grupa, kaže da su nasilne demonstracije “osmislili ljudi sa ekonomskom i političkom moći” i da je to “napad na različitost”, aludirajući na Lulinu odluku da u svoju novu administraciju dovede autohtone, tamnopute i ženske zvaničnike, toliko različite od Bolsonarovog pretežno belog, muškog ministarskog kabineta.

I predsednik Lula da Silva rekao je da su radikalne pristalice bivšeg predsednika Bolsonara “imale svoje ljude” među predsedničkim osobljem, koji su omogućili nesmetan ulazak pobunjenika u predsedničku palatu. “Mnogi su bili saučesnici u ovome… mnogi ljudi u vojnoj policiji bili su saučesnici. Bilo je mnogo ljudi u oružanim snagama ovde unutar [palate] koji su bili saučesnici”, dodao je ovaj veteran levičarskog pokreta u Brazilu. “Moramo da shvatimo da smo pobedili na izborima i pobedili Bolsonara, ali bolsonarizam je i dalje tu. A fanatični bolsonarizam i njegove pristalice su veoma opasni jer nikoga ne poštuju”, rekao je Da Silva.

Lideri zemalja Latinske Amerike jednoglasno su osudili “pokušaj puča” u Brazilu, a napad na institucije Brazila osudile su i UN, SAD, Kina, Rusija, Francuska, Italija…

ZELENO, ŽUTO I CRVENO

Analitičari smatraju da trenutak opasnosti za Brazil još nije u potpunosti prošao i da je kriza demokratije daleko od svog kraja, imajući u vidu podršku koju bivši desničarski predsednik još uvek ima u narodu, ali i u bezbednosnom aparatu – posebno među oružanim snagama i vojnom policijom. Prema oceni zapadnih medija, ponašanje pristalica bivšeg predsednika Žaira Bolsonara najteži je napad na brazilsku demokratiju od 1964, kada je vojna hunta preuzela vlast u toj zemlji. Slike Bolsonarovih sledbenika obučenih u žute fudbalske dresove Brazila i ogrnutih u zastave te zemlje obišle su svet, pa je na neki način i čuvena zeleno-žuta majica postala simbol onih koji imaju veze sa snagama radikalne desnice.

A kao odgovor na marš Bolsonarovih pristalica u glavnom gradu Braziliji, desetine hiljada ljudi okupilo se u najmnogoljudnijem gradu Brazila Sao Paulu, kako bi održali skupove podrške aktuelnoj vlasti na sa Lulom da Silvom na čelu. Mnogi su došli obučeni u crveno, boju partije novoizabranog predsednika, mašući transparentima na kojima je pisalo “Nema amnestije za pučiste” i “Zatvor za Bolsonara”.