Svet

Meka moć umesto tvrde sile

Bila jednom jedna Amerika 2

UTICAJ NA MALA VRATA: SAD,...

foto: stock

Bila jednom jedna Amerika

Američka meka moć je oštećena ali ne i uništena, Rusija i Kina su pale na rang-listi, a Nemačka i Japan preuzimaju primat. Po potencijalu za rast ističu se Japan i zemlje BRIKS-a. Dok Evropljane javnost ne vidi među prvih deset perspektivnih nacija, evropski liberali u kovid konfuziji čekaju "američku konjicu"

U svetu vlada novohladnoratovska kovid konfuzija. Evropljani se ljutito pitaju zašto im Rusi nude sputnjik V, Amerikanci su zabrinuti zbog toga što kineske vakcine idu Putem svile, a sukob na terenu takozvane meke moći stigao je i do Holivuda.

Pod naslovom "Kina koristi Holivud u kampanji informativnog rata" Zajva Dal u autorskom tekstu u magazinu "Njuzvik" upozorava da je kineski tehnološki titan Tencent investirao u filmski studio Entertainment, dok Alibaba ima manjinski udeo u Amblin Partners Stivena Spilberga, te je da Kinezima to partnerstvo omogućilo "pristup" znanju o zapletima, razvoju likova, zvučnim zapisima i vizuelnim efektima. Više od toga: kvalifikovani profesionalci iz američke filmske produkcije migrirali su u kinesku filmsku industriju, pomažući Kini da preskoči američku stogodišnju prednost u poslu.

Ali to nije sve: "Predsednik Si koristi infomativni rat u bioskopu baš kao što koristi svoju Inicijativu za pojas i put, Konfučijeve institute, sajber dezinformacije i napore da okrene strane novinare i političare da produbi svoju ambiciju da zameni Ameriku kao svetsku supersilu", piše Zajva Dal, viša saradnica za vesti i javnu politiku u Centru "Hejm Salomom", neprofitnoj organizaciji iz Ilinoisa za odbranu zapadne civilizacije.

Profesor i bivši dekan Harvardove Kenedi škole političkih nauka Džozef Naj je još 80-ih godina prošlog veka definisao pojam meke moći kao "sposobnost zemlje da bez sile i prinude nagovori druge da rade šta ona hoće". On smatra da američka bezbednost jednako zavisi od osvajanja srca i umova kao i od pobede u ratovima u koje su, uzgred budi rečeno, u poslednjih trideset godina SAD bile umešane 13 puta. On bi to mogao da zna jer je svojevremeno bio pomoćnik američkog ministra odbrane zadužen za međunarodne bezbednosne poslove, predsedavajući Nacionalnog obaveštajnog saveta i zamenik državnog sekretara za bezbednosnu pomoć, nauku i tehnologiju.

Londonska internacionalna konsultantska kompanija Brend fajnans objavila je nedavno Globalni indeks meke moći, koji je izračunavan na osnovu 34 indikatora izmerena tokom obimnog istraživanja u julu 2020. (vidi okvir).

O istraživanju

Londonska internacionalna konsultantska kompanija Brend fajnans objavila je Globalni indeks meke moći 2021. (Global Soft Power Index 2021). To je svojevrsni snimak stanja u sedam oblasti, istraživači kažu, na sedam stubova meke moći: biznis i trgovina (brendovi, oporezivanje, trgovina, investicije, infrastruktura, budući rast); upravljanje (vladavina prava, ljudska prava, stopa kriminala, sigurnost, ustav, političke elite); međunarodni odnosi; kultura i nasleđe (turizam, sport, hrana, likovna umetnost, književnost, muzika, film, igre, moda); mediji i komunikacije; obrazovanje, nauka i tehnologije; ljudi vrednosti i poverenje…

To je rezultat obimnog istraživanja sa preko 75.000 ispitanika u 102 zemlje. Pre anketiranja u julu 2020. istraživači su konsultovali 778 eksperata i uticajnih sagovornika iz 102 zemlje: akademike, stručnjake u korporacijama, diplomate i političare, pravnike, novinare, konsultante za nacionalne brendove, menadžere, preduzetnike, umetnike i sportiste i think-tank i NVO analitičare.

Pošto je 2020. bila godina kao nijedna druga, zbog razornih posledica pandemije kovida 19 i pandemijskih previranja u kojima su svi nacionalni brendovi pogođeni, ispitanici su zamoljeni da ocene napore pojedinih nacija u stimulisanju ekonomije, zaštiti zdravlja i blagostanja građana, kao i saradnju na međunarodnoj pozornici i pružanje pomoći onima kojima je neophodna.

Glavna vest u tom istraživanju je da je Amerika nakon rasnih sukoba, turbulentne predizborne kampanje i (da li samo Trampovog) neadekvatnog odgovora na kovid 19 izgubila vodeću poziciju i da je na Globalnom indeksu meke moći 2021. pala na 6. poziciju sa ukupnim indeksnim rezultatom 55,9 od mogućih 100 poena.

Prema ocenama ispitanika, Amerika se u "kovid disciplini" našla na samom dnu, na 105. mestu, što nije iznenađenje s obzirom na to da je više Amerikanaca umrlo od kovida nego što je stradalo u Drugom svetskom i Vijetnamskom ratu zajedno.

Bila jednom jedna Amerika 3

za uvećanu tabelu desni klik pa »view image«


KOVID I KONFUZIJA

Zbog problema tokom pandemije snižen je indeks meke moći 13 nacija. Španija je, na primer, pala na 81. mesto u "kovid rubrici", a Italija na 94. Na reputaciju Kine nesumnjivo je uticalo to što se kovid 19 prvo pojavio u gradu Vuhanu.

Zbog visokih stopa smrtnosti i zbog nejasnog pristupa vlade Borisa Džonsona suzbijanju širenja virusa, i Velika Britanija beleži pad rejtinga za 3,9 poena, na 57,9 od mogućih 100 poena, čime je ipak zadržala treće mesto na globalnom indeks skoru meke moći.

Preko Kanala, u Francuskoj (55,4 poena, 7. mesto na tabeli) zabeleženo je blago pogoršanje indeksa nekoliko stubova meke moći, kao što su kultura i baština, na šta je verovatno uticalo zatišje u ugostiteljstvu i turizmu zbog kovida 19.

U kovid-kontekstu zanimljiv je izuzetak Novog Zelanda. Razlika između odgovora "dobro se nosi sa tim" i "loše je postupala" u sve tri mere povezane s kovidom (ekonomija, zdravlje i blagostanje i međunarodna pomoć i saradnja) u slučaju Novog Zelanda je plus 43 odsto. Zahvaljujući globalnom izveštavanju o uspehu u rešavanju pandemije, ta država sa manje od pet miliona stanovnika verovatno je imala koristi od pozitivnih asocijacija generisanih pričama o njenom pandemijskom odgovoru. Anketirani su izricali pozitivne ocene o skoro svim ostalim merilima meke moći Novog Zelanda, koji se u odnosu na 2020. godinu na rang-listi pomerio za šest mesta naviše pa 2021. zauzima 16. mesto na globalnom indeksu meke moći.

Profesor infektivnih i epidemijskih bolesti iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu Dejvid Hajman u komentaru istraživanja piše o tome kako "zdravstvena diplomatija" može da bude važna u odbrani zdravlja u vreme kada je, po rečima jednog azijskog lekara, kovid okrenuo svet naglavačke. Profesor Hajman podseća da je moć zajedničke vrednosti javnog zdravlja među stručnjacima iz SAD i SSSR u 1967, na primer, doveo te politički suprotstavljene zemlje zajedničkom cilju, a to je bilo iskorenjivanje malih boginja koje su, kako se procenjuje, samo 1967. ubile 2,7 miliona ljudi. Uspešno su iskorenjene u 80-im godinama prošlog veka nakon što je usvojena rezolucija Svetske zdravstvene organizacije o iskorenjivanju malih boginja, zato što je taj cilj ugrađen u ciljeve spoljne politike u SAD, SSSR i u svim drugim zemljama, čime su obezbeđeni održivo finansiranje i tehnička podrška i mobilisana tzv. globalna meka moć očuvanju zdravlja…

Bila jednom jedna Amerika 4
…Nemačka,…foto: stock


NEMCE CENE, ALI IH NE VOLE

U vreme kada se naširoko govori o tome kako će, ili kada će, Kina prestići Ameriku i da li će se razgoreti hladni rat između Moskve i Vašingtona, pomenuto istraživanje londonske kuće Brend fajnans pokazuje da američki primat u mekoj moći ne ugrožavaju ni Kina ni Rusija, nego Nemačka, koja je ove godine preuzela vodeću poziciju sa indeksnim skorom meke moći 62,2 od mogućih 100 poena.

Bila jednom jedna Amerika 5

Londonski analitičari pišu da je Ne­ma­čka, kada je bila suočena sa pandemijom kao kataklizmičnim događajem, bila svetionik stabilnosti širom Evrope i širom sveta. Nemačka je dobila odlične ocene i u oblasti međunarodnih odnosa, upravljanja, kao i u biznisu i trgovini, a najduži korak napred je napravila u oblasti obrazovanja i nauke… Izuzetak je stub "ljudi i vrednosti", na kome se nemačka nacija nalazi na znatno nižem 15. mestu. Generalni direktor kuće Brend fajnans za Nemačku Ulf-Brun Drecezel piše da su stabilnost, postojanost i odgovornost nemačke vrline "koje se isplaćuju" na Globalnom indeksu meke moći 2021.

Industrijske i trgovinske kompanije iz Nemačke, kao jednog od najeminentnijih izvoznika, širom sveta mogu se smatrati predstavnicama i nemačkih brendova i ambasadorima nemačke meke moći. Jedna od takvih kompanija je Der Mittelstand BVMW, najveća dobrovoljno organizovana, međusektorska ekonomska interesna grupa koja pod jednim kišobranom objedinjuje 30 udruženja sa više od 900.000 članova, učestvuje na 2000 poslovnih događaja svake godine i ima 300 aktivnih predstavnika u 320 međunarodnih ofisa u svetu. Od oko 2700 globalnih lidera na tržištu inovacija polovina su nemačka mala i srednja preduzeća.

Bila jednom jedna Amerika 6

Dok Nemačka dominira u ukupnom skoru, kad bi se rezultat analizirao "olimpijski" i kad bi se delile zlatne i srebrne medalje u 34 discipline u kojima je merena meka moć, Nemačka bi imala 16 medalja. Ispred nje bi, sa ukupno 17 medalja, dominirala samo Švajcarska, koju londonski analitičari opisuju kao naciju najviše poznatu po neutralnosti, lind čokoladi i fondiju, a takođe i po zlatnom standardu, političkoj stabilnosti i kvalitetu upravljanja, etičkim standardima, sigurnosti, međunarodnim odnosima i pouzdanosti. Satove i banke ne pominju.


LEVI I DESNI OBRAZ JAPANA

Iako je i imao ekonomskih problema, uključujući i negativan uticaj kovida 19 na prerađivačku i turističku industriju i na odlaganje i moguće otkazivanje Olimpijskih igara u Tokiju, Japan se sa 60,6 poena plasirao na drugo mesto na tabeli meke moći zahvaljujući visokim ocenama njegovih poslovnih investicija, biznisa, trgovine i snažnih brendova.

Jing Fan sa britanskog univerziteta Brunel svojevremeno je u članku "Meka moć: moć atrakcije ili zabune?" citirao japanskog premijera koji je rekao da su Sony i Matsushita (Panasonic) levi i desni obraz Japana. Time hoće da se kaže da korporativni brendovi mogu da deluju kao ambasadori imidža neke zemlje u svetu, da su oni opipljiva manifestacija meke moći zemlje, da se na njih gleda kao na faktički brend nacije. Japan je poboljšao ocene u oblasti obrazovanja i nauke što delimično odražava tamošnji značajan napredak u automatizaciji, upotrebi robota i integraciji veštačke inteligencije u svakodnevni život.

Bila jednom jedna Amerika 7
…Kinafoto: stock


KOLEBLJIVI POTENCIJAL

U procenjivanju potencijala za budući rast anketirani su Japan svrstali na prvo mesto na tabeli (sa 5,8 od 10 poena), uprkos japanskoj zabrinutosti zbog smanjenja broja stanovnika, posebno u kohortama radne dobi, zbog čega će u jednom trenutku Japan možda morati da poveća imigraciju. Kad su u pitanju budući potencijal za rast, drugo, odnosno treće mesto zauzimaju Kina i Indija, koje zajedno čine 35 odsto svetskog stanovništva.

Zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) vraćaju snagu posle godinu dana turbulencija i zastoja privrednog rasta, pa su svrstane među prvih 10 kad se meri percepcija njihovog potencijala za rast.

Ugled Kine je, inače, pozitivniji u Bangladešu, Nigeriji, Rusiji, Južnoj Africi, Centralnoj i Zapadnoj Africi i Centralnoj Americi nego drugde u svetu. U ukupnom skoru 34 indikatora Kina (54,3) je pala sa 5. na 8. mesto, a Rusija (50,5) sa 10. na 13. mesto, uglavnom zbog nepovoljnijih ocena njihovog ugleda i međunarodnih odnosa. Kina je zabeležila ukupno pogoršanje ocena (od 0,5 poena) i u oblasti upravljanja, jer je zapadnjačka percepcija kineskog političkog sistema negativna.

Istraživači kao važnu ističu napomenu da su Kina i Rusija napravile značajne naučne korake u razvoju vlastitih vakcina i da su poboljšale ocene u oblasti obrazovanja i nauke.


NORDIJSKI LIDERI ODRŽIVOSTI

Uz to je Kina, koja emituje 28 odsto ugljen-dioksida u svetu, ocenjena kao jedna od najgorih azijskih država kad je u pitanju zaštita životne sredine (2,3 od 10 poena).

Japan (5,0 od 10) se pak doživljava i kao ekološki najprihvatljivija zemlja u Aziji, iako je peti najveći emiter ugljen-dioksida na svetu i što je kritikovan zbog svog urbanog planiranja i odlaganja nuklearnog otpada. Ispred ostalih azijskih država Japan se u oblasti ekologije izdvaja pedantnom metodom sortiranja smeća i snažnom politikom reciklaže. Iza Japana na ekološkoj lestvici u Aziji su Singapur (4,4) i Južna Koreja (3,7).

Po naporima da zaštite životnu sredinu zapažene su posebno skandinavske zemlje, a najviše Norveška (sa ocenom 6,6 od 10), zato što planira da do 2030. količina uglen-dioksida koja se pusti u atmosferu ne bude veća od količine koja se iz atmosfere izvuče, zato što najviše ulaže u biciklizam i javni prevoz i uvodi poreske olakšice za električna vozila po čijem broju dominira u svetu.

Izuzetno dobro su ocenjene politike održivosti i u Švedskoj (6,3) u kojoj više od polovine energije dolazi iz obnovljivih izvora, u Danskoj (5,9), koja je eliminisala više od trećine celokupne upotrebe fosilnih goriva u transportu, i u Finskoj (6,2), koja se obavezala da će zabraniti upotrebu uglja u proizvodnji električne energije i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva za 50 odsto do 2030.

Bila jednom jedna Amerika 8


BLEDI LI ZVEZDA ZAPADA

Jedan od direktora Brend fajnansa Stiv Tomson uočava da mlađe kohorte ispoljavaju nešto manje pozitivnih stavova o manjim liberalnim nacijama kao što su Švedska i Švajcarska. Suprotno tome, Generacija Z pozitivnije ocenjuje reputacije zemalja poput Rusije, Turske ili Filipina nego od njih stariji milenijalci, koji, naročito u zemljama kao što su Brazil, Kina, Indija i SAD, pokazuju veću žeđ za znanjem o drugim zemljama i kulturi, što se dovodi u vezu sa njihovom većom zrelošću i (često) mogućnošću putovanja.

Zanimljivo je da su evropske nacije (izuzev Rusije) potpuno odsutne sa liste 10 zemalja u kojima anketirani uočavaju najveći potencijal za rast. Sada privredno dominantna Nemačka je na toj skali skliznula na 11. mesto, a samo su dve zapadne države, Australija i Kanada, prisutne na toj listi perspektivnih. Osetno je i odsustvo tradicionalnih zapadnjačkih giganata, Sjedinjenih Država i Velike Britanije. To je signal da u percepciji javnosti bledi zapadna zvezda, konstatuju konsultanti u pomenutom istraživanju.

Poruka je očito upućena zapadnim liberalima koji u kovid konfuziji čekaju "američku konjicu" uz obavezno pitanje šta u tom kontekstu može da učini američki predsednik Džozef Bajden. Pomenuti profesor sa Harvarda Džozef Naj u komentaru uz ovo londonsko istraživanje prognozira da će Bajden započeti sa promenom politike da bi naglasio saveze i multilateralizam, a pridruživanje Pariskom klimatskom sporazum i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je u tom smislu dobar početak.

"Američka meka moć ima dublje korene nego politika. Holivudski filmovi koji prikazuju nezavisne žene ili manjine koje protestuju, mogu privući druge. To takođe čini dobrotvorni rad američkih fondacija i sloboda istraživanja na američkim univerzitetima. Firme, univerziteti, fondacije, crkve i protestni pokreti razvijaju sopstvenu meku moć koju mogu da pojačaju, ili da stvore šanse za zvanične spoljnopolitičke ciljeve. Ovi građanski izvori meke moći su sve važniji u doba društvenih medija. Čak i naši mirni protesti mogu generisati meku snagu…", piše Džozef Naj, čije knjige nose naslove Budućnost moći, Predsedničko vođstvo i stvaranje američke ere i Da li je američki vek završen.

Sada kaže da nije, ali sudeći po magazinu "Forin afers" profesor Naj je 2004. ukazivao i na ograničenja meke moći: društva često prihvataju američke vrednosti i kulturu, ali se opiru američkoj spoljnoj politici.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu