Svet

Kina – Svetska ekonomska sila broj jedan

Američki san i kineska java 2

fotografije: ap photo

Američki san i kineska java

CIA je potvrdila da su Kinezi ostvarili staru, nekada utopijsku, ali uvek revolucionarnu Mao Cedungovu parolu "stići i prestići Ameriku": Kina je postala prva ekonomska sila sveta

Nacionalni dohodak Kine 2020. godine je iznosio 24,2 hiljade milijardi dolara, a američki 20,8 hiljada milijardi. Na isti način kinesku ekonomsku snagu tretiraju Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.

Američki san i kineska java 3
ODBROJAVANJE JE ZAVRŠENO: Kineska raketa spremna za let na Mesecfoto: ap photo

Reč je o poređenju nacionalnog dohotka na osnovu PPP-a (pariteta kupovne moći), za koji mnogi ekonomisti smatraju da ekonomsku stvarnost odražava realnije nego poređenja nominalnog bruto nacionalnog dohotka (BDP). Prema ovom drugom, "klasičnom" poređenju, Kina je još uvek na drugom mestu iza SAD (15,4 hiljade milijardi prema 20,8 hiljada milijardi dolara). Kineski lideri koriste ovaj drugi metod i ne žure se da sednu u prvi red, znajući da sve projekcije govore u prilog tome da će 2028. godine Kina i po apsolutnim pokazateljima izbiti na prvo mesto. Čak sedam godina pre nego što je to bilo predviđeno.


SAMO 42 GODINE

Za kineske lidere veličina nacionalnog bogatstva je glavni kriterijum ekonomske i tehnološke snage. Nezaustavljiv ekonomski rast Kine je za svaku američku administraciju veliki izazov. SAD su navikle da vode svet prema svojim pravilima. Sada se pojavila sila koja na to ne pristaje. Istina, kao SSSR ranije, tako se i Rusija danas opire američkoj dominaciji u onome što smatra svojim političkim zaleđem, zahvaljujući pre svega svojoj nuklearnoj i konvencionalnoj vojnoj snazi. Ali, Kina ima nešto što Moskva nema – ekonomsku silu i "meku moć" globalnih razmera.

U maratonskoj trci, koja traje već 42 godine, od početka Dengovih reformi, Kina je uspela da postane najveća ekonomija na svetu. U gotovo svim privrednim granama zauzima prvo mesto, postala je vodeći trgovinski partner svim razvijenim zemljama. Pretekla je Ameriku u broju prijavljenih tehnoloških patenata, najbrže razvija informativne tehnologije, uključujući i kvantne, lider je u razvoju veštačke inteligencije, razvija svoj nezavisni svemirski program.

Američki san i kineska java 4
OLUJA SA ISTOKA: Nezaustavljiv tehnološki, vojni i naučni, razvoj Kinefoto: ap photo

Čak i u doba korone, Kina je za razliku od drugih zemalja ostvarila ekonomski napredak i najavila tri ili četiri puta brži tempo razvoja od svog najvećeg konkurenta SAD. Pretekla je SAD i u privlačenju stranih investicija. Prema podacima Ujedinjenih nacija, strane investicije su u Americi pale za gotovo pedeset odsto i iznosile su 134 milijarde dolara, dok su u Kini povećane za 4 odsto, na 163 milijarde dolara. Kinesko tržište je i dalje privlačno i stabilno.

U prvoj ili možda drugoj ekonomiji sveta – to više i nije najvažnije – godišnji dohodak po glavi stanovnika je tek nešto veći od 10.000 dolara, prema 69.000 u Sjedinjenim Državama. Glavni razlog za to je što na ličnu potrošnju u Kini odlazi 39 odsto bruto nacionalnog dohotka, a u SAD 69 odsto. Tu leži šansa da Kina radikalno poveća domaću potrošnju, što je jedan od rezervnih pokretača bržeg razvoja u narednim godinama. U situaciji kada se neka strana tržišta za Kinu zatvaraju, to može biti od posebnog značaja.

Američki san i kineska java 5

foto: ap photo


VELIKI TEHNOLOŠKI RAT

Pre pet godina u Šangaju je na simboličan način najavljeno kinesko učešće u trci za primat u veštačkoj inteligenciji. Tada je AlfaGo, algoritam koji je kreirao Gugl, pobedio svetskog prvaka u tradicionalnoj kineskoj strateškoj igri Go, i to sa 3:0. Možda je to bila koincidencija, ali tri meseca kasnije centralna vlada u Pekingu donela je odluku o strateškom razvoju veštačke inteligencije. Milijarde dolara investirane su u istraživački rad i kompanije koje se bave digitalnom tehnologijom. To je urodilo plodom: Kina je ubrzo postala lider u veštačkoj inteligenciji i tehnologijama superbrzog prenosa podataka. Nastupilo je doba 5G komunikacija, do sada neviđene brzine, u kojima Kina ima prednost.

Lenjin je početkom Oktobarske revolucije 1917. rekao da se vlast valja ulicama i da je samo pitanje ko će je pokupiti. Danas se informacije valjaju internetom, a Kina je najsposobnija da ih pokupi i iskoristi. Jer, kao što je nekada bila teza da ko vlada naftom vlada svetom, danas se može reči da ko vlada informacijama vlada svetom.

Kina je prvi put prestigla Ameriku po broju međunarodno prijavljenih patenata. Okončana je četrdesetogodišnja epoha američkog tehnološkog liderstva u svetu. U devet od deset oblasti, uključujući veštačku inteligenciju, dronove i čipove – Kina zauzima prvo mesto, a njena kompanija Huavej je već treću godinu zaredom svetski lider u razvoju visokih tehnologija. Huavej je samo u 5G tehnologiju 2020. godine uložio 18,6 milijardi dolara. Zato su napadi na ovu kompaniju i sankcije protiv nje toliko oštre: cilj je da se oteža i uspori njen dalji napredak, ali to je praktično nemoguće.

U Kini danas milijardu ljudi koristi internet. Prednost upotrebe 5G tehnologije postala je potpuno očigledna za vreme pandemije korona virusa. Globalna komunikaciona infrastruktura bila je neuporedivo brža i efikasnija jer su, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, računari komunicirali ne samo sa ljudima već i međusobno. Uz niz drugih mera to je doprinelo da Kina bude najuspešnija država u borbi sa nevidljivim neprijateljem.

Američki san i kineska java 6

foto: ap photo


"AMERIKA SE VRAĆA"

Amerika ne menja svoju stratešku poziciju prema Kini, koju i dalje smatra svojim glavnim konkurentom, ako ne i neprijateljem. Ali, umesto agresivne i prevrtljive Trampove politike, nova administracija vodi umereniju politiku, bar na verbalnom planu. To ipak neće biti politika iz vremena Obame, kada je Bajden bio potpredsednik. Kina je danas neuporedivo snažnija i sa mnogo većim samopouzdanjem nego 2009. godine. Bajden je još ranije najavio čvršće veze sa zapadnoevropskim državama i stvaranje neke vrste "antikineskog bloka". Tokom prošlonedeljnog sastanka G7 zemalja, američki pokušaj da se to realizuje završio se polovičnim (ne)uspehom.

Evropa se takođe suočava sa izazovima koje je pokrenula Kina u svetskoj privredi. Od toga da li prihvatiti najmoderniju kinesku tehnologiju i izgradnju mreže 5G, do problema kineskih investicija i političkog uticaja na manje članice EU. Za sada je Evropa još uvek podeljena oko toga kako izabrati pravu strategiju prema Kini. A američki pritisak je jak.

Nemačka i Japan su više od drugih protiv američke ideje o antikineskom bloku. Glavni razlog nije ideološke već komercijalne prirode.

Američki san i kineska java 7

foto: ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Kinesko tržište je najveće za plasman nemačkih automobila, kao što je Kina uopšte najveći trgovinski partner za Nemačku, već četvrtu godinu zaredom. Kina je i za Japan najveći trgovinski partner. Uostalom, Kina je prošle godina potisnula SAD i postala glavni ekonomski partner Evropske unije u celini. Bajden je nedavno lansirao novu devizu "Amerika se vraća". Kinezi su to shvatili kao pokušaj da se distancira od "prošlog momka" koji je govorio "Amerika na prvom mestu". Ali, upitali su se u Pekingu, gde se to vraća Amerika? Oni izgleda ne veruju mnogo u reči i ne misle da će ublažavanje retorike i možda ublažavanje sankcija sprečiti nastavak kinesko-američkog sukoba.

Kina je danas najveća trgovinska sila, najveći strani investitor i primalac stranih investicija, prvi svetski proizvođač i glavni zagovornik pravednijeg globalnog upravljanja i zajedničkog razvoja. Njen privredni rast daje najveći doprinos i čini najveći udeo u svetskom ekonomskom razvoju. Kina je dala i najveći doprinos u svetskoj borbi protiv pandemije kovida 19, njen moralni prestiž raste, a s njim i politički. Zato je Kina za američku spoljnu politiku veliki izazov.

Bajdenovo geslo "Amerika se vraća" možda nagoveštava mudriju politiku, ali Kina još sumnja u to. Ako se Bajden "vratio" pokušavajući da okupi saveznike kako bi usporili razvoj Kine, onda to što se "Amerika vraća" nije nova, već samo izmenjena varijanta politike bivše administracije. Mada, ono što se u Vašingtonu radilo u protekle četiri godine valjda dovoljno jasno pokazuje da su pokušaji međunarodne izolacije Kine unapred osuđeni na neuspeh.

U Pekingu su saopštili da je suštinski uslov za poboljšanje kinesko-američkih odnosa međusobno poštovanje i uvažavanje, dijalog o regulisanju razlika, obnavljanje saradnje. Kako je to ovih dana precizirao kineski ministar inostranih poslova Vang Ji, SAD treba da prestanu sa mešanjem u unutrašnja pitanja Kine kao što su Sinkjang, Hong Kong i Tibet i da prestanu sa podsticanjem nezavisnosti Tajvana. Kina je vojno spremna da brani svoj suverenitet, pa iako se o ratnoj opciji malo govori, u Pekingu se ne zaboravlja da je Amerika poslednjih 30 godina vodila 13 ratova, da je na različite načine intervenisala u više od stotinu država – vojno, ekonomski ili politički.

Američki san i kineska java 8

foto: ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«


ČVRST STAV I MEKA MOĆ

Trka za globalni ekonomski primat nije završena, maratonci još trče, iako jedan takmičar ubrzava tempo, a drugi zaostaje sve više. Na red je, međutim, došlo i pitanje kako se u senci ekonomskog i tehnološkog nadmetanja širi meka moć globalnih sila. Tu je Kina u prednosti, što je posebno potvrđeno u vreme pandemije korone.

Kina je suzbila širenje opasnog virusa u svojoj zemlji, svela broj obolelih i preminulih na najmanju meru, za razliku od SAD. U najmnogoljudnijoj zemlji sveta obolelo je 90.000 ljudi, preminulo 4600, dok je u SAD do sada bilo 28 miliona obolelih i 500.000 preminulih.

Kineske zdravstvene ekipe pružale su pomoć mnogim zemljama sveta, a maske za zaštitu i druga zaštitna oprema donirane su ili prodavane u gotovo svim zemljama sveta. Desetine miliona kineskih vakcina koriste se širom sveta, izuzev u SAD i EU, iako je Kina spremna da ih proizvede onoliko koliko je potrebno.

Kineska meka moć širi se i novim Putevima svile, što je samo lep izraz u kome se krije ideja o alternativnom svetskom poretku zasnovanom na ekonomskoj saradnji i poštovanju suvereniteta svake zemlje. Kina je za tu svrhu spremna da izdvoji fantastična sredstva. Do sada je investirano stotine milijardi dolara za projekte u 68 država koje žele da sarađuju. To je relativno mala suma od onog što će biti investirano u narednim godinama. Već je pripremljeno oko 1000 velikih projekata čija vrednost premašuje hiljadu milijardi dolara.

Si Đinping je saopštio da će Kina u narednih deset godina plasirati tri hiljade milijardi dolara u regionima Puta svile u Aziji, na Srednjem istoku, u Africi i Evropi. Pritom su potrebna samo tri opšta uslova: da projekat doprinosi ekonomskom rastu, da bude socijalno prihvatljiv i da okruženje u koje se ulaže bude prijateljsko. Nije sporno da se Putevima svile širi ekonomska, politička i kulturna moć Kine.

Može se predvideti da će nova administracija u Vašingtonu nastaviti konkurentsku borbu sa Kinom na racionalnijoj osnovi – političkoj, ekonomskoj i finansijskoj. Poslednjih nedelja dosta je toga rečeno i u Vašingtonu i u Pekingu. Nije sve crno, niti je sve belo. Možda je počela priprema za susret kineskog i američkog predsednika. Kineski predsednik Si Đinping je još ranije predložio "kineski put i kinesku mudrost za rešavanje problema čovečanstva".

"Kineski put", naravno, za SAD nije prihvatljiv, premda bi se o mudrosti moglo diskutovati.

Iz istog broja

SAD – Energetska kontroverza

Polarni ekspres u Teksasu

Milan Milošević

Italija – Vlada za nacionalni spas

Supermoći Super Marija

Enzo Mangini

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu