U Kini je došlo do izvesnih odstupanja, neodlučnosti, pa čak i dovođenja u pitanje vladine politike, u javnosti poznate kao “nulta kovid tolerancija”. Rigorozna i učestala zatvaranja čitavih gradova i regiona dovode do nezadovoljstva javnosti i nanose težak udarac privredi. Na rast nezadovoljstva je pre nekoliko dana reagovao Stalni komitet Politbiroa Komunističke partije Kine, najviše političko telo sastavljeno od samo sedam ključnih članova.

Kineski lider Si Đinping najoštrije je upozorio sve koji dovode u pitanje politiku nulte tolerancije. Najuži partijski vrh se saglasio da će se “nepokolebljivo pridržavati opšte politike dinamičnog nultog kovida” i odlučno se boriti protiv “reči i dela koji iskrivljuju, dovode u sumnju ili negiraju politiku prevencije epidemije”.

Ovo je prvi put da je Si govorio o kineskoj borbi protiv kovida od kada je izbilo nezadovoljstvo javnosti zbog oštrog zatvaranja u Šangaju i drugim gradovima. “Pobedili smo u borbi za odbranu Vuhana i sigurno ćemo pobediti u borbi za odbranu Šangaja”, rekao je generalni sekretar Si.

Od tada je Šangaj najgore ostavio iza sebe, nakon što je za dva prethodna meseca u ovom finansijskom i privrednom centru registrovano 600.000 slučajeva kovida, uglavnom omikron varijante. Dnevni broj obolelih u Šangaju pao je ove nedelje sa 27 hiljada u jeku epidemije na ispod 5 hiljada. Šangaj je, inače, najveći grad na svetu sa preko 25 miliona stanovnika. Dve trećine od dve hiljade najvećih kompanija ponovo je počelo sa radom i proizvodnjom. Četvrti po veličini megalopolis, Šendžen, na jugu Kine, u kome živi 18 miliona ljudi, vratio se normalnom životu i proizvodnji, kao i većina provincija u Kini.

Pažnja je sada usmerena na relaksaciju kontrolnih mera i prevenciju zaraze od novih varijanti virusa.

U prvim komentarima nakon sednice Stalnog komiteta, kineski listovi pišu da nije cilj uvoditi lokdaune u gradovima već učiniti sve da se to izbegne. Šangaj izgleda nije bio spreman u potpunosti za pojavu varijante omikron, koja se širi mnogo brže od delte, i nije na vreme obezbedio sve potrebe stanovništva. To je velika lekcija koju treba i drugi da uvaže. Analitičari procenjuju da je upozorenje partijskog lidera znak da je došlo do internih razmimoilaženja oko politike “nultog kovida” i da se jedan deo rukovodilaca u provincijama suviše komotno ponaša u sprovođenju partijskih direktiva. Ili da nije dovoljno uspešan u tome. Pošto je direktno apostrofiran Šangaj, možda se to odnosi i na rukovodstvo ovog velikog ekonomskog, društvenog i političkog centra.

CENA OMIKRONA

Fabrička proizvodnja u Kini pala je na najniži nivo u poslednje dve godine. Slično je i u sektoru građevinarstva i usluga, vazdušnom saobraćaju, ugostiteljstvu itd. Domaća tražnja je smanjena a i porudžbine iz inostranstva su pale. Prema kineskoj statistici, poslovna aktivnost je smanjena u 19 od 21 sektora koji su bili predmet istraživanja. Najnovije epidemije kovida, koje su pogodile više mesta širom zemlje, primorale su neka preduzeća da smanje ili čak zaustave proizvodnju. Porudžbine su takođe naglo pale.

Ekonomisti a i političari su to očekivali. Zvanična politika je da principi humanizma u očuvanju života stanovništva imaju prednost nad ekonomskim rezultatima. Zato je ove godine usvojen najniži državni plan za poslednjih nekoliko decenija – porast od svega 5,5 odsto nacionalnog dohotka. Neki analitičari sumnjaju da će to biti ostvareno, ali je rukovodstvo rešeno da to realizuje. Preduzimaju se mere podsticanja i zaštite domaće proizvodnje, uvode se povlastice za mala i srednja preduzeća, dodeljuju se potrošački krediti stanovništvu.

Sada je zadatak da se nađe balans između zaštite stanovništva i proizvodnje. Jer, reč je o začaranom krugu – da bi čovek mogao da radi, treba da preživi i bude zdrav, a da bi to bio, mora da radi i privređuje za sebe i društvo. Zapošljavanje je bitan momenat za stabilan ekonomski rast. Država je potrošnju podstakla emitovanjem enormne količine potrošačkih kupona za stanovništvo (1,4 triliona juana). To treba da se podeli “što pre”. Situacija sa masovnim lokdaunom u nekim velikim kineskim gradovima doprinela je oklevanju zapadnih investitora za nova ulaganja. Ponegde na Zapadu govori se o “bežanju investitora” iz Kine, ali zvanična kineska statistika to negira: u prva četiri meseca direktne strane investicije su porasle za 25,6 odsto i dostigle blizu 60 milijardi dolara.

UTICAJ NA GLOBALNU PRIVREDU

Situacija u Kini se direktno odražava i na svetsku privredu. Kina je druga ekonomske sila sveta, najveći je proizvođač i najveći svetski trgovinski partner velikog broja zemalja, uključujući i najrazvijenije. Desetine hiljada kontejnera je pre pandemije železničkim prugama dolazilo godišnje do najvećih nemačkih luka, gde Peking u nekima od njih već sada ima oko 40 odsto akcija. Samo u maju 2020. godine Kina je otpremila više od hiljadu kompozicija sa robom za Evropu.

U Nemačku, na primer, Kinezi izvoze robu u vrednosti od 100 milijardi dolara, a uvoze oko 90 milijardi, kupili su 10 odsto akcija u blizu 200 vodećih nemačkih kompanija. Uprkos sankcijama SAD, trgovinska razmena sa zapadnom Amerikom i dalje je veća od 660 milijardi dolara, pri američkom deficitu od preko 300 milijardi dolara.

Pet glavnih izvoznih artikala Kine su: najsavremenija oprema za komunikacije (223 milijarde dolara), računari (156 milijardi), integralna kola (120 milijardi), delovi za mašine (86 milijardi), tekstilni i drugi artikli (60,7 milijardi).

Najveći kupci su SAD (438 milijardi dolara), zatim Hongkong (262 milijarde), Japan (151 milijarda), Nemačka (112 milijardi) i Južna Koreja (110 milijardi dolara).

Svaki zastoj u proizvodnji i distribuciji robe iz Kine, najvećeg svetskog izvoznika (u Šangaju su brodovi sa kontejnerima nedeljama stajali u sidrištu), odražava se na tržište i cene u mnogim zemljama. Velika Britanije je prošle godine uvezla robu iz Kine u vrednosti 70 milijardi funti, od čega samo elektronike za blizu 4 milijarde funti.

Fabrike u Šangaju koje proizvode delove za Epl, nedeljama nisu radile zbog lokdauna. Pogođena je takođe proizvodnja kompjutera i štampača. Možda je najteže pogođena automobilska industrija jer Kina, osim što ih sama proizvodi, snabdeva svetsku industriju desetinama najvažnijih komponenti za proizvodnju. Na primer, 80 odsto automobila koje Britanija uvozi iz EU oslanja se zapravo na kineske komponente.

Kina je tokom prvomajskih praznika, koji su trajali pet dana što je neuobičajeno dugo, registrovala 160 miliona domaćih turističkih putovanja. Mnogo? Ne, to je veoma malo. Prošle godine, takođe u jeku pandemije, bilo je 30 odsto više takvih putovanja. Finansijski to izgleda ovako: ove godine prihodi od turizma iznosili su 9,77 milijardi dolara, što je 43 odsto manje nego godinu dana ranije.

Iako turizam nije najvažnija privredna grana u Kini, ona je značajna, a ozbiljno je pogodila i strane turističke privrede. Kineska situacija se prelila u svet. Pre pandemije, 2017. godine, više od 130 miliona kineskih turista odlazilo je u inostranstvo gde su potrošili preko 300 milijardi dolara, dva i po puta više nego američki turisti. U isto vreme 100 miliona stranaca posetilo je Kinu.

Turizam je samo jedan od primera svetske povezanosti u današnjem vremenu. Ako jednom delu sveta ide dobro, trljaće ruke i u drugim delovima. Ako ide loše, zvoniće hramovi na svim stranama. Kako kaže Hemingvej, “nijedan čovek nije ostrvo za sebe… zato nikada ne pitaj za kim zvono zvoni… Ono zvoni za tobom.”