Svet

Rat u Ukrajini

Iscrpljivanje bez kraja 2

RAZARANJE, PATNJE – RAT: Ukrajina aprila 2022.

foto: ap

Iscrpljivanje bez kraja

Kominikei zaraćenih strana govore o malim pomeranjima na liniji fronta. Masirane snage ruske vojske na istoku već nedeljama potiskuju Ukrajince, ali bez dramatičnih promena. Zauzvrat, Ukrajinci se trude da prenesu rat u Rusiju

Najave sa ruske strane da će rat završiti pobedom simbolično do Dana pobede 9. maja potpuno su neostvarive. Sada se samo otvara pitanje da li ima istine u glasinama da će na taj dan da se proglasi rat, odnosno pozovu rezervisti na odlučni boj. Još uvek u Rusiji nema mobilizacije i ne sme da se pokaže rezerva prema odlukama rukovodstva koje još uvek tvrdi da sve ide po planu.

Pritisak rata i propaganda stvorili su talas agresivnog odnosa prema svima sa one druge strane fronta, i ratnog i propagandno-medijskog. Ruska pop grupa Lenjingrad ima jednu novu pesmu u kojoj se ironično kaže: “Nismo mi krivi, jednostavno, niko na svetu nije bolji od nas. Mislimo mi vrlo oštro i pouzdani smo kao kamaz” (vojni kamion), i nastavlja se sa porukom da ako sumnjate u to “odmah postajete strani agent”.

Za razliku od Ukrajine u kojoj je mobilizacija provedena u nekoliko talasa, u Rusiji se čeka taj odlučujući preokret koji bi obezbedio ljudske resurse za nastavak rata koji se zaglavio. Reč je svakodnevnoj potrošnji žive sile i metala.

IGRA NA VRUĆEM TERENU

Kominikei zaraćenih strana govore o malim pomeranjima na liniji fronta. Masirane snage ruske vojske na istoku već nedeljama potiskuju Ukrajince, ali bez dramatičnih promena. Borbe se vode za mala mesta sa jasnom namerom da se pre ili kasnije okruže ili istisnu ukrajinske brigade koncentrisane oko aglomeracija Slavjansk–Kramatorsk i Severodonjeck–Lisičansk. Taktika je promenjena drastično, sada se više ne žuri i ne ide u duboke prodore. Rusi pokušavaju da, kada je god to moguće, preskoče borbe za naseljena mesta i ostave oko njih jedinice za blokadu.

Zauzvrat, Ukrajinci se trude da prenesu rat u Rusiju i naruše poverenje u vlasti, te stvore teškoće u logistici jedinica na frontu preciznim udarima po skladištima goriva i municije. Dva glavna sredstva koja koriste Ukrajinci su dronovi Bajraktar TB2 koji su, navodno, ulazili i tri stotine kilometara duboko do Voronježa, što je maksimalni deklarisani taktički radijus, to jest udaljenost do koje se letelica može kontrolisati.

Rusi su razmestili protivvazdušnu odbranu po dubini i navodno je odobreno nekoliko dronova oko Kurska. Turska fabrika Bajkar nastavila je da šalje nove letelice u Ukrajinu. Procena je da to spada u deo političke igre turskog predsednika Tajipa Erdogana u kojoj on dozvoljava nastavak saradnje sa Moskvom, ali posredno silno udara na njenu vojsku. Direktna veza postoji jer kompaniju Bajkar koja proizvodi ove dronove vodi Seldžuk Bajraktar, Erdoganov zet.

U interesu Ukrajine je što dublja internacionalizacija rata i za njih poželjno privlačenje pažnje NATO-a. Zato se njenim oružanim snagama može pripisati nekoliko provokativnih akcija u Pridnestrovlju, stešnjenom između Moldavije i Ukrajine, na prostoru koji je visoko važan interes Rumunije, članice NATO-a i domaćina pojačanja iz saveza. Igra se po vrućem terenu gde se incidenti laku mogu desiti.

Ruski izvori tvrde da su po aerodromu padale minobacačke mine kalibra 60 mm (nadamo se da nisu Krušikove) bačene sa dronova. Minirane su antene jednog radio-centra, a ubačeni diverzanti gađali su ručnim bacačima zgradu službe bezbednosti. Rusi su uveli stroge bezbednosne mere i sasvim sigurno dobro čuvaju velika skladišta naoružanja koja se prostiru u mestu Kolbasna na 150 hektara. Tamo su tone municije i raznog vojnog inventara nasleđenog iz SSSR, rezervi nekadašnjeg Odeskog vojnog okruga. Sada skladište predstavlja izazov za Ukrajince jer je smešteno samo dva kilometra od granice.

Rusija je poslala signale da vidi ulogu Rumunije u logistici ukrajinske vojske i da prati stanje u Pridnestrovlju sa tradicionalnom metodom koja se primenjuje od 24. februara – preciznim raketnim udarom, u slengu “kalibrovkom”, po oznaci jedne od raketa – Kalibar. Pogođen je most koji spaja prevlaku na važnom putu iz Rumunije za Odesu.

Za kontrolu pomorskog prostora prema Rumuniji i ukrajinskoj obali važna je uloga Zmijskog ostrva, koje su Rusi zauzeli na početku rata. Nakon gubitka raketne krstarice “Moskva”, Ukrajinci su se osmelili i preduzeli akcije na izolaciji ruskog ostrvskog garnizona. Pohvalili su se akcijama Bajraktara TB2 – 2. maja dokumentovano je uništenje dva ruska patrolna čamca tipa Raptor punog deplasmana 23 tone. Mali, izuzetno brzi čamci koji mogu dostići čak 48 čvorova korišćeni su za zaštitu ostrva od prepada ukrajinskih diverzanata, ali nisu imali odbranu od rakete koja je došla iz vazduha. Zatim, dronovi su u noći 3. maja dejstvovali po PVO-u ostrva. Rusi su na početku rata vrlo verovatno planirali pomorski desant za osvajanje Odese. Sada je to teško ostvariv naum i moraće da se potrude da povrate ugled Crnomorske flote i zadrže kontrolu nad morem.

RAT ARTILJERIJE

Prema Rusima, autorstvo fraze “Artiljerija – bog rata” pripisuje se Staljinu koji ju je izrekao 1940. ili 1941. Suština je jasna i ponovo se potvrdila u ratu u Ukrajini. I ruska ofanzivna dejstva i ukrajinsku odbranu prate izuzetno snažna cevna i raketna artiljerija, kojoj može da se pripišu posebno važna uloga i možda preko polovine borbenih gubitaka na obe strane. Dronovi, od onih malih kakvi stoje na rafovima u tržnim centrima do turskih Bajraktara TB2, postali su “oči” artiljerije jer su sredstvo za brzo izviđanje protivnika i korekturu artiljerijske vatre. Obe strane masovno koriste male dronove iz kineske masovne proizvodnje sa uređajem za kontrolu i prikazom slike na ekranu mobilnog telefona. Vrlo rizičan rad artiljerijskih osmatrača zamenjen je gledanjem u ekran.

Zaustavljanje ruskih bataljonskih taktičkih grupa u brzim prodorima duž puteva prvih par nedelja rata uglavnom je bio rezultat dejstva ukrajinske artiljerije. Posebno su izložene bile kolone vazdušno-desantne vojske čija su gusenična vozila BMD-1/2 zaštićena tankim pločama od valjanog alumunijuma, debljine od samo 10-12 mm na krovu, i tako izložena padajućem artiljerijskom projektilu. Zato su od Buče do okoline Voznesenska snimane izgorele kolone tih vozila. I tenk i borbeno vozilo pešadije osetljivi su na pogotke sa gornje strane.

Ukrajinci su bez avijacije, koja bi mogla da radi na izolaciji bojišta, pa su i taj zadatak dodelili artiljercima. U nekoliko prilika žestoko su udarili po koncentraciji ruske tehnike. Na primer, armijske avijacije na aerodromu kod Hersona gde su tukli i komandno mesto 49. armije. Kod Izjuma su poklopili komandno mesto 2. armije i navodno je umalo izmakao gelerima ni manje ni više nego ruski načelnik Generalštaba, general Valerij Gerasimov: Ukrajinci su snimili dronom i pokazali kako granate pljušte po šumici i školi u kojoj su bili ruski generali i visoki oficiri.

U NATO-u su uvideli moć artiljerije i zato su posle talasa pomoći Ukrajini u lakim prenosnim raketnim sistemima za protivoklopna i protivvazdušna dejstva sada prešli na velikokalibarske artiljerijske sisteme. Prelazak iz manevarskih prodora ruske vojske u gotovo statičnu borbu na uređenim linijama ukrajinske odbrane povećava značaj artiljerije za obe vojske, i NATO ne gubi vreme da pojača baterije koje će gađati Ruse.

Vučne haubice M777 stavili su na listu donacija SAD (preko 90 komada), Kanada (četiri) i Australija (šest). Prve najave bile su da će Ukrajinci dobiti od Amerikanaca haubice M198 iz 1980-ih godina koje su u skladištima strategijskih rezervi. Pokazalo se da Pentagon ima veliko poverenje u svog istočnog saveznika i želju da učini štetu Ruskoj vojsci i donira mu savremene M777 koje su u naoružanju SAD od 2005. godine. Masa tih haubica je 4,2 tone i poslugu čini samo pet ljudi zahvaljujući visokoautomatizovanom radu. Glavni adut M777 je sistem za kontrolu vatre koji omogućava vrlo brzo pozicioniranje na vatrenom položaju i pripremu za otvaranje precizne vatre na udaljenostima od 24 km za standardni projektil NATO M107. A sa američkim projektilima M795 može se pogoditi cilj na 22,5 km sa granatom mase 46,7 kg od čega je 10,8 kg trotila, a ostalo su fragmenti. Deo NATO pomoći biće projektili sa satelitskim navigacionim sistemom (GPS) za vođenje M982 Ekskalibur dometa do 23 km, odnosno do 40 km. Proizvođači se hvale da je kružna verovatnoća greške 4 m, što znači da će 50% projektila pasti unutar tog prečnika kruga od mesta pada. Za poređenje kod projektila M795 to je 50 m.

Holanđani su odlučni da pošalju u Ukrajinu najbolje što imaju u inventaru – Pancer haubice 2000 kalibra 155 mm, nemačko tehničko čudo sa automatskim punjenjem koje može da pošalje na protivnika tri projektila u devet sekundi. Zavisno od izbora municije, najveći dometi su od 30–36 km sa standardnim projektilima i do 40–47 km sa generatorom gasa. Sa raketizovanim projektilom Pancer haubica 2000 postigla je rekordni pogodak na udaljenost od 67 km na jednom testiranju 2019.

Korisnik Pancer haubice 2000 je Hrvatska koja ima 12 komada, a uskoro će da uđe u naoružanje Mađarske koja je naručila 24 komada.

Iz istog broja

Američko naoružavanje Ukrajine

Uz Kijev do kraja

Slobodan Kostić

Sociologija pandemije

Da li je kovid promenio svet

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu