Kategorija: Svet

Izrael: Rezultati izbora i jačanje verskog cionizma

Nova Judeja bez mesta za Arape

Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju

Rat u Ukrajini

Nema milosti za zarobljenike

Nema ni nagoveštaja da će političari voditi pregovore o primirju sa planom da to i ostvare. Rat se nastavlja i artiljerija je ostala glavni adut obeju strana. Pitanje je samo ko ima više municije

Sirijski zaplet Turske, Rusije i Kurda

Tri neprijateljske enklave

Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata

Ukrajinski front

Medijski i pravi rat

Otvorena tema sada je kako se izboriti sa dronovima. Niko nema dobro rešenje, a široka primena dronova nameće obema stranama da brzo, pod pritiskom ratnih gubitaka, pronađu nekakvo, kakvo god rešenje. Veći dronovi su veće mete i oni su, naravno, pod udarom savremenih sistema

Francusko-nemački raskol

Mali skandali i veliki nesporazumi

U nedostatku bliske saradnje između Pariza i Berlina, teško se može očekivati da će Evropska unija uspeti da uspešno prebrodi ozbiljne probleme pred kojima se nalazi. Ni Šolc ni Makron očigledno nisu političari velikog formata iako je Aleksandar Vučić jednom ocenio da je “Makron geopolitički genije”

Izbori u Americi

Dabogda te Tramp podržao

Demokratski kongresni odbor za kampanju potrošio je čak 51,5 miliona dolara podržavajući kampanje pojedinih republikanskih kandidata tokom njihovih stranačkih izbora na kojima su se birali oni koji će učestvovati u sučeljavanjima sa demokratama za Kongres ili za mesta guvernera. Naravno, demokrate su pomagale pažljivo odabrane oponente. Finansirali su pre svega one za koje su pretpostavljali da će svojim radikalnim stavovima više plašiti nego privlačiti birače, što će dovesti do lakše pobede kandidata Demokratske partije

Rat u Ukrajini

Pad Hersona

Neki cene da ide zimski period kada će front da bude stabilan i da se otvore politički pregovori o završetku rata. Pesimista sam oko teme primirja jer za sada ima indicija da će i zima biti ratna. Ukrajincima su se osladile pobede, žele da iskoriste duboke slabosti ruskog rukovodstva i komandi i uzmu još oblasti što brže. Ako nastave sa pritiskom, u najmanju ruku udariće na moral mobilisanog kadra koji nije oduševljen činjenicom što su protivno svojoj volji u brutalnom ratu

Posle susreta Džozefa Bajdena i Si Đinpinga

Globalno zagrevanje i političko otopljavanje

Otvorenost u diplomatskom rečniku treba shvatiti kao neslaganje, možda i svađu. Ali, bez toga nema pravih razgovora. Važno je da SAD i Kina ponovo razgovaraju. Čak i mali deo poverenja i razumevanja između Bajdena i Sija mogao bi da pomogne u smirivanju opasnih međunarodnih incidenata

Nuklearne igre na Korejskom poluostrvu

Sudbina između atomske bombe i kukuruznog kolača

Razvoj oružja za masovno uništenje u Severnoj Koreji mogao bi da izazove trku u naoružanju u severoistočnoj Aziji. Kimovo zveckanje sabljom povećalo je podršku javnosti u Južnoj Koreji da ta zemlja stekne sopstveno nuklearno oružje, nešto što bi se ranije smatralo neverovatnim. Odluka Južne Koreje da pređe na nuklearno oružje naterala bi Kinu i Japan da prošire sopstvene arsenale oružja. Bajdenova administracija nije uspela da artikuliše politički odgovor na ove događaje, što dovodi do opasnosti da još jedna kriza izmakne kontroli

Istočni front

Privatizacija rata

Za Kremlj su sada privatnici od velike koristi, ali treba gledati dalje – ugled ruske vojske, koja ima teškoća da prikupi zimske uniforme, neće porasti tokom zimskih meseci, problemi će se nagomilati, nezadovoljstvo mobilisanih, ratni gubici, loše vesti. U ruskom društvu socijalno raslojavanje na one koji su važni i one manje važne, koji su materijal za front, stvara neugodnu tenziju

Na licu mesta: Rumunija

Komšijski recept za borbu protiv korupcije

Šteta je što u Srbiji nema mnogo znanja i interesovanja za najbližeg suseda, ne samo zato što je Rumunija prelepa zemlja, nego i zato što bi moglo da se vidi dokle je, od olovnih osamdesetih i sivih devedesetih, stigla Rumunija danas, i što bi od današnje Rumunije Srbija mogla da nauči mnogo toga

Svemirski ratovi

Sateliti kao idealne mete

Sateliti možda ne bacaju bombe (postoji hiljadu bržih i jednostavnijih načina da se protivnik bombarduje), ali su i dalje nezamenljivi, bez obzira da li su u pitanju vojne ili civilne aktivnosti. Ako bi sateliti preko noći nestali, izgubili bismo GPS signal i pojam o tačnom vremenu, navigacija bi se vratila starim, primitivnim sredstvima, prestale bi da se obavljaju bankarske transakcije, prognoza vremena ne bi bila moguća, nestali bi sistemi za rano upozorenje u slučaju prirodnih katastrofa, raspao bi se današnji telekomunikacioni sistem, internet bi bio na klimavim nogama...

Šezdeset godina od Kubanske krize (drugi deo)

Imali smo sreće!

Nesumnjivo su vodeći pojedinci imali najvažniju ulogu u Kubanskoj krizi. Koliko god po gotovo svemu različiti, oba lidera, Kenedi i Hruščov, imali su i važnu sličnost – obojica su bili učesnici Drugog svetskog rata. Obojica su videli kako samouvereni generali ponekad srljaju u propast, a vojni planovi često rezultiraju neuspehom. Iznad svega, obojica su se nagledali smrti

Izbori za Kongres i Senat u Americi

Stanje demokratije i cena mesa

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na izvesnu prednost Republikanske partije – njima je potrebno samo pet poslanika više u Predstavničkom domu da ponovo steknu većinu. Na drugoj strani, sasvim je moguće da će demokrate uspeti da sačuvaju krhku većinu u Senatu, ali je njihov problem što i sam predsednik Džozef Bajden ima relativno nisku podršku

Rat u Ukrajini

Udar na Crnomorsku flotu

Rat resursa se nastavlja i sada se prikuplja sve za hladne dane, da se prezimi. Kada dođe proleće, rat će se nastaviti punom dinamikom, i već se pripremaju tehnika i džebana za to vreme

Stogodišnjica Musolinijevog dolaska na vlast

Maršira li Rim ponovo

Na sreću, ne živimo u tridesetim godinama dvadesetog veka, ali smo se zaglibili u drugoj deceniji dvadeset prvog. U kojoj meri je to sreća, ostaje da vidimo. Istorija nas opominje, ali to danas ništa ne znači, ukoliko je ikada nešto i značilo

Smena premijera

Britanija u političkom haosu

Pred novim premijerom nalaze se velika iskušenja. Britanija se nalazi u ekonomsko-energetskoj krizi. Vlada Liz Tras je “prokockala” poverenje tržišta i Riši Sunak će biti prinuđen na niz nepopularnih mera, da bi obuzdao deficit i sprečio nov veliki pad vrednosti giltova. Pored toga, Sunak je, kao i Trasova, premijer bez “izbornog mandata”. Da bi vladao bez raspisivanja izbora, Sunak mora da obezbedi podršku poslanika svoje stranke

Rat u Ukrajini

Još više oružja i još više vojnika

Potvrđene su tvrdnje stranih stručnih posmatrača da će kroz dugi rat Rusi imati veliki problem kako da izrade dovoljne količine nove municije, jer naručene su iranske balističke rakete kratkog dometa. Posle dronova, sada se nabavlja novo ključno sredstvo i to sistemi koji, ironično, vode poreklo od starih sovjetskih raketnih sistema

Kina: Put do vrha vlasti

Kako se kalio Si Đinping

Kina svoje lidere veoma pažljivo, svestrano i dugo priprema za državničke poslove koji ih očekuju. Kao potpredsednik republike, Si Đinping je posetio oko šezdeset država pre nego što je postao predsednik Kine

Marihuana i Amerika

Preko reke i u radnju po džoint

Posle sugestije prodavca koji izgleda kao da deli finansijske ili pravne savete, kupci marihune legalizovane u Nju Džersiju staju u red koji vodi do desetak pultova. Tu im pakuju vutru u papirne kese bez bilo kakvih oznaka. Dozvoljeno je da se dobije najviše jedna unca, što je skoro 29 grama kanabisa. Kad krenu za Njujork, niko ih neće dirati iako je tamo marihuana i dalje kriminalizovana

Šezdeset godina od Kubanske krize

Na ivici apokalipse

Kubanska kriza je jedina situacija u kojoj su lideri dveju supersila svesno razmatrali direktnu vojnu konfrontaciju koja može eskalirati do opšteg nuklearnog rata

Dvadeseti kongres Komunističke partije Kine

Blistavi planovi, jaki vetrovi, nemirne vode

Kineski kongres nastavlja rad. Biće interesantno videti kakav će biti sastav novog Centralnog komiteta, Politbiroa i posebno njegovog Stalnog komiteta od samo sedam članova. Oni donose najvažnije odluke. Najavljuju se velike kadrovske promene u CK i Politbirou, ali je vodeće mesto već osigurano. Si Đinping će, prema očekivanjima, dobiti novi petogodišnji mandat na čelu KP i Centralne vojne komisije

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu