Obrazovanje je čist višak za Srbiju. Da je drugačije ne bi prvi čovek države na sva usta rekalmirao dualno obrazovanje, a njegova vlast obraćala pažnju na prosvetne radnike samo kada zaprete štrajkom zbog svog ponižavajućeg položaja
U timu Aleksandra Šapića su i ljudi koje poznajemo po neobičnim potezima i za koje nikad nismo čuli, na primer Miroslav Čučković i Vesna Vidović. Treba im dati šansu i misliti pozitivno
Miodrag Zarković je dugo u novinarstvu, ali je postao zvezda tek za publiku desničarskih Jutjub medija. Jedan je od retkih srpskih novinara koji izveštavaju sa fronta u Ukrajini. Tamo Zarković otvoreno navija za Ruse
Fabrički muzej u ostacima nekadašnje “Goše” i izložba u Narodnom muzeju Smederevske Palanke svedoče o vremenima kada je naša veza sa Evropom bila ako ne bliža, a ono svakako iskrenija nego danas
Na Vidovdan, 28. juna 1989. godine, na proslovi povodom 600 godina Kosovskog boja, Slobodan Milošević je održao govor u kome je, između ostalog, rekao: „Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti.“ I oružane bitke su uskoro usledile
Putnika može iznenaditi što se u gradu koji je sedište Evropske unije i Severnoatlantskog pakta slabo govori engleski, čak i u ustanovama u kojima se to prirodno očekuje. Međutim, ovde se ne radi o aroganciji francuskog tipa: ako ne znate jezik, ljudi se stvarno trude da vas razumeju (Vreme 29. 12. 2009.)
Vučićevi ljudi imaju samo dve kvalifikicije. Prava je metenisanje pred njim na severnokorejski način, a druga iskorištavanje tog javnog samoponižavanja za krajnje privatne i opipljive interese. Ko ne veruje, neka sasluša Hrkalović i Stefanovića
Svu ovu zavrzlamu sa strujom Srbija je mogla da izbegne da je rukovodstvo EPS-a slušalo stručnjake, koji su godinama upozoravali da je neophodno preći na nova nalazišta uglja i prestati sa otkopavanjem već iscrpljenih ležišta. Kao za inat, sistem je “pukao” u najnezgodnijem trenutku, pa će kompletna šteta koju će EPS pretrpeti verovatno izaći i na više od milijardu evra. Tako smo došli u situaciju da EPS umesto da investira i izgradi novu TE Štavalj, taj novac baci na uvoz električne energije. Pri tome, niko u ovom trenutku ne može garantovati da će Srbija imati preko zime dovoljno struje
Nakon detaljnih konsultacija koje su trajale jedan dan, lideri Otvorenog Balkana odlučili su da ipak odu u Brisel. Izvesna neizvesnost ipak je pokazala da Otvoreni Balkan, iako promovisan kao ekonomska inicijativa, dobija i politički karakter. To bi značilo da bi u budućnosti od balkanskog trija mogli da očekujemo i politički jedinstven blok prema Briselu
“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”
Svu ovu zavrzlamu sa strujom Srbija je mogla da izbegne da je rukovodstvo EPS-a slušalo stručnjake, koji su godinama upozoravali da je neophodno preći na nova nalazišta uglja i prestati sa otkopavanjem već iscrpljenih ležišta. Kao za inat, sistem je “pukao” u najnezgodnijem trenutku, pa će kompletna šteta koju će EPS pretrpeti verovatno izaći i na više od milijardu evra. Tako smo došli u situaciju da EPS umesto da investira i izgradi novu TE Štavalj, taj novac baci na uvoz električne energije. Pri tome, niko u ovom trenutku ne može garantovati da će Srbija imati preko zime dovoljno struje
Beograd i Priština dogovorili su sprovođenje sporazuma iz oblasti energetike, potpisanih još 2013. i 2015. godine. To je prva stvar oko koje su Beograd i Kosovo našli zajednički jezik od kada Miroslav Lajčak vodi dijalog kao specijalni predstavnik EU. Dogovor znači da će građani na severu Kosova početi da plaćaju struju nakon 20 godina. Srpska lista smatra da današnji dogovor ima višestruki značaj za srpski narod
„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju
U ovo smutno vreme pobrkanih ideologija i ideja dajemo tekst Aleksandra Ćirića iz 2013. o ljudima koji su čvrsto verovali da se vredi boriti protiv nepravde u svetu i bili spremni da za to daju život. Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave
Inflacija debelo preko 10 odsto, poskupljenja bar za 20 odsto, skupa struja koje nemamo i nećemo imati dovoljno, dugovanja koja dolaze na naplatu… – da bi sačuvala socijalni mir država će morati da se zadužuje, a jeftinog novca više nema. Može, naravno, da se prikaže i svetla strana mračne slike: budžet se puni više nego što je bilo pedviđeno, jer sa poratsom cena rastu i prihodi od PDV-a. Inflacija je čudo jedno
U Srbiji 45 odsto dece mlađe od 13 godina koristi društvene mreže, što je više nego u drugim državama Evrope. Nema relevantnog istraživanja koje bi odgovorilo na pitanje da li naša deca čitaju knjige. Zna se samo da mladi - čitaju
Radnici Fijata sutra kreću u štrajk kragujevačkim ulicama. Pregovori sa Vladom su propali, a država je jasno dala do znanja da im je interes firme Stelantis iznad interesa radnika. Zaposleni žele da znaju “pravo stanje stvari” oko odlaska u inostranstvo, ali predstavnici vlasti odbijaju da daju bilo kakva konkretna rešenja
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Paelja i crno vino za dobrodošlicu, najveća hladovina u Evropi, besplatna uspinjača, pogled iz voza na Estoril u kojem je nastao mit o Džejmsu Bondu i Usta pakla poznata po nedavnom samoubistvu Olivera Antića... i Google News lekcija tradicionalnim izdavačima...
Od delova Moramo nastala je Zajedno. Nema jednog predsednika već konsenzusom odlučuje trijumvirat – Aleksandar Jovanović Ćuta, Nebojša Zelenović i Biljana Stojković. Zalažu se za stare zelene ideje, ali u novom ruhu
Umro je Ljubodrag Janković Jale. Veliki slikar i voljeni profesor. Bilo je mnogo povoda zbog kojih je vredelo razgovarati sa njim. Objavljujemo detalje tih susreta
Zašto građani više ništa ne veruju državi, strankama, komšijama pa ni sami sebi? To je barem prosto k'o pasulj
Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali
Kosovski premijer odbio je u četvrtak ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija kupuje lignit sa Kosova u zamenu za struju ili novac. Ekonomsku saradnju uslovljava priznanjem Kosova i distanciranjem Srbije od Putina
Kakva je sudbina dve kuće u Parizu koje je svojevremeno kupio knez Pavle, gde je završio El Grekov Laokon, koji jezik govore tapkaroši na mostu preko Sene i kako je na ženu uličnog prodavca novina bukvalno pao voz
