Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Vojska je predsedniku Egipta Mohamedu Morsiju u ponedeljak 1. jula dala ultimatum koji je isticao u sredu 3. jula, a tri i po sata posle toga obavestila Moslija da više nije predsednik. Ustav privremeno suspendovan. Na trgu Tahrir slavlje, kod džamije Raba Al-Adavija prkos Morsijevih pristalica. Muslimansko bratstvo pozvalo na intifadu
Velike demonstracije obe strane i niz sukoba na mnogim tačkama u Kairu i u drugim gradovima. U petak 5. jula pristalice svrgnutog predsednika Morsija su u tradicionalnom danu za molitve proglasile „Petak odbijanja“, izašle i na ulice, na nekim mestima mirno demonstrirale, a na više mesta se sukobile s vojskom i policijom.
U petak uveče desetine Morsijevih pristalica okupilo se ispred džamije Raba al-Adavija i u okolnim ulicama. Ispred džamije u naselju Nasr Siti okupilo se 100.000 Mursijevih pristalica. Jedno od njihovih uporišta je i trg kod Kairskog univerziteta. Nekoliko stotina islamističkih pristalica svrgnutog predsednika Morsija krenulo je ka nacionalnoj televiziji na obalama reke Nil u centru Kaira. Na mostu 6. oktobra bačeni su molotovljevi kokteli i zapaljena su neka vozila.
Most 6. oktobra je blizu trga Tahrir, kultnog mesta egipatske revolucije. Istovremeno na Trga Tahrir u centru Kaira demonstrirali su Morsijevi protivnici. Izgledalo je kad da su se dve strane takmičile ko će okupiti više pristalica. Izgleda da je na nekoliko tačaka došlo do fizičkog sukoba pripadnika dve grupe.
Kako prenosi Rojters, u blizini Trga bili vojnici s oklopnim vozilima u nameri da rivalske frakcije drži razdvojene.
U sukobima Mursijevih pristalica i vojske u Kairu jedan vojnik ubijen, a nekoliko Morsijevih pristalica ubijeno u sukobima islamista s policijom i vojskom, kada su pristalice Muhameda Morsija krenule ka sedištu Republikanske garde, gde se veruje da je bivši predsednik zatvoren. Zabeleženi su napadi na tri vojna kontrolna punkta kod aerodroma El Ariš. Proglašeno vanredno stanje u južnom Sinaju.
U sukobima širom Egipta u petak poginulo je najmanje 30 ljudi, a oko 400 je ranjeno. Većina od 12 ubijenih u Aleksandriji stradala je od puščane municije. Četvoro je stradalo nakon napada na policiju ispred vladine zgrade u El-Arišu na Sinaju.
Pristalice Muhameda Mursija poručile su da ostaju na ulicama dok se on ponovo ne bude na vlasti. „Ostaćemo na trgovima dok ne vratimo Mursija na vlast“, rekao je lider pokreta Muslimanska braća u Egiptu Mohamed Badie, za koga je prethodno bilo javljeno da je uhapšen.
Vojska je pozvala građane na pomirenje i izbegavanje napada iz osvete, preneo je AFP.
Dopunjeno 5. jula
Protesti u podeljenom Egiptu su nastavljeni preko vikenda i zavrteli spiralu nasilja. U nedelju 7. jula u sukobima demonstrananata i policije poginulo je 35 osoba, 500 je ranjeno, a oko 200 uhapšeno. Policija je koristila bojevu municiju, lovačku sačmu i suzavac. Dok demonstranti tvrde da ih je policija napala dok su desemonsrirali sedeći , policija tvrdi da se jedna teroristička grupa među demonstrantima pripremala za juriš na sedište Republikanske garde u kome se veruje da je zatočen svrgnuti predsednik Morsi.
Muslimansko bratstvo pozvalo je pristalice u ponedeljak 8. jula na intifadu (ustanak) protiv onih koji su uhapsili revoluciju.
U sukobima policije i pristalica svrgnutog predsednika Muhameda Mursija nedaleko od zgrade Republikanske garde u Kairu, u ponedeljak 8. juna ujutru poginula je najmanje 51 osoba, a 435 povređeno.
Egipatska vojska je saopštila: „U zoru je naoružana grupa terorista pokušala da uđe u zgradu Republikanske garde… Ubijen je jedan policajac i ranjeno je više pripadnika vojske».
Muslimanska braća tvrde da je vojska prva napala njihove članove koji su se pripremali za fadžir, molitvu u zoru…
Egipatski javni tužilac naredio zatvaranje sedišta Partije pravde i slobode, političkog ogranka Muslimanske braće, nakon što je tamo pronađeno oružje.
Dopunjeno 8. jula
Vojni tenkovi su u sredu 3. jula predveče počeli da se raspoređuju oko kairskog trga Tahrir. Vojska je uspostavila kontrolu na dva mosta preko Nila.
Posle dvoipogodišnjeg perioda političkih previranja u Egiptu moćna egipatska armija je ponovo u poziciji da smenjuje šefa države, ovog puta predsednika Mohameda Morsija, izabranog na opštim izborima, što situaciju čini eksplozivnom.
Svrnuti predsednik Morsi je uhapšen zajedno sa svojim saradnicima nakon što je nekoliko sati nakon vojne intervencije uputio snimljeni poziv pristalicama da brane njegov izborni legitimitet i mogao bi biti optužen za izazivanje mržnje među Egipćanima, javlja Ahram online. Morsi je u četvrtak prebačen u Ministasrvo odbrane, dok je vojska njegove bliske saradnike zadržala u pritvoru u jednoj vojnoj zgradi u Kairu.
Teim vestima su prethodile spekulacije o tome gde se Morsi nalazi.
Mohamed Morsi je u sredu oko 22 sata uveče na zvaničnoj Facebook stranici predsednika saopštio da saopštenje oružanih snaga predstavlja državni udar koji on odbacuje. Pozvao je vojna lica da poštuju ustav i zakon i da ne slušaju pučiste. U tim trenucima nije bilo sigurno da je poruku ostavio lično Morsi, za koga je ranije saopšteno da se nalazi na sigurnoj lokaciji pod kontrolom vojske. TV Aldžazira je javila da nije jasno da li je Morsi uhapšen. CNN je izveštavao da je Morsi u kućnom pritvoru. Vojska je bodljikavom žicom ogradiila barake presedničke garde, gde po Al Ahramu, koji citira Rojters, koji citira nekog očevica, ex-presednik Morsi radi.
Državni list Al-Ahram je u neposredno po isteku ultimatuma u sredu popodne u jednom tekstu tvrdio da predsednik Morsi nije više u mogućnosti da donosi bilo kakve političke odluke, da su preduzete mere da se spreče lideri lojalni vladajućem režimu da putuju u inostranstvo i da Generalna komanda završava formulisanje svog očekivanog saopštenja.
Aerodromske vlasti u Kairu potvrdile su agenciji AFP da su dobile naređenje da spreče da otputuju u inostranstvo – Morsi, šef Muslimanskog bratstva Mohammed Badi i njegov zamenik Kairat al-Šater…
List Al Ahram javlja da je izdata poternica za hapšenje oko 300 članova Muslimanskog bratstva. Egiptatska služba bezbednosti saopštila je da su uhapšeni lideri Muslimanskog bratstva bliski Morsiju – Saad El-Katatni, vođa partije Partije slobode i pravde, političke frakcije Muslimanskog bratstva i Rašad Bajoumi, zamenik Islamističkog pokreta…
Dopunjeno 4. jula
Egiptska vojska pokrenuta je u sredu 3. jula s ciljem da zaštiti ključne institucije u Kairu. Grupa oficira ušla je u sredu popodne u državnu televiziju, što pojedine agencije tumače kao kao gotovo siguran znak da će uslediti potezi za svrgavanje presednika Mohameda Morsija, nakon isticanja ultimatuma u sredu popodne u 16:30 po lokalnom vremenu.
Vojska je predsedniku Egipta Mohamedu Morsiju u ponedeljak 1. jula dala ultimatum da se za 48 časova, do srede popodne, sretne s predstavnicima demonstranata. U suprotnom vojska je zapretila da će intervenisati i nametnuti plan za suspenziju ustava, raspuštanje parlamenta i uspostavljanja skupštine političkih prvaka.
Pre nego što je istekao vojni ultimatum Morsi je ponovio da ne namerava da podnese ostavku, koju je tražilo oko milion demonstranata tokom protesta najvećih nakon svrgavanja prethodnog egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.
Najmanje 39 osoba je poginulo u četvorodnevnim sukobima a strah od eskalacije krvoprolića se povećava.
Na centralnom kairskom trgu Tahrir masa ljudi je u sredu čekajući da se vojska oglasi mahala zastavama i vikala: «Odlazi, odlazi!» Milioni ljudi na ulicama u najvećim egipatskim gradovima nije se razilazila četiri dana.
Glavni čovek egipatske armije ministar odbrane general Abdel-Fatah el-Sisi, sreo se s liderom opozicije Mohamedom El Baradejem , vodećim egipatskim verski liderima Al-Azhar Šeik Ahmed el-Tajebom i koptskim papom Tavadrosom II radi rasprave o naredniom političkim potezima.
Morsijeve islamističke pristalice, čiji broj izveštači mere desetinama hiljada se takođe na ulicama suprotstavljaju potezima vojske koje nazivaju pučem protiv demokratije.
CNN je u sredu uveče javljao da egipatska vojska kontroliše ključne pozicije oko grada i da je opkolila Moslijeve pristalice kod kairske džamije Raba Al-Adavija. Pojedini mediji izveštavaju da se Muslimanska braća spremaju da predsednika Morsija brane takozvanim ljudskim štitom.
U elektronskom izdanju Al Ahrama, Ahram Online objavljen je izveštaj o tome da je u sredu 3. juna u 19 časova po lokalnom vremenu vojska obavestila Moslija da više nije predsednik.
Morsi je postao predsednik Egipta izabran 30. juna 2012, nakon pobede na izborima koji su proglašeni fer i slobodnim posle revolucije kojom je oboren Hosni Mubarak.
Nenjegov mandat jsu obeležili stalni politički neredim i slabljenje ekonomije, odnosno pogoršanje socijalne i ekonomske situacije. Masovne protesti koji su doveli do vojne intervencije kojom je Morsi oboren vodio je pokret Tamarod (Pobunjenici)
U 21:02 Komandant oružanih snaga Adel-Fatah El-Sisi se obratio naciji na Egipatskoj televiziji.
Rekao je oružane snage nikada nisu zatvarale oči pred aspiracijama egipatskog naroda, da će oružane snage biti uvek van politike, da je egipatski narod pozvao armiju da ispuni ciljeve revolucije, da armija razume zahteve egipatskog naroda i da nastavlja da izvršava svoje dužnosti. Sisi je rekao da je vojska od novembra 2012, pozivala na nacionalni dijalog, da predsednik Morsi nije ispunio zahteve naroda, da su na dijalog pozvane sve političke partije, da se tu podrazumeva i uključivanje omladine u proces odlučivanja.
U glavnim crtama naznačio je plan s kojim nastupa vojska:
1. Privremeno suspendovanje ustava;
2. Oranizovanje predsedniočkih izbora. Zemljom će do tada upravljati Visoki ustavni sud;
3. Formiranje nacionalne koalicione vlade;
4. Formiranje komiteta radi formulisanja amandmana na ustav…
Liberalni političar Mohamed El Baradei se obratio javnosti oko u sredu u 21:30 na vojnoj pres konferenciji rekavši da će vojska garantovati glavni egipatski zahtev, vanredne predsedničke izbore i da će to biti početak ispunjavanja zahteva revolucije iz januara 2011.
Revolucija u zemlji faraona, VREME 1048, 3. februar 2011. i <a href=" http://www.vreme.com/cms/view.php?id=974224
“ target=“_blank“> Vanredno stanje u Egiptu
Veliki imam Al-Azhar je takođe podržao vanredne predsedničke izbore, kao bolje od dva zla. Na pres konferenciji veliki imam Al-Azhar se pojavio u pratnji koptskog ortodoksnog patrijarha Tavadrosa II.
Nešto posle završetka govora generala Sisija, Ahram online je javio da izgleda da je isključeno nekoliko islamističkih TV kanala, uključujući Hafez, Al-Nas, kao Misr 25 koji vodi Muslimansko bratstvo. I TV Aldžazira je javila da je u njen kairski biro upala policija i uhapsila nekoliko saradnika.
Na kairskom trgu Tahrir vladalo je veselo raspoloženje uz vatromet. Ljudi su na ramenima nosili pripadnike egipatske vojske u belim uniformama.
Morsijeve pristalice kod džamije Raba Al-Adavija u Kairu su pokazivale prkos i mahale zastavama. Hiljade morsijevih pristalica okupilo se u sredu 3. 7. kasno uveče ispred Kairskog univerziteta u protestu protiv vojnog puča. U sukobima na tom mestu u utorak 2. jula 16 osoba je stradalo, a najmanje 200 ranjeno. U predgrađima Kaira pripadnici Muslimanskog brtasva su u sredu uveče gomilali kamenje i uzvikivali: «Islam dolazi!» «Nećemo se povući!» U gradu Marsa Matroh u zapadnom delu Egipta na obali Mediterana četiri osobe su poginule, a 13 ranjeno u sukobima nastalim kada su Morsijeve pristalice napale sedište lokalnog guvernera i sukobile se s vojskom. Sukoba je bilo i u Kafr El-Šeik u Delti Nila, 118 ljudi je povređeno, ali je uprkos tome nakon govora generala Sisija masa Morsijevih protivnika pohrlila na ulice u slavljeničkom rasploženju.
Veliki broj tenkova je lociran blizu presedničke palate, blizu džamije Raba Al-Adavija pored ikoničkog trga Tahrir, pored kairskog univerziteta gde su Morsijeve pristalice; dvadeset oklopnih vozila okružilo je džamiju u Suecu u kojoj se okupljaju Morsijeve pristalice, a tenkovi su viđeni i u Gizi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je saopštenje u kome je podržalo saopštenje vojske…
Agencija AFP je u sredu uveče izvestila da je američki sekretar za odbranu Čak Hegel razgovarao sa egipatskim ministrom odbrane Abel-Fatah El-Sisijem, u utorak 2. juna, ali je pres sekretar Pentagona Džordž Litl odbio da saopšti detalje. Američki zvaničnici su izražavali zabrinutost, ponavljali da Amerika ostaje posvećena demokratskom procesu u Egiptu, da veruju da tenzije mogu da se reše mirno.
Spoksmen Stejt departmenta Džin Psaki je rekao da su SAD na strani egipatskog naroda – i da Morsi treba da pozove da se okonča nasilje…
Egipat: Demonstracije protiv predsednika Morsija
UBRZANI PULS EGIPATSKIH ULICA
Momir Turudić
Politička zima bila je vrela u Egiptu. Kada je krajem novembra predsednik Morsi izdao dekret kojim dodeljuje sebi ’’faraonska’’ ovlašćenja i rekao da će se održati referendum o nacrtu novog ustava, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice u znak protesta. U višednevnim sukobima Morsijevih pristalica i protivnika tada je poginulo sedmoro ljudi. U januaru je uvedeno vanredno stanje u gradovima duž Sueckog kanala, posle masovnih demonstracija u kojima je bilo na desetine mrtvih i stotine povređenih. Demonstracije su izbile zbog smrtne presude za 21 osobu optuženu za nasilje na fudbalskoj utakmici odigranoj u Port Saidu 1. februara prošle godine, kada je poginulo 74 ljudi.
Krvava nedelja
Leto nije donelo smirenje, Egipat je počeo da ključa. Još pre demonstracija opozicije najavljenih za 30. jun, godišnjicu stupanja Morsija na vlast, u sukobima njegovih protivnika i pristalica širom zemlje poginulo je osam ljudi, među njima i američki student Endrju Pohter. Pohter je bio na programu razmene studenata u Egiptu, a ubijen je u Aleksandriji, kada je mobilnim telefonom pokušao da snimi demonstracije.
Na stotine hiljada ljudi je u nedelju, 30. juna, u mnogim gradovima protestovalo na ulicama protiv Morsijeve vlade. U Kairu su demonstranti napali sedište Muslimanske braće, pokreta iz koga dolazi Mohamed Morsi. Na televizijskim snimcima mogli su se videti zgrada u plamenu i desetine ljudi koji bacaju kamenje i molotovljeve koktele, dok su pristalice Muslimanske braće uzvratile vatrenim oružjem. Od šesnaest mrtvih u najnovijem talasu nasilja, samo tu je ubijeno je osam.
Dan posle ’’krvave nedelje’’ opozicija je dala Morsiju rok da do utorka podnese ostavku. Muslimanska braća nagovestila su da će oštro reagovati pošto je spaljeno sedište pokreta u Kairu i osnovati sopstvene trupe. ‘’Demonstranti su prešli crvenu liniju i naš pokret razmatra kako da se odbrani. Nećemo sedeti skrštenih ruku i tolerisati napad na naše institucije. Veoma je opasno da jedan entitet nekog društva nasiljem pokuša da izbori promene, jer bi to moglo da izazove i druge da se posluže istim oruđem. Pokret Muslimanska braća je disciplinovana organizacija’’, naveo je portparol pokreta Gehad el Hadad.
Kao reakciju na dramatične događaje, vojska je izdala saopštenje upozoravajućeg tona. General Abdel Fatah al Sisi nazvao je masovne proteste protiv predsednika ’’izrazom građanske volje bez presedana’’, i poručio u ponedeljak da ’’političari imaju 48 sati da odgovore na zahteve građana’’. ’’Režim i opozicija moraju da se dogovore ili ćemo mi predstaviti naše viđenje rešenja i predstaviti svoj plan puta ka miru’’, rekao je Sisi na državnoj televiziji. On je dodao da će vojska, u skladu sa svojom nacionalnom i istorijskom odgovornošću, izraditi plan za budućnost zemlje i uvesti niz mera. Na optužbe Morsijevih pristalica da preti vojnim udarom, vojska je odgovorila da je njen glavni zadatak podsticanje političara na konsenzus i da nema nikakve političke ambicije, već da je samo ’’odgovorila na puls egipatskih ulica’’. Policija je najavila svoju punu solidarnost u skladu sa saopštenjem vojske…
***
Sloboda za koju se tvrdilo da je osvojena rušenjem Mubaraka sve više liči na anarhiju. Doduše, ta anarhija je još uvek funkcionalna, zemlja živi i radi i van protesta, ali pitanje je do kada će takvo stanje biti moguće. Morsija protivnici optužuju za ’’izdaju revolucije’’, stavljanje zemlje u ruke islamista, da je doveo ekonomiju do ivice ambisa. Uz svu opravdanost sumnji u sekularne namere islamista, bar optužbe o urušavanju ekonomije zvuče apsurdno, s obzirom da su Morsi i Bratstvo na vlasti tek godinu dana. No, očigledno je da većina Egipćana odbija da prihvati da revolucija ne donosi bolji život preko noći, ko god da preuzme vlast, u šta su se uverili i stanovnici drugih zemalja koje su osetile ukus ’’arapskog proleća’’. Novinar AP-a intervjuisao je čoveka koji je, sa desetinama drugih, odnosio nameštaj i stvari iz sedišta Muslimanske braće, zapaljenog u nedelju u Kairu. ’’Ovo je istorijski trenutak. Bratstvo je ruiniralo zemlju, pa je krađa od njih pravedna,’’ rekao je izvesni Mohamed.
Od dosadašnjih rezultata zbivanja koja tresu Egipat, jedan je izvestan. Kako prenose egipatski mediji, u poslednjih nekoliko dana, otkad su počeli nemiri, muške bande su napale najmanje 43 žene na ulicama Kaira. Državna bolnica potvrdila je da je pet muškaraca silovalo holandsku novinarku pre nekoliko dana, tokom demonstracija na trgu Tahrir. Egipatski mediji tvrde da su ta petorica „sebe nazvali revolucionarima“. Neki svetski lideri upozoravaju da se silovanje koristi kao oružje protiv žena koje demonstriraju. Biće ipak da ta silovanja, kao i sve brojniji razbojnički prepadi, nisu politički motivisana, već da su samo odraz atmosfere haosa i bezakonja, koja se već više od dve godine širi po Egiptu. A takva atmosfera najviše pogoduje najgorima…
Čitajte više u tekstu Momira Turudića
EGIPAT – DEMONSTRACIJE PROTIV PREDSEDNIKA MORSIJA: Ubrzani puls ulice
Vreme 1174. koje izlazi iz štampe 4. jula
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
