Više od vesti
BROJ |
Vikiliks: Srpsko-ruski odnosi pred posetu Medvedeva 2

Vikiliks: Srpsko-ruski odnosi pred posetu Medvedeva

Amerikanci ističu dve suprotne struje srpske politike prema Rusiji – Tadićevu i Jeremićevu

M.V

Pred posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji u oktobru prošle godine, iz Ambasade SAD-a u Beogradu poslata je za Vašington i druge američke ambasade po svetu depeša sa oznakom 09BELGRADE841 u kojoj se opisuju srpsko-ruski odnosi.

U dokumentu koju je potpisala Dženifer Braš ocenjuje se da dok Srbija pokušava da prevaziđe rastuće ekonomske poteškoće i nastavi da se kreće ga svom primarnom cilju – članstvu u EU, vlast se bori da pronađe pravi ton u bilateralnim odnosima sa Rusijom. "Predsednik Tadić i njegovi bliski savetnici izgleda nameravaju da ispoštuju Rusiju ali tako da ne iritiraju Evropljane, dok ostali – uključujući i ministra spoljnih poslova Jeremića – izgleda žele da iskoriste bliske veze sa Rusijom kao ‘ulog za pregovaranje’ sa Evropom i SAD", stoji u depeši od 3. septembra 2009. godine.

Dodaje se da planirana poseta Medvedeva privlači dodatnu pažnju na bilateralne odnose dve zemlje, koji su topli i prijateljski, ali često nisu praćeni konkretnim obostrano korisnim oblicima saradnje u oblasti politike, ekonomije ili bezbednosti.

Navodi u štampi pred posetu Medvedeva, kaže se u depeši, nagoveštavaju "povratak u bratski zagrljaj", a Ambasada saznaje od Tadićevih savetnika da plan posete još nije poznat ali da bi mogao biti "grandiozan".

Navodi se i da će jedna od važnih stvari vezana za Medvedevljevu posetu biti zajam Srbiji u iznosu od 1,4 milijarde dolara za podršku budžetu i infrastrukturnim projektima, kao i stvaranje zajedničkog posla za Gaspromnjeft i Srbijagas oko podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru. "Očekujemo da će dve strane naglasiti ukidanje viznog režima koji stupa na snagu 1. juna, kao i postojeći bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini", navodi se u depeši.

Vikiliks: Srpsko-ruski odnosi pred posetu Medvedeva 3
Prijatelji Rusije: Podrška ruskom predsedniku

Kada je reč o "podešavanju tona" u Predsedništvu, u depeši se objašnjava da Srbija ima stalnu potrebu za ruskim vetom u Savetu bezbednosti UN-a i podršku vezanu za Kosovo, naročito dok je u toku slučaj pred Međunarodnim sudom pravde.

"U isto vreme, pragmatičnija grupa političara smatra da Rusija nije uvek partner na koga se može osloniti, kao na primer kada je ruska vlada iskoristila kosovsko proglašenje nezavisnosti kao opravdanje za svoje akcije u Abhaziji i Osetiji". Dodaje se da ista grupa primećuje da ruska podrška bledi u odnosu na koristi od eventualnog članstva u EU.

Trgovinski deficit

U toj depeši od 3. septembra detaljno se govori o ulasku ruskog kapitala u Srbiju, o srpskoj energetskoj zavisnosti od Rusije i o trgovinskom debalansu u korist Rusije. Rusija je, ističe se, drugi po veličini trgovački partner Srbije i osmi izvor investicija.

Podseća se da je bilateralna trgovina između Srbije i Rusije porasla znatno u prethodnim godinama dostigavši oko 4 milijarde dolara u 2008, u čemu ruski uvoz čini 13 odsto ukupnog srpskog uvoza. Ti brojevi su, kaže se u depeši, pali u 2009. zbog ekonomske krize, ali debalans ide u rusku korist, obzirom da Srbija u velikoj meri zavisi od uvoza energije: u prvih šest meseci 2009. godine ukupna trgovinska razmena Srbije i Rusije je iznosila 1,1 milijardu dolara, uz 830 miliona trgovinskog deficita Srbije. Oko 75 odsto ruskog izvoza u Srbiju je vezan za energiju, od toga sirova nafta čini 49 odsto, a prirodni gas 25 odsto.

Kaže se da su od 2000. ruske firme investirale oko milijardu dolara u Srbiju – 742 miliona dolara u kešu, ostalo su obveznice za buduće investicije. Podseća se da je Srbija 2009. prodala državnu Naftnu industriju NIS Gaspromnjeftu za 555 miliona dolara što čini više od pola ruskih investicija. Kaže se da je drugi važan ugovor – Lukojlova kupovina 80 odsto benzinske distribucione kompanije Beopetrol za 187 miliona. Pominje se da je proizvođač autodelova Autodetal 2008. imao teškoće s kupovinom 39 odsto akcija proizvođača autobusa Ikarbus za 10,7 miliona. Podvlači se da je jedina ruska grinfield investicija u Srbiji do sada – Moskovska banka, s 24 miliona osnivačkog kapitala, koja je počela da servisira kompanije i trgovačke klijente u junu 2009, uz procenu da se ona fokusira na potencijalne energetske ugovore i na akviziciju srpskih državnih banaka.

Zaključuje se i da Tadić i njegovi glavni savetnici za spoljnu politiku najveći deo energije ulažu u evropske integracije, i fokusiraju se na Rusiju samo kada je neophodno da se očuva vidljivi balans.

Ipak, kaže se u depeši, ministar Jeremić i njegov tim imaju drugačiji pristup. Oni nisu voljni da se u potpunosti posvete politici koja vodi putem EU integracija, i drže se Rusije, Kine i pokreta nesvrstanih, kao protivteže EU. "Sledeći tu logiku oni svaku pozitivnu interakciju sa Rusijom vide kao udarac Vašingtonu i čak pokušavaju da iskoriste posetu Medvedeva za lobiranje za sastanak Jeremića sa sekretarom".

U depeši se analiziraju i detalji o ekonomskoj saradnji Srbije i Rusije, investicijama, uvozu i izvozu, kao i saradnju o oblasti bezbednosti koja se ocenuje kao "Samo priča (gotovo), nikakva akcija". Konkretno, bezbednosna saradnja se ocenjuje kao simbolična, i uključuje povremene susrete zvaničnika. "Srpska vojska se još u velikoj meri oslanja na opremu iz sovjetske ere, uključujući i iščezavajuću flotu MIG-ova, i zato je zavisna od ruskih rezervnih delova, servisa i tehničkog treninga. Novac koji Rusija za to naplaćuje je često bolna tačka". Navodi se da nisu planirane zajedničke vežbe dve vojske, i ističe da u odnosu na ove, srpski vojni odnosi sa SAD i NATO sve bolji.

Napominje se i ono što smo saznali u ranijim depešama iz američke ambasade: da Rusija nije pružala pomoć u hapšenju Mladića, i dodaje se podatak koji je izneo savetnik predsednika Miki Rakić, da su osobe vezane za Mladića imale kontakte sa ruskim diplomatama, koji uključuju telefonske pozive i putovanje u Rusiju. To uključuje i posetu direktoru Savezne bezbednosne službe Aleksandru Bortnikovu u junu 2009, ruskom Nacionalnom savetniku za bezbednost Nikolaju Petruševu u julu, i posle toga posetu predsednikovom šefu kabineta Vladiskavu Surkovu. "Ukoliko Rusija ne odgovori na ovo pre nego što Medvedev poseti Srbiju, kaže Rakić, Tadić će sam da potegne ovo pitanje", piše u dokumentu.

Na kraju, navodi se da je Srbija veoma vezana za Rusiju zbog energetske zavisnosti, vojnih odnosa i kulturne bliskosti. Potpisnica depeše navodi da Amerika može da ojača pragmatične snage (misleći na Tadića i njegovo okruženje, nasuprot Jeremića), tako što će Amerika javno staviti do znanja da Srbija mora da uloži napore kako bi imala zdrave i balansirane odnose sa Rusijom. "Ne možemo sebi priuštiti da budemo velikodušni po ovom pitanju jer treba da ispričamo bolju priču: statistiku o stranim direktnim investicijama i rezultate naših programa podrške ekonomskim, političkim i bezbednosnim reformama koji pokazuju da Srbija ima mnogo više koristi od saradnje sa SAD i Zapadom nego od ruske retorike", zaključuje se u depeši. Dodaje se na kraju da javnost još nije prihvatila potpuno ove činjenice, ali i da "dela govore više od reči", da treba izbegavati direktno poređenje SAD sa Rusijom, i negirati da u 21. veku bilo koja zemlja treba da bira između istoka i zapada.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu